Grčkog premijera Aleksisa Ciprasa, nakon teških pregovora i postizanja preliminarnog sporazuma sa evropskim kreditorima o novom paketu pomoći, sada čeka isto tako teška borba kod kuće. Cipras mora da ubedi prvo svoje iz Sirize, a zatim i ostale poslanike u grčkom parlamentu da prihvate sporazum i u zamenu za zajmove, koji spasavaju Grčku od bankrota i Gregzita, uvedu teške mere štednje. Čini se da će najviše posla premijer imati sa radikalnim krilom svoje partije, kao i sa manjinskim partnerom u koalicionoj vladi. Premijer ističe da su uspeli da izbegnu najdrastičnije mere a ekonomisti su podeljeni - jedni misle da je Grčka dobro prošla a drugi da će se agonija nakon tri godine trajanja programa zajmova nastaviti. Istovremeno su građani Grčke dobili gore i teže mere od onih kojima su nedavno na referendumu rekli ne.

Cipras će 14. jula najpre razgovarati sa vođstvom svoje Sirize a zatim će grčki poslanici početi dvodnevnu debatu o sporazumu sa kreditorima.

Planirani paket zajmova, zahvaljujući kojem će Grčka izbeći finansijsku katastrofu i napuštanje zone evra, za lidera manjinskog partnera Ciprasove koalicione vlade Panosa Kamenosa predstavlja "državni udar koji predvodi Nemačka".

"Taj sporazum otvorio je mnoga nova pitanja ... s tim se ne možemo složiti", kazao je lider desničarske partije Nezavisni Grci nakon sastanka sa premijerom.

Procenjuje se da će oko 30 od 149 Sirizinih poslanika glasati protiv sporazuma sa kreditorima.

Cipras je morao da pristane na niz nepopularnih mera, uključujući povećanje poreza i reforme penzijskog sistema i tržišta rada. Upravo to su mere koje je on oštro osuđivao u poslednjih pet godina grčke finansijske krize.

Od kako je u januaru izabran, Cipras je pod pritiskom da odustane od mnogih predizbornih obećanja. Kada se 12. jula suočio sa liderima ostalih 18 članica zone evra i pritisnut činjenicom da grčke banke imaju novca za jedva par dana, Cipras je konačno stigao do momenta kada više ne može da se odupire kreditorima.

Tako se sporazumom sa kreditorima prelaze mnoge "crvene linije" - od strože međunarodne kontrole grčke ekonomije, preko učešća MMF u spasilačkom paketu zajmova za Grčku, do smanjenja penzija.

Rezultat maratonskih pregovora sa kreditorima je oko 85 milijardi evra zajmova i finansijske podrške za Grčku tokom tri godine. Ta sredstva će omogućiti Grčkoj da ostane u zoni evra i izbavi banke. Takođe će doprineti da se u posrnulu grčku ekonomiju vrati barem malo stabilnosti.

Kreditori su Atini ponudili i "šargarepu" u vidu mogućnosti daljeg restrukturiranja duga ako sve bude išlo glatko sa spasilačkim programom zajmova.

I dok Cipras tvrdi da su uspeli da izbegnu "najekstremnije" mere, Grci su zapravo suočeni sa težim merama od onih protiv kojih su glasali na referendumu pre desetak dana (5. jula).

Sirizina Leva platforma, odnosno radikalno krilo stranke, osudilo je sporazum sa kreditorima kao "najgori mogući sporazum kojim se zadržava status kolonije Nemačkom predvođene Evropske unije".

Stručnjaci podeljeni

"To je najbolji sporazum koji je Grčka mogla da dobije", kaže ekonomista Piterson instituta za međunarodnu ekonomiju Džejkob Kerkegard (Jacob Kirkegaard).

"Nisu ni prošli tako loše, s obzirom na strašnu, katastrofalnu polaznu tačku aktuelne vlade", obrazložio je Kerkegard.

Međutim, gostujući profesor međunarodnih finansija na Prinstonu Ašoka Modi (Ashoka Mody) kaže da se novim sporazumom ponavljaju politike koje su već propale.

"Ekonomija tog programa je postavljena tako da doživi neuspeh. Za tri godine, ako se taj program bude sprovodio, grčka ekonomija će biti za 10% manja a dužničko breme će biti veće", istakao je za agenciju AP Modi.

Kako god, Ciprasov težak rad tek počinje. Kako je predviđeno, do 15. jula Ciprasova vlada mora da ubedi parlament da podrži niz ekonomskih mera koje zahtevaju kreditori. Zatim će narednih nedelja Grčka morati da se poduhvati promena u svojoj ekonomiji, uključujući otvaranja za konkurenciju industrija, poput energetike, koje su dugo bile zaštićene.

"Poverenje se mora izgraditi", istakla je nemačka kancelarka Angela Merkel dodajući da uz dogovor sa kreditorima "Grčka ima šanse da se vrati na put rasta".

"Prolazak" novih mera kroz parlament ipak se čini sigurnim pošto su grčke opozicione partije obećale podršku Ciprasovom sporazumu. Međutim, neslaganje unutar vladajuće Sirize predstavlja pretnju koalicionoj vladi i uvećava izglede za formiranje neke vrste vlade nacionalnog jedinstva ili prevremene izbore kasnije ove godine.

Grčkoj treba novi spasilački paket, treći za pet godina, da bi se izborila sa ogromnim dugom i vratila ekonomiju na pravi put nakon šest godina recesije koja podseća na veliku ekonomsku krizu iz tridesetih godina 20. veka u SAD.

Ekonomija Grčke stigla je do ivice - banke su zatvorene već dve nedelje, sa bankomata može da se podiže 60 evra dnevno a poslovanje biznisa gotovo je stalo.

Kada grčke banke i budu otvorene, a ne očekuje se da to bude pre 15. jula, one će najverovatnije i dalje zavisiti od kredita za likvidnost Evropske centralne banke (ECB).

Očekuje se da kontrola kapitala ostane na snazi još mesecima, čak i u slučaju da ECB počne da povećava sumu hitnih kredita za likvidnost grčkih banaka.

"Taj sporazum je povukao Grčku sa ivice ekonomskog haosa ali je daleko od toga da obezbedi dugoročnu ekonomsku predvidivost unutar zone evra", smatra profesor trgovinske politike sa Univerziteta Kornel Esvar Prasad (Eswar).

Grčka ima i druge finansijske potrebe, osim za banke. Tako 20. jula treba da plati ECB 4,2 milijarde evra a kasni i sa otplatom 1,5 milijardi Međunarodnom monetarnom fondu (MMF). Pošto novi program zajmova do tada neće biti spreman - prvi čovek Evrogrupe Jerun Dijselblum (Jeroen Dijšelbloem) procenjuje da će to potrajati nekoliko nedelja, Grčkoj će opet biti potrebna pomoć.

Dijselblum je kazao da ministri finansija razmatraju kako da Atini obezbede finansijsko "premošćavanje" ali i upozorio da "zlatan ključić za rešenje tog pitanja još nije nađen".

Ako Grčka ispuni sve zahteve iz sporazuma koji je 13. jula postigla sa evropskim kreditorima, dobija trogodišnji program zajmova i obećanje neke vrste restrukturiranja duga. Grčki dug neodrživo je visok - oko 320 milijardi evra ili oko 180% BDP.

Od 2010. Grčka je u dva paketa zajmova dobila ukupno 240 milijardi evra u zamenu za veliko smanjenje potrošnje, povećanje poreza i reforme. Rezultat je smanjenje budžetskog deficita ali je javni dug porastao a grčka ekonomija je smanjena za četvrtinu.

Izvor: AP

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Sporazum sa Grčkom, izbegnut Gregzit
  
• 

  Vesti

  : Grčka dala predlog reformi - na redu su kreditori
  
• 

  Vesti

  : Novi Dan D za Grčku
  
• 

  Vesti

  : Istok zone evra za čvrst stav prema Grčkoj
  
• 

  Vesti

  : Pred Grčkom period neizvesnosti