Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Grčki parlament usvojio reforme
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 16.07.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Parlament Grčke usvojio je u ranim jutarnjim satima 16. jula mere štednje i reforme koje su zahtevali kreditori u zamenu za otvaranje pregovora o novom paketu zajmova. Među poslanicima koji su glasali protiv paketa, većinu su činili oni iz vladajuće Sirize premijera Aleksisa Ciprasa. Nove reforme predstavljene su poslanicima kao neminovne i bez alternative jer treba da spasu zemlju od bankrota i izlaska iz zone evra. Grcima i grčkoj ekonomiji one će međutim doneti nove muke.
Za paket mera štednje i reformi, koji je jedna poslanica nazvala socijalnim genocidom, glasalo je 229 od 300 poslanika. Cipras je tako dobio podršku proevropskih opozicionih partija, što nameće pitanje budućnosti njegove vlade.
Među ukupno 64 poslanika koji su bili protiv bilo je i 38 Sirizinih "pobunjenika", uključujući bivšeg ministra finansija Janisa Varufakisa koji se povukao sa funkcije dan pošto su Grci na referendumu 5. jula rekli ne zahtevima kreditora.
Protiv paketa su glasali i ministar energetike i pomoćnik ministra rada. Na spekulacije da će i ministar i pomoćnik ostati bez posla, odgovorio je ministar enrgetike Panagiotis Lafazanis koji je ističući lojalnost vladi kazao da je spreman da ponudi ostavku i pridruži se pomoćnici ministra finansija Nadiji Valavani koja je se povukla još pre glasanja u parlamentu.
Grčki premijer istakao je u parlamentu da alternativa za paket reformi koje će za posledicu imati velike teškoće ne postoji.
Portparol vlade Gabrijel Sakelaridis priznao je da je glasanje o paketu ogolilo podele u Sirizi. Istakao je da je prioritet bio da se obezbedi novi spasilački paket zajmova sugerišući da neposredno neće biti koraka ka novim izborima.
U zamenu za paket od 86 milijardi evra Grčka je prihvatila reforme, uključujući penzijsku, povećanje poreza na dodatu vrednost, liberalizaciju ekonomije i ograničenu javnu potrošnju. Atina se obavezala i da državnu imovinu vrednu 50 milijardi evra usmeri u specijalni privatizacioni fond koji će poslužiti kao kolateral za sporazum sa kreditorima.
Ministar finansija Euklid Cakalotos rekao je tokom rasprave u parlamentu da je njegova odluka da glasa za uslove kreditora nešto "što će ga mučiti ceo život".
"Ne znam da li smo uradili pravu stvar. Znam da smo uradili nešto za šta smo osećali da nemamo drugog izbora", kazao je Cakalotos, preneo je EurActiv.com.
Govoreći u parlamentu pre glasanja, Cipras je kazao da paket podržava suprotno svojoj volji ali da ne postoji alternativa ako Grčka želi da izbegne finansijski krah.
"Znam da su fiskalne mere teške, da neće biti dobre za grčku ekonomiju, ali sam primoran da ih prihvatim", istakao je Cipras.
Šta sledi?
Nakon što je stvar završena u grckcom parlamentu, otvoren je put da nacionalni parlamenti odobre otvaranje pregovora o spasavanju Grčke i da Atini daju novac koji će omogućiti da se banke ponovo otvore. Banke su zatvorene pre više od dve nedelje, kada je uvedena kontrola kapitala kako bi se izbegla njihova propast.
Evropski zvaničnici takođe moraju da se brzo dogovore oko finansijskog "premošaćavanja" do odobravanja novog programa pomoći jer Grčkoj 20. jula na naplatu stiže više milijardi evra Evropskoj centralnoj banci (ECB).
ECB je održavala grčke banke "na površini" hitnim zajmovima za likvidnost ali će morati da smanji takvu pomoć ako Atina propusti da plati šta je dužna 20. jula.
Grčki kreditori procenjuju da Atini do sredine avgusta treba 12 milijardi evra, međutim, neke zemlje odbijaju da doprinesu tom "finansijskom premošćavanju".
Uprkos oštrom protivljenju Velike Britanije i Češke, zemalja Evropske unije koje ne koriste evro, očekuje se da Grčka dobije zajam od 7 milijardi evra iz Evropskog mehanizma za finansijsku stabilnost (EFSM), fonda cele EU koji nije namenjen pokrivanju finansijskih potreba zone evra.
Potpredsednik Evropske komisije zadužen za evro i socijalni dijalog Valdis Dombrovskis kazao je da Komisija traži način da umiri zemlje EU koje nisu članice zone evra pružanjem neke vrste garancije ili kolaterala.
Kako je javila agencija Blumberg, ministri finansija 19 zemalja Evrogrupe su se 16. jula "u načelu saglasili" s davanjem Grčkoj "kredita za premošćavanje" od sedam milijardi evra.
Jedan zvaničnik, čije ime agencija nije objavila, rekao je da će ta odluka biti objavljena 17. jula, pošto se "razjasne tehnički detalji" i pošto parlamenti članica zone evra ratifikuju sporazum Grčke i njenih poverilaca.
Pored toga, Komisija je najavila da će omogućiti isplatu 35 milijardi evra iz EU fondova po povoljnim uslovima (20 milijardi iz strukturnih i investicionih fondova i 15 iz poljoprivrednih).
Grčka ekonomija je inače nakon najteže krize od Drugog svetskog rata izgubila više od četvrtine na vrednosti a svaki četvrti Grk je bez posla. Zato se stručnjaci pitaju da li će ta zemlja moći da izdrži teret jednog od najtežih programa štednje uvedenih u nekoj zemlji zone evra.
Međunarodni monetarni fond (MMF) u novom izveštaju poziva da se Grčkoj više pomogne oko duga nego što nude kreditori iz zone evra, posebno Nemačka.
MMF je oštro kritikovao spasilački program koji Grčkoj nude kreditori iz zone evra i ocenjuje grčki javni dug "visoko neodrživim". Fond je evropskim ministrima finansija poručio da novi program zajmova treba da uključi mere za restrukturiranje grčkog duga.
Kako prenose agencije, Berlin bi mogao da razmisli o produženju perioda otplate grčkog duga ali neće prihvatiti otpis.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble rekao je za nemački radio da će biti teško učiniti grčki dug održivim ali da bi otpis duga bio nelegalan.
"Sada niko ne znam kako bi to funkcionisalo bez otpisa dela duga ali svi znaju da otpis nije kompatibilan sa članstvom u monetarnoj uniji", istakao je Šojble.
I Evropska komisija je objavila svoje ocene grčkog duga, takođe nudeći neku perspektivu smanjenja bremena. Iako se otpis odbacuje kao mogućnost, Komisija kaže da je moguće "reprofilisanje" duga sve dok Grčka sprovodi reforme na koje je pristala.
Komisija je 15. jula saopštila da prognozira da će grčki dug dostići 165% bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2020, 150% BDP u 2022. i 111% u 2030.
Mračniji scenario, ukoliko stanje ekonomije bude gore nego što se očekuje, predviđa dug od 187% BDP u 2020, 176% u 2022. i 142% u 2030.
Komisija je takođe smanjila procenu rasta grčke ekonomije u 2015. i sada predviđa pad privrednih aktivnosti za do 4%. Ranije ove godine Komisija je Grčkoj prognozirala rast od 0,5%.
Izvor: EurAactiv.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
