Grčka je pristala na teške uslove za novi trogodišnji paket zajmova i parlament te zemlje trebalo bi da glasa o novom sporazumu sa kreditorima već 13. avgusta, a najkasnije u ranim jutarnjim satima narednog dana. Sudeći prema nacrtu sporazuma, Atina je prihvatila ono što je pre samo mesec dana odbila - prodaju dela državne imovine i veliko smanjenja penzija i vojne potrošnje, kao i ukidanje poreskih kredita za grupe koje se smatraju osetljivim. U vladi međutim tvrde da su od kreditora dobili ključne ustupke - veću kontrolu u reformi tržišta rada i blaže ciljeve za deficit, kao i da su izbegli "rasprodaju" državne imovine.

S obzirom na rizik od bankrota koliko već sledeće nedelje, grčki premijer Aleksis Cipras tražio je da se pregovori sa poveriocima ubrzaju i da se sporazum odobri već ove sedmice.

Kako je 12. avgusta javila agencija AP, grčka vlada je parlamentu već dostavila nacrt sporazuma sa kreditorima o trećem paketu pomoći za pet godina.

Grčka mora "pod hitno" da dobije novac iz novog paketa zajmova od 85 milijardi evra kako bi Evropskoj centralnoj banci platila tri milijarde evra duga koji dospeva 20. avgusta i osigurala budućnost u zoni evra.

Pobunjenici iz Ciprasove stranke radikalne levice, koji su tražili prekid pregovora sa kreditorima i vraćanje na drahmu, obećali su da će se boriti protiv sporazuma za koji kažu da predstavlja "omču oko vrata Grka".

Premijer Cipras tražio je da poslanici prekinu odmore i vrate se u parlament na raspravu i glasanje o sporazumu pre sastanka ministara finansija zone evra 14. avgusta. Cipras i ovaj put u parlamentu računa na podršku proevropske opozicije i u vladi očekuju odobravanje sporazuma u parlamentu u kasnim večernjim satima 13. avgusta.

Međutim, predsednica grčkog parlamenta Zoi Konstantopulo iz pobunjeničkog krila Sirize, koja je velika protivnica pregovora sa kreditorima, reformi i štednje, početak procedure u parlementu zakazala je za 12. avgust u večernjim satima. To znači odlaganje glasanja u parlamentu za pred zoru u petak, 14. avgusta.

Sporazum Grčke i kreditora treba da odobre i druge zemlje zone evra. Očekuje se da inicijalno odobrenje stigne sa sastanka ministara finansija zone. Neke zemlje moraju da ratifikuju sporazum u parlamentima, uključujući Nemačku koja je najviše dala za prethodna dva paketa pomoći za Grčku i koja je takođe najoštriji kritičar zvanične Atine.

Vlada Grčke, izabrana u januaru na strategiji protivljenja merama štednje, bila je primorana na zaokret nakon što su krajem jula pregovori sa kreditorima o novoj pomoći bili na rubu propasti. Pokušaji da namudre poverioce bili su neuspešni i grčka vlada je morala da uvede kontrolu kapitala kako bi sprečila propast banaka. Potresi su grčku ekonomiju vratili u recesiju.

I dok je grčki parlament ranije ratifikovao nova povećanja poreza i reforme, pobunjeno Sirizino krilo ostavilo je Ciprasovu partiju sa samo nominalnom parlamentarnom većinom.

Zbog sukoba u Sirizi spekuliše se da bi Cipras mogao da raspiše prevremene izbore nakon što bude potpisan sporazum o zajmovima sa kreditorima. Sudeći prema istraživanjima javnog mnjenja, Cipras lično uživa veliku podršku, što ukazuje na potencijalno veliku pobedu Sirize.

Grčka je zavisila od ukupno 240 milijardi evra zajmova članica zone evra i Međunarodnog monetarnog fonda od 2010. Od te godine Grčka ne može na tržište obveznica zbog straha među investitorima od njenog ogromnog duga. Kako bi obezedile međunarodne zajmove, i prethodne grčke vlade morale su da krešu troškove, povećavaju poreze i sprovode reforme.

Mere štednje jesu smanjile preteranu budžetsku potrošnju ali su ih pratile duboka recesija i rekordna nezaposlenost.

Javni dug Grčke je oko 320 milijardi evra ili 180% bruto domaćeg proizvoda (BDP). Zato investitori zaziru od grčkog zaduživanja na tržištu obveznica i Grčka nema drugu mogućnost nego da traži zajmove od zone evra i MMF.

Opsežne reforme

Prema procurelim informacijama, bolne reforme u sporazumu uključuju povećanje svih poreza, penzijsku reformu i smanjenja penzija, kao i postepeno ukidanje najvećeg broja osnova za prevremeno penzionisanje.

Prihvaćeni su i smanjenje poreskih olakšica za poljoprivrednike, reforma socijalnog sistema, smanjenje vojne potrošnje, uključujući broja zaposlenih u odbrani, kao i prodaja neke državne imovine.

Kako prenosi agencija AP, Grčka se složila da u 2015. ubeleži vladin deficit od 0,25% a u 2016. suficit od 0,5% isključujući servisiranje duga. Taj tzv. primarni suficit bi u 2017. narastao na 1,75% a u 2018. na 3,5% BDP.

Takvi suficiti mnogo su ambiciozniji nego u većini evropskih zemalja. U Španiji se npr. ne očekuje primarni suficit pre 2018.

Visoki ciljevi za primarni suficit objašnjavaju se potrebom kreditora da se osiguraju da će Grčka biti u stanju da što je pre moguće počne da otplaćuje velike dugove.

Iz vlade poručuju da su kreditori tražili još ambicioznije ciljeve za suficit a da će prihvaćeni omogućiti zemlji da "uštedi" smanjenja budžeta od oko 20 milijardi evra.

"To praktično znači da sa prihvaćenim sporazumom neće biti novih mera u bliskoj budućnosti", saopštila je grčka vlada.

Vlada dalje navodi da će banke do kraja godine biti dokapitalizovane sa najmanje deset milijardi evra i tvrdi da to znači da više ne postoji nikakva opasnost da banke "udare" na depozite kako bi obnovile svoje finansije.

Značaj sporazuma

Grčka bi bankrotirala bez finansijske podrške i verovatno bi morala da izađe iz zone evra. To bi bilo ekonomski bolno za Grčku i verovatno bi destabilizovalo ostale zemlje iz zone evra.

Iako neki ekonomisti smatraju da bi zona evra mogla da izdrži kratkotrajne potrese zbog izlaska Grčke iz zone, mnogi uopozoravaju da bi to na dugi rok bilo loše. Naime, investitori bi u slučaju izlaska Grčke iz zone evra mogli da pomisle da to može da uradi i neka druga članica zone kada upadne u finansijske probleme.

Nestabilna zona evra mogla bi pak da oslabi svetsku ekonomiju jer je zona ključni trgovinski partner SAD i Azije i u srcu je globalnog finansijskog sistema.

Izvor: AP

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Izgledi za izbore u Grčkoj rastu, akcije padaju
  
• 

  Vesti

  : Cipras nadjačao pobunjenike iz stranke
  
• 

  Vesti

  : Varufakis ovaj put glasao za reforme
  
• 

  Vesti

  : Grčke banke ponovo otvorene, stižu poskupljenja
  
• 

  Vesti

  : Evropska pomoć otvara grčke banke
  
• 

  Vesti

  : Grčki parlament usvojio reforme