Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Podrška migrantima u Nemačkoj jača od napada
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 18.08.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Nemačkoj su od početka 2015. do kraja juna zabeležena 202 napada na tražioce azila, što je osetno više nego u isto vreme 2014, pokazuju podaci nemačkih vlasti. Međutim, ove godine je i priliv izbeglica mnogo veći, pa se i dalje registruje u proseku jedan incident na 1.000 izbeglica. Istovremeno rast neprijateljstva prema izbeglicama, koji bogatu Nemačku vide kao obećanu zemlju, i više nego kompenzuju izlivi simpatije i podrške za ljude na koje se gleda kao na žrtve siromaštva ili nasilja.
Poslednjih meseci Nemci hrle da se učlance u odbore dobrodošlice za tražioce azila. Studenti, penzioneri, čak i jedna poslanik konzervativaca, primaju izbeglice u svoje domove. Drugi prave vebsajtove preko kojih pomažu izbeglicama.
"Radim to da pomognem ovim ljudima jer oni zaslužuju našu pomoć", kaže student iz Berlina David Jakob (David Jacob) koosnivač sajta workeer.de koji pomaže da se izbeglice povežu sa poslodavcima. Sajt je pokrenut krajem jula a već ima više od 1.000 registrovanih izbeglica i 450 poslodavaca.
Velike razlike u reakcijama na povećani priliv izbeglica ukazuju na sve veću polarizaciju u Nemačkoj sa rastućim prihvatanjem u većini populacije ali i stalnim i možda još većim strahom manjine od stranaca.
Pozivajući se na izvore bliske vladi, nemački list Handelsblat piše 18. avgusta da se Nemačka priprema da revidira naviše procenu broja migranata koji će tokom 2015. zatražiti azil, na 750.000.
Kako se navodi, umesto očekivanih 450.000 , azil će tražiti 750.000 ljudi, što je daleko iznad rekorda iz 1992. kada je, prema podacima zavoda za statistiku, u Nemačkoj bilo 430.190 zahteva za azil.
Nemačke vlasti čak 173 incidenta protiv izbeglica u prvoj polovini 2015, uključujući osam slučajeva podmetanja požara, pripisuju onima koji podržavaju krajnju desnicu.
I dok nemački mediji upozoravaju na rasističke napade na izbeglice, stručnjaci, uz ogradu da ne žele da umanjuju obim nasilja protiv stranaca, navode još jedan podatak koji daje bolju sliku situacije. Naime, u Nemačkoj je u prvih šest meseci 2014. zabeleženo 77.109 zahteva za azil dok je u isto vreme 2015. njihov broj dostigao 179.037. Drugim rečima, na 1.000 izbeglica zabeležen je po jedan incident, što je kao i prethodne godine. Pri tome su većina registrovanih incidenata bile pretnje, šteta na imovini ili isticanje zabranjenih simbola na demonstracijama.
S druge strane, većina Nemaca otvoreno podržava izbeglice. Jedan tražilac azila iz Eritreje koji boravi u centru u predgrađu Berlina rekao je da je neprijateljstvo prema izbeglicama video samo jednom, kada je protest krajnje desnice prošao pored kapije centra za izbeglice.
"Ali tu je bilo mnogo, mnogo više ljudi koji su protestovali za izbeglice", rekao je za agenciju AP taj izbeglica koji se zbog straha za svoju porodicu u Eritreji predstavio samo kao Mehari.
Profesor političkih nauka sa Slobodnog univerziteta u Berlinu Hajo Funke kaže da je stav većine Nemaca prema strancima danas mnogo drugačiji nego pre nekoliko decenija, kada su imigranti smatrani samo privremenim stanovnicima a državljanstvo bilo vezano za poreklo.
"Promene u društvu su ogromne. Nemačka je postala mnogo otvorenija, liberalna zemlje. Brojna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da dve trećine populacije kaže da su spremni da ulože vreme ili novac da pomognu izbeglicama", istakao je Funke, inače stručnjak za pokrete na nemačkoj krajnoj desnici.
Agencija AP prenosi da su građani, kada su izbeglice kampovale izpred glavnog centra za prihvat u Berlinu na avgustovskim vrućinama, spontano preko društvenih mreža organizovali dostavu vode, sladoleda i igračaka za decu.
Ipak, oni koji podržavaju izbeglice misle da nema mesta za zadovoljstvo. Rober Kuše (Kusche), koji vodi savetovalište za žrtve zločina iz mržnje u Drezdenu, kaže da zvanične statistike ne daju pravu sliku jer mnoge izbeglice ne smatraju vrednim da izveste o manjim incidentima, poput pljuvanja ili gurkanja na ulici.
Kuše kaže da su grupe poput Pegide (Evropske patriote protiv islamizacije Zapada) doprinele da se u delove nemačkog društva usadi strah od stranaca. Na protestima Pegide okuplja se tek nekoliko stotina ljudi, nakon maksimuma od 25.000 u januaru, ali su oni koji podržavaju taj pokret veoma aktivni na Fejsbuku, gde se protive otvaranju izbegličkih centara, i takođe diskiminatornim porukama zatrpavaju komentare na sajtovima medija.
"Treba nam jasan znak da se to neće tolerisati", istakao je Kuše.
Istovremeno Funke ocenjuje da ekstremna desnica eksploatiše bojazni u delu populacije i upozorava da bi to moglo da vodi u nasilje. "Postoji opasnost da to uzme oblik terorizma", dodao je Funke.
Za sada se većina izbeglica u Nemačkoj ipak oseća sigurnima. Tako Hasan Salameh (30), farmaceut koji je napustio Alepo sa majkom i sestrama, kaže da se smatra srećnikom što je u Nemačkoj.
"To je zapravo naša druga domovina. Ljudi su dobri i žele da pomognu", kaže Salameh koji je u izbegličkom centru u Špandau.
Ipak, Salemeh se seća i jednog incidenta, odnosno nepriličnog gesta nekog čoveka koji mu je, dok je sa porodicom šetao parkom, rukom pokazao kao da pravi rez preko vrata.
"Ali on ništa nije pokušao da uradi, to je samo znak. Ignorisali smo to i nastavili šetnju", rekao je taj izbeglica.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
