Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nemačka neće vraćati sirijske izbeglice
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 26.08.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nemačka je odlučila da ne vraća sirijske državljane u zemlje EU u koje su prvo došli, što je Evropska komisija pozdravila kao korak "u duhu evropske solidarnosti". Nemačka je time suspendovala Dablinsku regulativu koja predviđa da izbeglice mogu da traže azil u zemlji EU u koju su prvo došli. Nevladine organizacije su pozdravile taj korak, ali su pozvale Berlin da to učini i u slučaju izbeglica iz drugih zemalja, poput Iraka i Avganistana.
Odluka nemačkih vlasti da prime sirijske izbeglice objavljena je 25. avgusta, mada se ta praksa, kako navodi AFP, već duže vreme diskretno sprovodi. Odluka je doneta kao interna mera, a objavio ju je Evropski savet za izbeglice i prognanike (ECRE), piše list Tagesšpigel.
Nemačka Savezna kancelarija za migraicje i izbeglice (BANF) je 21. avgusta suspendovala inače obavezno ispitivanje kojim se utvrđuje u koju je članicu EU tražilac azila prvo ušao, i da li treba da bude vraćen u tu zemlju.
U dokumentu "Proceduralna pravila za suspenziju Dablinske procedure za sirijske državljane", na koji se poziva ECRE, stoji da će se obustaviti i deportacije koje su već pokrenute, u zemlje na jugu EU, poput Italije i Grčke.
"Evropa se nalazi u situaciji koja je nije dostojna. To jednostavno treba reći", rekla je 25. avgusta nemačka kancelarka Angela Merkel.
Background U EU je u prvih sedam meseci 2015. stiglo 340.000 migranata, što je trostruko više nego godinu dana ranije, podaci su Fronteksa. Među njima je najviše izbeglica koje beže od sukoba u Africi i na Bliskom istoku. Pri pokušaju da stignu do Evrope preko Sredozemnog mora u prvih sedam meseci ove godine stradalo je 2.400 osoba.
U Uniji, međutim, nema opšteg rešenja za priliv izbeglica a mere koje su u međuvremenu usvojene uglavnom nisu donele željenje rezultate.
Na vanrednom samitu EU u aprilu odlučeno je da se utrostruči budžet za operacije spasavanja migranata u Mediteranu, na 9 miliona evra mesečno. Tada je odlučeno i da se pokrene vojna operacija protiv krijumčara migranata u Libiji, ali je mandat pomorske jedinice, formirane u junu za te potrebe, sveden na nadzor, pošto UN nisu odobrile operaciju.
Početkom juna broj migranata koji su morem preko Turske i Grčke pokušali da stignu u EU porastao je za 500%, podaci su Fronteksa.
EU je 26. juna pooštrila uslove za prijem migranata, odlučivši da otvori centre u kojima će utvrđivati ko ima pravo na zaštitu a ko ne. Odlučeno je i da se ubrza deportacija onih migranata kojima nije odobren azil. Članice EU su tada obećale i da će rasteretiti Italiju i Grčku koje su pokušavale da se izbore sa 40.000 tražilaca azila.
Međutim, prema konačnom dogovorenu od 20. jula, članice EU su odlučile da isključivo na dobrovoljnoj bazi ponude prihvat za 32.256 tražilaca azila.
Evropska komisija je 10. avgusta odobrila pomoć za pitanja migracija od 2,4 milijarde evra za 19 zemalja, od čega je najveći deo namenila Grčkoj i Italiji.
Kako opšteg rešenja za prihvat izbeglica za sada nema, članice EU na različite načine pokušavaju da izađu na kraj s prilivom migranata, što se često svodi na obeshrabrivanje i sprečavanje njihovog ulaska u zemlju.
Mađarska je tako 17. juna odlučila da zatvori granicu sa Srbijom, odnosno podigne ogradu visoku 4 metara. Ograda bi trebalo da postavljena do 31. avgusta.
Na drugom kraju Evrope, Francuska i Britanija su 20. avgusta potpisale sporazum o jačanju mera bezbednosti i borbi protiv krijumčara migranata koji pokušavaju da kroz Evrotunel dođu do Britanije.
Nemačka i Francuska su 24. avgusta zatražile da se uspostavi jedinstven sistem prava na azil, kao i zajednička politika za migracije u EU.
Nemačka kancelarka je rekla da treba vratiti "samo one migrante koje, prema velikoj verovatnoći, nemaju osnove da dobiju azil", kao što je to slučaj sa građanima zemalja Zapadnog Balkana.
Angela Merkel je dodala da oni koji imaju pravo na azil, kao što su Sirijci, trebalo bi da budu ravnomerno raspodeljenii po Evropi.
Nemačka se suočava s velikim talasom izbeglica i ove godine očekuje da će ih biti oko 800.000, odnosno četiri puta vise nego 2014. godine.
Veliki talas izbeglica izazvao je i ksenofobne reakcije u Nemačkoj, pa su se vlasti na svim nivoima angažovale na tome da se to suzbije kroz "dijalog sa građanima". Angela Merkel će 26. avgusta posetiti izbeglički prihvatni centar u gradu Hajdenau na istoku zemlje gde su prošlog vikenda izbili neredi na skupu pristalica ekstremne desnice.
Evropska komisija je pozdravila odluku Berlina da ne vraća sirijske izbeglice, istakavši da je Nemačka jedina članica koja je to odlučila.
Portparolka Evropske komisije Nataša Berto (Natasha Bertaud) je rekla da gest Nemačke "potvrđuje da se zemlje članice na spoljnoj granici EU, poput Grčke i Italije, ne mogu ostaviti da se same bore sa velikim prilivom izbeglica.
Sporna Dabilnska regulativa
Odlukom da primi izbeglice Berlin je suspendovao Dablinsku regulativu koja predviđa da izbeglice mogu da traže azil u članici EU u koju su prvo stigli. Ti propisi treba da spreče da se izbeglice upućuju u drugu zemlju ili da biraju zemlje sa najvelikodušnijim uslovima, kao i podnošenje većeg broja zahteva.
Već godinama humanitarne i nevladine organizacije koje se bave izbeglicama, kritikuju ovaj sistem kao skup, neefikasan i ponižavajući za izbeglice.
Prošle godine Nemačka je uputila drugim članicama EU 35.100 zahteva za vraćanje tražilaca azila, a samo je oko 4.800 ljudi zaista i deportovano. Pored administrativnih procedura i njihov "transfer" kroz Nemačku košta.
Direktor nemačke mreže organizacija Pro azil (Pro Asyl) Ginter Burkhart je pozdravio odluku o suspenziji Dablinske regulative u slučaju Sirijaca, kao korak koji pokazuje da taj sistem ne funkcioniše.
Izrazio je žaljenje što se to ne odnosi i na izbeglice iz drugih zemalja i ocenio da se vlasti moraju suočiti sa stvarnošću i prihvatiti i druge izbeglice, poput Avgnaistanaca i Iračana.
Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland pozvali su da se u Grčkoj i Italiji uspostave centri u kojima će izbeglice biti registrovane u skladu sa Dabilnskim propisima. Burkhart je ocenio da ta incijativa nije realna, s obzirom da izbeglice u Grčkoj ne mogu da dobiju ni osnovne stvari, poput hrane ni smeštaja.
Specijalni izvestilac UN za prava migranata Franosa Krepo (Francois Crepeau) ocenio je da EU treba da razvije "koherentnu, opštu" politiku za prihvat migranata, uz poštovanje ljudskih prava. "Ne može se reći da EU i njene članice sprovode delotvornu politiku", rekao je on.
"Podizanje barijera, upotreba suzavca i drugi oblici nasilja nad migrantima i drugim tražiocima azila ili pritvor, neće sprečiti migrante da dođu ili pokušaju da dođu u Evropu", ocenio je on.
Balkanska ruta
Deo izbeglica stiže u EU preko Balkana. Između januara i juna, oko 102.000 izbeglica je ušlo u EU preko Makedonije, Srbije, BiH i Albanije, Crne Gore i Kosova, dok je u istom periodu prošle godine njihov broj bio 8.000, podaci su evropske agencije za kontrolu granice Fronteks (Frontex).
Portparolka Viokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) Melisa Fleming (Meliša) rekla je u Ženevi da se situacija na grčko-makedoskoj granici smirila nakon incidenata prošle nedelje, ali da se očekuje da će broj izbeglica koji prelaze granicu povećati sa 1.500 na 3.000 dnevno.
Austrija bi treblao da na samitu Zapadnog Balkana u Beču koji se održava 27. avgusta, predstavi akcioni plan od pet tačaka koji predviđa brobu protiv krijumčarksih mreža, ravnomernu rapsodelu izbeglica u zemljama EU, pojačanu bezbednosnu saradnju, pomoć zemalja porekla iz kojih dolaze izbeglice kao i "strategiju za azil na evropskom nivou".
Izvor: AFP, EurActiv.com
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
