Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Oland i Merkel: Migranti zajednički problem
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 25.08.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Francuski predsednik Fransoa Oland i nemačka kancelarka Angela Merkel zatražili su 24. avgusta od Evrope da "zajednički odgovori" na izbegličku krizu s kojom se suočava, kao i ravnomernu podelu izbeglica u EU. Opšteg rešenja za prihvat izbeglica za sada nema, pa članice EU na različite načine pokušavaju da izađu na kraj s prilivom migranata, što se često svodi na obeshrabrivanje i sprečavanje njihovog ulaska u zemlju. Istovremeno, Evropska komisija je isključila mogućnost promene šengenskog sistema zbog priliva izbeglica.
"Trebalo bi da uspostavimo jedinstven sistem prava na azil", kao i "zajedničku politiku migracija sa zajedničkim propisima", rekao je Oland novinarima u Berlinu i dodao da je u pitanju "vanredna situacija koja će trajati".
Angela Merkel je na istoj konferenciji za novinare rekla da u EU važe opšti propisi za dobijanje azila i da sve zemlje članice treba što pre da ih primene.
Prema njenim rečima, trebalo bi još ove godine u zemljama u koje izbeglice prvo stižu, Italiji i Grčkoj, otvoriti centre za registraciju izbeglica. Iako je odluka o otvaranju tih centara doneta u EU krajem juna, nijedan takav centar u kome bi se imigranti koji imaju pravo na zaštitu odvajali od drugih, nije još otvoren.
"Ne možemo tolerisati ovo kašnjenje", rekla je ona.
Istakavši solidarnost Francuske i Nemačke, Oland je rekao da je da neophodna pravilna raspodela izbeglica u EU, ali i da se vraćanje ilegalnih migranata bez prava na zaštitu u zemlje porekla mora odvijati na dostojanstven način.
Pitanje migracija potisnulo je u drugi plan i krizu u Ukrajini o kojoj su Merkel i Oland 24. avgusta razgovarali sa ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom.
Izbeglička kriza i problemi sa migrantima mogli bi se nametnuti i kao jedna od ključnih tema konferencije o Zapadnom Balkanu, umesto razgovora o približavanju šest zemalja regiona Evropskoj uniji, prekograničnih infrastrukturnih programa i energetskog povezivanja, ocenjuje agenicija Hina.
EK: Šengen se ne može menjati
Iz Brisela se čuju pozivi o usaglašavanju spiska bezbednih zemalja u koje bi se vratili azilanti i otvorio prostor za one kojima zaista preti progon. Čini se da izbeglička kriza ugrožava i šengenski režim. Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer je 20. avgusta kritikovao Evropu zbog neuspešnog rešavanja izbegličke krize i ocenio da je ugrožen šengenski sistem putovanja bez pasoša kroz veći deo EU.
De Mezijer je rekao da želi da se sprovedu mere koje bi sprečile migrante da se nekontrolisano kreću Evropom. Kao takve mere je naveo stvaranje "zona čekanja" u Grčkoj i Italiji, zajedničko definisanje azila i bezbednih zemalja porekla, kao i povezivanje davanja pomoći s voljom zemalja da prime nazad svoje državljane.
Evropska komisija je stavila do znjanja da se neće uvoditi granična kontrola između zemalja članica Šengenske zone, te da ostaje na snazi pravo na putovanje bez pasoša, uprkos velikim pritiscima da se uvede kontrola na unutrašnjim granicama zbog velikog priliva migranata u EU. Šengenski sporazum omogućava putovanje bez kontrole između 22 države članice EU, kao i Islanda, Lihtenštajna, Norveške i Švajcarske.
Portparol Evropske komisije Kristijan Vigand izjavio je da se o "Šengenu ne može pregovarati i da Komisija nema nameru da ga menja".
On je dodao da pravila Šengenskog sporazuma dozvoljavaju da policija pojača mere bezbednosti u određenim slučajevima i da one ne smeju pritom biti zamena za graničnu kontrolu. Države takođe mogu da privremeno zatvore svoje granice u izuzetnim okolnostima.
U međunarodnim vozovima u Evropi, za razliku od aerodroma, nema rutinskih kontrola identiteta putnika i prtljaga, osim voza Eurostar koji povezuje ispod Lamanša Francusku s Velikom Britanijom koja nije članica šengenskog sistema. Belgijski premijer Šarl Mišel rekao je tokom vikenda da će šengenska pravila možda morati da se preispitaju ukoliko policija ne bude mogla da obezbedi dovoljnu sigurnost putnicima.
Bugarska oklopna vozila na granici s Makedonijom
U međuvremenu, Bugarska je poslala oklopna vozila na četiri granična prelaza s Makedonijom kako bi pomogla pograničnoj policiji u slučaju priliva izbeglica, saopštilo je Ministarstvo odbrane. "Želimo da preventivno pojačamo čuvanje granice koju obezbeđuje pogranična policija", izjavio je zvaničnik bugarskog ministarstva Nikolaj Karajvanov.
Bugarska je za sada bila pošteđena talasa migranata koji iz Grčke prelaze u Makedoniju. Ta zemlja je od početka godine primila 15.000 ilegalnih migranata, uključujući i Sirijce koji su u zemlju stigli preko Turske. Migranti u Bugarskoj borave u izbegličkim kampovima nekoliko meseci pre nego što dobiju status izbeglice koji im omogućava, u najboljem slučaju, da putuju u zemlje Evropske unije.
"Verujemo da je rizik od takvog priliva relativno mali jer Bugarska poštuje proceduru registrovanja (izbeglica)", što nije slučaj u Grčkoj, Makedoniji i Srbiji, izjavila je bugarska ministarka unutrašnjih poslova Rumjana Bačvarova za televiziju Nova.
Bugarska je na granici s Turskom postavila ogradu dugu 30 kilometara koju namerava da produži kako bi sprečila ilegalni ulazak u zemlju.
Austrija i Mađarska su, takođe, pojačale bezbednosne mere na granici, dok su britanske vlasti saopštile da bi ilegalni imigranti mogli da se u Engleskoj i Velsu suoče sa kaznom zatvora, a njihovi poslodavci sa zatvaranjem firmi.
Ilegalni imigranti se u Britaniji suočavaju sa kaznom zatvora do 6 meseci i novčanom kaznom, a ranije je najavljeno da bi i sredstva koja su zaradili mogla da budu zaplenjena.
Ove mere su predviđene nacrtom zakona o imigraciji koji bi vlada trebalo da predstavi u septembru.
Izvor: AFP, AP, Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
