Kineski investitori "naoružani" gotovinom sve više kupuju strane marke i tehnologiju kako bi unapredili svoju konkurentnost i podstakli globalnu ekspanziju. Za razliku od zapadnoevropskih kupaca, koji otpuštaju radnike i zatvaraju delove firmi da ne bi duplirali poslovanje, kineske kompanije zadržavaju iskusne strane radnike i kreću u ekspanziju. Ta neuobičajena praksa Kine, zemlje koja je godinama bila optuživana da oduzima poslove u prerađivačkoj industriji Zapadu, donosi olakšanje evropskim ekonomijama pogođenim krizom i nezaposlenošću, poput Grčke i Portugalije.

Kada su se ove godine među ponuđačima za jednu portugalsku banku ophrvanu problemima našle i dve kineske kompanije, zaposlenima u banci "zaigralo je srce od sreće". Naime, oni su bili uvereni da će potencijalni kupci uraditi ono što kineski investitori sve češće rade u Evropi - sačuvati preko potrebna radna mesta i uložiti u proširenje poslovanja.

Rui Rizo (Riso), prvi čovek portugalskog sindikata bankarskih radnika koji ima 41.000 clanova, kaže da kineske akvizicije u Portugaliji nisu poremetile poslovanje.

"Kompanije su zapravo ostale tamo gde su i bile. I to je ono što želimo i za Novo Banko (Banco) - strategiju zasnovanu na kontinuitetu", rekao je za agenciju AP Rizo.

Kineske firme suočene su sa sve većim pritiskom da diverzifikuju investicije jer privredni rast u drugoj po veličini svetskoj ekonomiji usporava a zarade i drugi troškovi rastu.

"Investicije u inostranstvu su zaista ključne za mnoge kompanije", smatra Andre Leskrug-Pjetri (Andre Loesekrug-Pietri), osnivač i direktor A Kapitala (A Capital), kompanije sa sedištem u Pekingu koja ulaže sa kineskim partnerima u evropsku imovinu.

Kada je kineska kompanija Gili (Geely) 2010. za 1,8 milijardi dolara preuzela Volvo, zaposleni u toj švedskoj kompaniji strahovali su od gubitka radnih mesta i promena u radu. Umesto toga, Gili je pokrenuo 11 milijardi dolara vredan program transformacije Volvo automobila u globalni brend i švedska radna mesta su sačuvana a proizvodni kapaciteti povećani.

U Oslu sindikati tvrde da su Kinezi poslodavci za primer od kako je filijala državne kineske kompanuje ČemČajna (ChemChina) 2011. godine preuzela norveški Elkem.

Kao dobar primer navodi se i nemački proizvođač mešalica za beton Pucmajster (Putzmeister) koji je nakon finansijske krize 2008. morao da otpusti više od četvrtine od 3.800 zaposlenih. Nakon što je kompaniju 2012. preuzeo kineski Sani (Sany), radna snaga Pucmajstera je porasla i premašila 3.000 u 2014, kada je kompanija ubeležila najveći prihod za sedam godina.

ČemČajna je 2015. kupila i 26,2% italijanskog proizvođača guma Pirelija (Pirelli) i objavila da će dati ponudu i za preostali deo. Direktor Pirelija Marko Tronketi Provera (Marco Tronćetti) obećao je da "neće biti uticaja na zaposlenost" i sačuvao, pored ostalih, i svoj posao.

Sporazum (sa Kinezima) "omogućiće brz rast obima i udela na tržištu za koji bi Pireliju samom bile potrebne godine", kažze Tronketi Provera.

Vodeće evropske destinacije za kineske investicije su Velika Britanija, Nemačka i Francuska, sudeći prema istraživanju iz juna berlinskog Merkator instituta za kineske studije i njujorške istraživačke i savetodavne grupe Rodium (Rhodium). Kako se navodi, investicije u Evropsku uniju iz Kine u periodu 2000-14. premašile su 52 milijarde dolara (46 milijardi evra) i gotovo dostigle sumu koju je Kina u istom periodu investirala u SAD (54 milijarde dolara).

Istraživanje nije pokazalo da kineske kompanije izmeštaju evropska radna mesta u Kinu. Naprotiv, pokazalo je da Kinezi zapošljavaju nove radnike i šire evropske istraživačke i razvojne aktivnosti.

Kineski ponuđači za portugalsku banku Novo Banko su Fosun internešenel (International), konglomerat iz Šangaja, i osiguravajuća grupa Anabang iz Pekinga. U trci za špansku banku bili su i španski Santander i američki Apolo global menadžment (Apollo Global Management).

Fosun je već vlasnik 80% Kaiše seguros (Caixa Seguros), jedne od najvećih osiguravajućih kuća u Portugaliji, i francuskog Kluba Med, dok je Anbang 2014. kupio njujoršku Valdorf Astoriju (Waldorf Astoria).

Akvizicija Novo Banko, ako bude završena, predstavljaće najveću kinesku kupovinu u evropskom sektoru finansijskih usluga. Prodaja je inače odložena pre mesec dana zbog parnice u koju je umešana banka, kao i zbog nekih nedoumica oko evropskih zahteva kapitala.

U svakom slučaju, u manjim evropskim zemljama kineske investicije imaju i te kako značajn uticaj. Navodi se da je Portugalija četvrta po kineskim ulaganjima u Evropi a Britanija prva. Međutim, 5,1 milijarda evra, kolike su kineske investicije, odgovara gotovo 3% bruto domaćeg proizvoda (BDP) Portugalije dok je u Britaniji to samo 0,45% BDP.

Kineska ulaganja u Portugaliji počela su 2011, kada je kineska korporacija Tri klanca, najveći svetski operater hidroelektranom, preuzela kontrolni udeo u nacionalnoj energetskoj kompaniji EDP.

EDP je Kinezima dao tehnologiju za energiju vetra i međunarodno prisustvo kroz interese portugalske kompanije u 14 zemalja, uključujući 12 američkih država.

I dok je stopa nezaposlenosti u Portugaliji u 2013. dostizala 17,7%, EDP nije otpuštao zaposlene i nije imao problema sa sindikatima. Kompanija je sa novim vlasnikom zadržala i upravu i poslovnu strategiju.

Korporacija Tri klanca potukla je rivale - nemačke i brazilske ponuđače, ponudivši premiju na cenu akcije EDP od 53%. Takođe se obavezala da kompaniji EDP, koji ima dug od 17 milijardi evra, da zajam od dve milijarde i još dve milijarde za investicije.

Nakon godinu dana, Kinezi su postali lider portugalske energetike kada je državna korporacija Državna mreža, koja rukovodi najvećim delom kineske distributivne mreže, kupila 25% portugalskog distributera energije REN.

Profesor lisabonskog Autonomnog univerziteta Migel Santos Neves (Miguel), koji je istraživao kineske investicije u Evropi, upozorava međutim ne ozbiljan rizik da Kina vrši politički pritisak u zamenu za investicije.

Privatizacije su "bile dobar posao" za Portugaliju, rekao je Santos Neves ali i dodao: "Pitanje je dugoročnih posledica, s obzirom da su 'sva jaja stavljena u istu korpu".

Međutim u Portugaliji, kojoj su radna mesta preko potrebna, malo se ko obazire na to upozorenje.

"Dobra stvar (oko EDP) za Kineze bila je to što im je naše znanje pomoglo u širenju na međunarodnom nivou uz korišćenje nas kao baze. Za nas je dobra stvar što smo zadržali radna mesta", kaže dugogodišnji radnik EDP Orlando Ribeiro.

Izvor: AP

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Evropske firme traže od Kine zaštitu poslovne tajne
  
• 

  Vesti

  : Kina obećava saradnju po evropskim standardima
  
• 

  Vesti

  : Na pomolu nove zemlje sa potencijalom za rast