Kampanja za ostanak Velike Britanije u Evropskoj uniji (EU) počinje 12. oktobra, na čelu sa poslovnim čovekom Stjuartom Rouzom, bivšim predsednikom britanske firme Marks end Spenser. Kameronov cilj je da se referendum održi nakon pregovora sa EU o promeni statusa Britanije. Međutim, on još nije izneo zahteve i očekivanja, što donekle iritira njegove partnere u EU koji ga uz strepnju očekuju na razgovorima od ove sedmice. Sa konkretizovanjem zahteva Kameron ima realan problem – kako ukazuju izvori iz EU, kada se takve stvari stave na papir, procureće u javnost, a Kameron to nikako ne želi jer mu je stalo da ishod pregovora predstavi kao uspeh, kako bi uspešno nastupio pred biračima.

Fraza „čekajući Dejvida” postala je uobičakjena među diplomatama i zvaničnicima, koji kažu da ih britanski premijer frustrira time što ne iznosi detalje svojih zahteva za nove propise EU uoči referenduma o ostanku Britanije u EU koji bi trebalo da se održi do kraja 2017. godine.

Britanski zvaničnici insistiraju da je ključno pripremiti teren i ići polako kako bi se osmislile reforme u korist svih 28 članica. Međutim, sa zahuktavanjem kampanja za ostanak u EU odnosno napuštanje Unije, povećava se opasnost od curenja predloga u medije i korišćenja materijala za promociju tih kampanja. Stoga pisani predlog, koji predstavlja srž briselske birokratije, nije napravljen.

„Baš im ne treba curenje podataka. Ovo je u domaćoj politici za njih neverovatno osetljiva aktivnost”, rekla je jedna osoba bliska pregovorima u Briselu.

Predsedavajući Evropskog samita 15. i 16. oktobra odežaće i brifing o trenutnoj situaciji sa Britanijom i načinu vođenja pregovora.

Međutim, ne očekuje se da će ova tema biti detaljnije razmatrana s obzirom na to da će glavne stavke na agendi biti kriza sirijskih izbeglica, uključujući odnose sa Turskom i Rusijom, kao i predlozi da se ojača zona evra nakon poslednjeg poglavlja grčke dužničke krize.

„Dejvid Kameron je veoma diskretan, i mogu da razumem zašto”, rekao je visoki zvaničnik EU  nakon poslednje Kameronove posete pre dve sedmice, kada je posetio predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska. Percepcija britanskih glasača o tome da li je Kameron uspeo u pregovorima će biti od ključnog značaja, zbog čega je važno da se ishod prikaže u dobrom svetlu, a za sada je još rano proceniti šta bi drugi lideri EU mogli da prihvate.

Nepredvidivi referendumi

Jedan od britanskih pregovarača rekao je Rojtersu da se stvari ipak zagrevaju. U „tehničkim razgovorima” od Kameronovog reizbora u maju uspostavljen je okvir i utvrđene široke teme u kojima Kameron želi promene – odnos Londona i evro zone, efikasnija i manje dederalna EU i ograničenje imigracije građana EU u Britaniju. Sada se pregovarači pripremaju za prve diskusije o konkrretnim reformama.

Jedan od ministara je međutim tokom godišnje konferencije konzervativaca početkom oktobra procenio da ne treba očekivati značajniji napredak do decembra, s obzirom na to da Kameron kontroliše i vreme glasanja, i odbija da predvidi ishod pregovora podrškom taboru za ostanak u EU.

„Još ništa nije zapisano. Kada se zapiše, procureće. Tako da je veliko pitanje – šta ćeš napisati, ko će to učiniti i kada”, rekao je jedan evropski izvor.

Zvaničnici u Evropskom savetu, forumu vlada članica i Evropskoj Komisiji insistiraju na tome da imaju volju za pregovore i da su uvereni da će se pronaći fer ponuda za Britanij i EU. Međutim, i u Briselu i u Londonu kaća svest o tome kolko su referendumi nepredvidivi, i kolike su mogućnosti za nerazumevanja do 2017. godine, kada se održavaju i izbori u dve velike sile EU – Francuskoj i Nemačkoj.

Jedan visoki zvaničnik EU ukazao je na opasnost da Kameron u svom borbenom nastupu želi da pokaže da je „dobio jednu veliku bitku” u Briselu, ali da nije siguran da su Evropljani spremni za to.

Na sličan problmem ukazao je i drugi evropski izvor, navodeći da ukoliko ne želi da sukob zameni konsenzusom moće da se dogodi da ostali lideri blokiraju njegove zahteve, ma koliko želeli da Britanija, druga sekonomija u EU, ostane u Uniji.

„Ukoliko želi da na naslovnicama u  novinama piše da je Velika Britanija ponizila Francusku, doživeće neuspeh. Ovo nije ragbi”, ukazao je on.

Kampanja se zahuktava

U Britaniji su već pokrenute dve kampanje za izlazak iz EU. Konzervativci i pripadnici najveće opozicione Laburističke stranke pokrenuli su početkom oktobra kampanju „Glasajte za istupanje” (Vote Leave).

Populistički desničarski evrofobni Ukip pokrenuo je u septembru kampanju „Napustite EU” (Leave.EU).

Bivši predsendik Makrs end Spensera (Marks and Spencer) Stjuart Rouz (Stuart Rose), koji je i konzervazivni predstavnik u gornjem domu britanskog parlamenta, predvodi kampanju za ostanak u EU, pod nazivom Jača Britanija u Evropi (Britain Stronger in Europe).

„Smatram da smo u Evropi snažniji, bogatiji i bezbedniji nego što bismo bili sami”, navodi se u Rouzovom govoru za pokretanje kampanje.

On je naveo da tvdnje da je za Veliku Britaniju patriotski put da se povuče i usmeri na sebe sam ukazuju na nerazumevanje toga šta je Velika Britanija kao narod.

„Nikome neću dozvolizi da mi kaže da sam manje Englez zbog toga što verujem u najjaču moguću Veliku Britaniju zarad ekonomije, naše bezbednosti i društva” rekao je Rouz.

Izvor: EurActiv.com, AFP

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Katalonija počinje kampanju za nezavisnost
  
• 

  Vesti

  : Britanski referendum: rizik za Severnu Irsku i Škotsku
  
• 

  Vesti

  : Britanija počela da sprovodi plan za referendum
  
• 

  Vesti

  : Kameron: EU treba da se menja