Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Postizborne muke u Portugaliji, sutra možda i u Španiji
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 19.10.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Španski premijer Marijano Rahoj čestitao je portugalskoj koaliciji desnog centra pobedu na izborima održanim početkom oktobra, međutim, ako Rahoj u decembru prođe na izborima kao portugalska koalicija, teško da će imati razloga za slavlje. U Portugaliji je koalicija desnog centra dobila 107 od 230 mesta u parlamentu i želi da ostane na vlasti, iako bi to bila nestabilna manjinska vlada. Istovremeno partije levo od centra zajedno imaju 122 poslanika i razmatraju da se udruže i preuzmu vlast. U Španiji izbori slede i očekuje se da se ta zemlja suoči sa sličnim problemom formiranja vlade, s obzirom na slabljenje podrške vodećim partijama i uspon novih "zvezda" na političkoj sceni - Građana i Podemosa.
Koalicija desnog centra, koja je bila na vlasti u prethodne četiri godine, dobila je 4. oktobra većinu na opštim izborima u Portugaliji, zemlji koja je krenula u ekonomski oporavak. Ta koalicija je osvojila 38,5% glasova iako je sprovodila politiku štednje u dugovima opterećenoj Portugaliji koja 2011. morala da dobije spasilački paket zajmova od 78 milijardi evra.
Međutim, koalicija je izgubila apsolutnu većinu u parlamentu i to znači da bi poslanici sa leve strane političkog spektra mogli da blokiraju njene ekonomske reforme i mere za smanjenje duga koje analitičari ocenjuju kao ključne za zemlju.
Pobeđena stranka sa levog centra - Socijalistička partija, dobila je 32,4% glasova i sve je veća mogućnost da se udruži sa manjim Levim blokom, koji se bori protiv mera štednje, i Komunističkom partijom, koja je protivnik zone evra, i napravi vladu. Levi blok i Komunistička partija se inače zalažu i za izlazak Portugalije iz NATO.
Predsednik Portugalije Anibal Kavako (Cavaco) najavio je da će 20. i 21. oktobra razgovarati sa liderima političkih partija pre nego što odluči kome će poveriti mandat za formiranje nove vlade.
Sa takvom pobedom, kome treba poraz?
Problem za vladajuće i u Portugaliji i u Španiji je što su "rane" od štednje još sveže na Pirinejskom poluostrvu.
Finansijska kriza napravila je velike probleme porodicama u Portugaliji, najsiromašnijoj zapadnoevropskoj zemlji u kojoj je prosečna mesečna neto plata u 2014. bila 813 evra. Uz to je više od 100.000 ljudi ostalo bez posla u posledenje četiri godine.
U Španiji se nezadovoljstvo iskazuje protestima ispred parlamenta a bes građana pretvorio se u podršku radikalnim političkim alternativama.
Finansijska kriza u Evropi i oštro protivljenje politikama štednje u javnosti izmenili su političku mapu kontinenta. Analitičari smatraju da je naredni kandidat za moguću političku reorganizaciju Španija, gde su obelodanjeni slučajevi korupcije produbili nezadovoljstvo političkom elitom, uprkos popravljanju stanja u ekonomiji.
I dok portugalski bruto domaći proizvod (BDP) čini manje od 2% BDP zone evra, Španija je četvrta po veličini ekonomija u zoni i politički nemiri u toj zemlji mogli bi vrate kontinent u period ekonomske neizvesnosti.
Predviđa se da će u Španiji, kao i u Portugaliji, rezultat izborne trke 20. decembra između dve tradicionalno vodeće španske partije i dve "pridošlice" biti manje-više nerešen, odnosno da nijedna partija neće dobiti apsolutnu većinu.
"Sigurno je da ćemo imati četiri političke snage, rascepkanost, i da će biti teško napraviti vladu (u Španiji)", kaže analitičar konsultantske grupe za ocenu političkog rizika Teneo inteliddžens (Intelligence) Antonio Barozo (Barroso), prenela je agencija AP.
Ono što još više komplikuje stvar je to što Španija nikada nije imala koalicionu vladu.
Rahojeva konzervativna Narodna partija, sada sa parlamentarnom većinom, i vodeća opoziciona Socijalistčka partija "dišu jedna drugoj za vrat" u izbornoj trci. Istraživanja javnog mnjenja, čije je rezultate preneo dnevnik El Pais, daju i jednima i drugima po više od 23% glasova na izborima. Međutim, vrlo blizu su Građani (Ciudadanos) sa 21,5% a sledi Podemos sa 14,1%.
"Idemo iz veoma stabilne situacije koja je omogućila zaista značajno napredovanje strukturnih reformi i veoma impresivno fiskalno prilagođavanje ka mnogo nestabilnijem periodu u kojem će biti osetno teže usvajati zakone i sprovoditi ih", smatra Federiko Santi (Federico) iz Eurazija grupe (Eurasia Group).
"Mnogo je promenljivih u igri. To nisu samo četiri partije, nego i sve moguće kombinacije te četiri partije", istakao je Santi.
Istraživanje El Paisa, koje je uradila kompanija Metroskopija (Metroscopia), obuhvatilo je 1.200 građana a obavljeno je 7. i 8. oktobra.
Vlada u Madridu u 2015. očekuje ekonomski rast od 3,3% ali Španija još ima stopu nezaposlenosti od 22,4%, drugu po veličini u Evropskoj uniji posle Grčke. Vodi se politika oštre štednje ali su u skandale zbog korupcije umešani visoki funkcioneri Narodne partije, uključujući bivšeg direktora Međunarodnog monetarnog fonda Rodriga Rata.
Korupcija međutim trese i Socijalističku partiju, gde su dva bivša predsednika stranke optužena za navodnu ulogu u prebacivanju novca iz javnih fondova određenog za zapošljavanje i pomoć kompanijama.
Sve to pomoglo je Građanima da zauzmu španski politički centar i privuku glasače iz obe vodeće partije. Krajnja levica Podemos istovremeno više uzima socijalistima, iako podrška toj partiji osnovanoj pre gotovo dve godine opada od januara.
Prema biznizu orijentisani Građani žele da očuvaju sistem socijalnog osiguranja, smanjuju poreze i birokratiju i investiraju u istraživanja i razvoj. Takođe predlažu inicijative za povratak u zemlju obrazovanih Španaca koji su otišli za vreme krize 2008-13.
Podemos se predstavlja kao "kopija" vladajuće grčke Sirize, iako je u poslednje vreme "utišao" svoj radikalizam.
Analitičari ne očekuju paniku na tržištima kakav god da bude izborni rezultat, s obzirom da je španska ekonomija za sada u dobrom stanju.
"Međutim, ako vetar koji duva u leđa promeni smer, tada će politička stabilnost postati pitanje kojim se bavi tržište", rekao je Barozo.
Izvor: AP
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
