Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ograda možda i na slovenačkoj granici
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 23.10.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Slovenija ne isključuje mogućnost izgradnje ograde na granici sa Hrvatskom ako joj EU ne pruži dovoljnu podršku na samitu 25. oktobra, najavio je premijer te zemlje Miro Cerar. Nakon zatvaranja mađarske granice ka Hrvatskoj, migranti su se preusmerili ka Sloveniji i u tu zemlju je za manje od nedelju dana ušlo nekoliko desetina hiljada migranata. Ljubljana se zalaže za efikasnu kontrolu na ulasku u EU na grčko-turskoj granici, međutim do tog rešenja još je daleko jer je migrantska kriza, umesto da približi, izgleda još više udaljila Ankaru i Brisel. EU tek treba da ubedi Tursku da zadrži izbeglice u zamenu za novac i političke ustupke.
"Razmatramo i tu mogućnost (postavljanja ograde), ali još nije kucnuo čas. Još se nadamo rešenju na evropskom nivou, ali ako izgubimo nadu, ukoliko u nedelju ne dobijemo dovoljno, sve će biti moguće pošto ćemo biti ostavljeni na cedilu", izjavio je Cerar na javnoj televiziji u noći između 22. i 23. oktobra.
Ovaj lider političkog centra naglasio je da bi ograda na granici sa Hrvatskom bila poslednje rešenje, između ostalog zbog toga što je teško sprovesti tu zamisao u delo.
"Granica sa Hrvatskom je dugačka (670 kilometara), i podizanje ograde bi bilo dosta komplikovano, a čak i ako se to učini trebalo bi da je policija i vojska stalno čuvaju da ne bi bilo ilegalnih prelazaka", kazao je on.
Slovenija se nada da će na mini samitu EU i Balkana o migrantskoj krizi u nedelju u Briselu dobiti 140 miliona evra, kao i pomoć u logistici i ljudstvu za suočavanje sa prilivom izbeglica.
Od 17. oktobra, kada su se usled zatvaranja mađarske granice ka Hrvatskoj migranti preusmerili ka Sloveniji, u tu zemlju je do 22. oktobra uveče ušlo 38.600 migranata. Slovenija ima dva miliona stanovnika.
Mađarska već dugo zastupa tvrd stav u pogledu izbegliče krize, i već je zatvorila granice sa Srbijom i Hrvatskom ogradama.
Konzervativna ministarka unutrašnjih poslova Mađarske Johana Mikl-Lajtner (Johanna Mikl-Leitner) je tokom posete graničnom prelazu Špilje (na nemačkom Špilfeld - Spielfeld), preko kojeg u Austriju dolazi najviše migranata koji su prošli kroz Sloveniju, pozvala EU da "izgradi tvrđavu Evropa".
Zajednički izazov - podele ostale
Slovenija se zalaže i za efikasnu kontrolu na ulasku u EU na grčko-turskoj granici, o čemu je među zemljama članicama postignut dogovor, ali realizacije još nema.
Naime, umesto da približi, migrantska kriza je izgleda još više udaljila Ankaru i Brisel.
Evropska unija i Turska, suočene sa zajedničkim izazovom - prilivom velikog broja sirijskih izbeglica, propustile su, barem za sada, šansu da unaprede odnose koji su i tako već godinama opterećeni.
Kako piše agencija AP, čak i ako EU ubedi Tursku da zadrži izbeglice u zamenu za novac i političke ustupke, duboko usađeni antagonizam će ostati.
Nakon samita šefova država i vlada EU (15-16. oktobar), "hladan tuš" stigao je najpre sa Kipra, kada je reč o nadama za ubrzavanje pregovora Turske o članstvu u EU, kao i iz Francuske, čiji je predsednik istakao potrebu ispunjavanja strogih uslova pre nego što Turska dobije viznu liberalizaciju.
Dve strane prepirale su se i oko sume koju bi Turska trebalo da dobije da zadrži migrante van EU.
EU smatra da Turska propušta previše sirijskih izbeglica dok Ankara misli da joj Evropa nije dovoljno pomogla da se izbori sa krizom i da s ohološću gleda na turske pokušaje da se približi Uniji.
Rešenje EU u vidu veće finansijske pomoći Turskoj da zadrži migrante, ubrzavanja pregovora sa EU i ustupaka oko liberalizacije viznog režima dalo je turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu podsticaj pred vanredne parlamentarne izbore 1. novembra. Erdogan je, naime, čak i uslovima pogoršanih odnosa, sada u stanju da istakne turski nacionalni ponos, ekonomsku snagu i strateški značaj.
Odgovor Ankare EU ukazuje na ljutnju, povređena osećanja i optužbe za političku iznudu.
Turska nije "kamp za koncentrisanje" izbeglica i odbija da na njenom tlu budu izbeglice koje ne želi EU, izjavio je 19. oktobra, dan nakon posete nemačke kancelarke Angele Merkel Turskoj, turski premijer Ahmet Davutoglu.
Teške reči ukazuju na veličinu izazova, kao i skepsu na obe strane.
"U domenu fantazije je misliti da će izbeglice ostati u Turskoj zato što ćemo ubrzati pregovore o pristupanju i dati Erdoganu tri milijarde evra", rekao je lider evropskih liberala Gi Ferhofstat (Guy Verhofstadt).
"Biće teško, jako teško približiti (pozicije) u praksi", ocenjuje Jan Leser (Ian Lešer) iz Nemačkog Maršalovog fonda i dodaje: "Tačno je da postoji manjak poverenja. Ali tu je i jaz u politici".
Tenzije su već podelile dve strane poslednjih meseci i godina i EU je još kritičnija prema Erdoganu, na koga se sve više gleda kao na represivnog autokratu.
Za EU, geografski gledano, Turska je od strateškog značaja kao most do Azije i nestabilnog Bliskog istoka i Evropa zna da joj Turska treba ali izgleda ne uspeva da nađe način da veze Turske i EU funkcionišu, posebno sa sve samopouzdanijim Erdoganom.
Pre 30 godina, kada je Turska prvi put tražila članstvo u EU, situacija je bila drugačija - Turska je bila ekonomski slaba i poznata jedino po slanju gastarbajtera u EU. Tada je želja za članstvom naišla na podsmeh. Od tada su stvari počele da se menjaju i Turska je, pod Erdoganom, postala jedna od najnaprednijih ekonomija u razvoju i ključni diplomatski posrednik u odnosima sa Bliskim istokom.
Međutim, čak i danas ulazak Turske se 78 miliona stanovnika mahom muslimana u uglavnom hrišćanski "klub" sa više od 500 miliona ljudi nailazi na veliki otpor u Evropi.
Inače, od kako je Turska pre deset godina postala kandidat za EU, pregovori o članstvu idu "puževim korakom" i članice EU u uslovima izbegličke krize žele da njihovo ubrzavanje iskoriste "kao šargarepu".
Izvor: AFP, AP
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
