Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Junker podržava treći Šulcov mandat
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.11.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc (Schulz) diskretno je počeo kampanju sa ciljem da ostane na toj funkciji treći uzastopni mandat. Jedan od Šulcovih pristalica je i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker). Šulcu priznaju da je mnogo uradio na povećanju uticaja Parlamenta i smatraju ga jedinim sposobnim da održava disciplinu među socijalistima. Iako do početka 2017. ima još dosta vremena, u trci za funkciju predsednika već se pominju još neka "zvučna" imena. Izbor predsednika EP u drugoj polovini mandata tekućeg saziva zavisiće svakako i od eventualne podrške nemačke kancelarke Angele Merkel. Ako ga izaberu, Šulc će biti rekorder sa sedam i po godina na mestu predsednika EP.
Šulc je počeo da iznosi svoj "slučaj" među poslanicima i drugim vodećim političkim figurama u Evropskom parlamentu (EP) sa željom da u januaru 2017. počne treći uzastopni mandat, rekli su za EurActiv.com evropski zvaničnici.
Oni koji podržavaju Šulca kažu da nema smisla da ode pre nego što se završi pun petogodišnji mandat jer Šulc vodi "lični krstaški rat" za povećanje uticaja i vidljivosti Parlamenta.
Nemački socijaldemokrata pretvorio je parlament u Strazburu u mesto izbora za nacionalne lidere kada žele da razjasne svoje stavove o izazovima sa kojima se suočava Evropska unija.
Na tog političara gleda se i kao na jedinog sposobnog da održi disciplinu unutar delegacije socijalista i time očuva "veliku koaliciju" socijalista i desnog centra (grupe Evropska narodna partija, EPP), kažu zvaničnici.
I, što je ključno, Šulcovu ponudu da obnovi mandat na još dve i po godine podržava predsednik Komisije Junker, dodaju izvori.
Šulc i Junker poslednjih su meseci uspostavili bliske odnose, potvrđuju evropski izvori i kažu da je Junker čak jedan od najvatrenijih pristalica Šulcove ideje. Delom je to rezultat činjenice da je predsednik Komisije, kako se navodi, našao ključnog saveznika u Šulcu za podršku usvajanju njegovih predloga u Parlamentu.
Background Martin Šulc izabran je za predsednika Evropskog parlamenta 17. januara 2012. na mandat od dve i po godine.
Na evropskim izborima 2014. Šulc je važio za kandidata "prve klase" levog centra za predsednika Komisije ali je izgubio od kandidata Evropske narodne partije Junkera.
Šulc je 1. jula 2014. ponovo izabran za predsednika EP i postao je prvi predsednik u istoriji Evropskog parlamenta koji je dobio drugi mandat.
U okviru sporazuma o podeli moći sa EPP, očekuje se da Šulc prepusti mesto predsednika EP kandidatu desnog centra tokom druge polovine petogodišnjeg ciklusa.
Ako bi Šulc bio predsednik i u drugoj polovini ciklusa, kraj njegovog mandata poklopio bi se sa krajem mandata Junkerove komisije i Šulc bi bio rekorder sa 7,5 godina na mestu predsednika EP.
Uprkos Junkerovoj podršci, u EPP postoji oklevanje kada je reč o drugoj polovini petogodišnjeg mandata.
U okviru sporazuma za vreme prethodnog saziva Parlamenta, Šulc je podelio petogodišnji mandat sa poljskim kolegom Jiržijem Buzekom (Jerzy Buzek).
Konzervativci su spremni za borbu - izvori u grupi EPP ističu da je Šulc potpisao sporazum sa grupom desnog centra o podeli predsedavanja EP i dodaju da se dogovoreno mora poštovati.
Kako bi utišao kritičare, Šulc je počeo seriju sastanaka sa vodećim članovima Evropske narodne partije, uključujući predsednika te političke grupe u EP Manfredom Veberom (Weber).
EPP tek treba da izabere svog kandidata. U opticaju je nekoliko, uključujući italijanskog evroposlanika Antonija Tajanija i irsku evroposlanicu Majred Makginis (Mairead McGuinness). Kao potencijalni kandidat pominje se i Alan Lamasur (Alain Lamassoure) koji predvodi francusku delegaciju desnog centra u Parlamentu.
Očekuje se da EPP izabere kandidata tek u drugoj polovini 2016. i ta grupa savetuje potencijalnim kandidatima da ne ulaze prerano u trku.
Tajanijevo ime cirkuliše poslednjih meseci, međutim, bivši komesar za industriju i preduzetništvo i jedan od osnivača Berluskonijeve partije Forca Italija (Forza Italia) daleko je od toga da ima nepodeljenu podršku među članovima grupe EPP.
Pri tome je nedavno, kada je izbio skandal sa Folksvagenovim kolima sa softverom koji prikazuje manju emisiju izduvnih gasova, obznanjeno i da je Tajani, dok je bio komesar za industriju, znao za prikrivanje emisija a da nije ništa uradio. To bi, kako se ocenjuje, moglo da izbaci Tajanija iz trke za mesto predsednika EP.
U međuvremenu Šulc manevriše kako bi sve opcije ostale otvorene. Taj moćnik socijalista ne želi da se vrati u Parlament kao običan evroposlanik. Draže bi mu, kažu izvori, bilo mesto u nemačkoj vladi dok je pozicija predsednika EP na drugom mestu. Šulcov san mogao bi da bude da predvodi nemačke socijaldemokrate na sledećim izborima, na jesen 2017.
Međutim, Šulc nije sam ni u toj trci. Vicekancelar Zigmar Gabrijel (Sigmar Gabriel), šef Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), rekao je nedavno da on "naravno" želi da bude kandidat na narednim izborima.
I Olaf Šolc (Scholz), gradonačelnik Hamburga, i Andrea Nales (Nahles), ministarka rada, pokazuju aspiracije za tu visoku poziciju.
Podrška socijaldemokratama u Nemačkoj ni sada nije previše velika a tek će se videti šta će biti narednih meseci, s obzirom da je izbeglička kriza uzdrmala nemačku političku scenu i napravila duboke procepe između partija "velike koalicije".
Mnogo toga zavisiće od kancelarke Angele Merkel - da li će ona podržati zemljaka iz partije rivala ili nekoga iz svoje političke familije (EPP). Čini se međutim da je Šulcova budućnost najmanja briga kancelarke jer se očekuje da i u narednim mesecima razlog za zebnje u Berlinu bude izbeglička kriza.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Evropski parlament
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
