Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Stari predsednik a nove prilike u EP
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 02.07.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nemački socijaldemokrata Martin Šulc (Schulz), koji je 1. jula ponovo izabran za predsednika Evropskog parlamenta, slovi za političara koji želi da poveća moć te institucije koju vrlo dobro poznaje pošto je evropski poslanik već 20 godina. Njegov izbor za predsednika nije predstavljao iznaneđenje, s obzirom na dogovor tri vodeće političke grupe u Evropskom parlamentu da ga podrže. Suočen sa osnaženom evrospektičnom strujom u Evropskom parlamentu Šulc će, međutim, morati da rukovođenje tom institucijom prilagodi novim prilikama u parlamentu.
Šulcov izbor za predsednika Evropskog parlamenta nije predstavljao iznenađenje s obzirom na dogovor konzervativaca (EPP), liberala (ALDE) i socijaldemokrata (S&D) čiji je bio kandidat, da ga podrže. Za Šulca je na sednici u Strazburu glasalo 409 od 612 poslanika koji su glasali. Evropski parlament ima 751 poslanika.
Šulc koji je bio predsednik Evropskog parlamenta od 2012. do proleća 2014, tu funkciju će obavljati i u naredne dve i po godine.
Drugi kandidati, uključujući kandidatkinju Zelenih Ulrike Lunaček, kritikovali su ovakav izbor predsednika Evropskog parlamenta unapred postignutim dogovorom.
Šulc je u obraćanju parlamentu nakon izbora pokušao da dopre i do poslanika koji nisu glasali za njega obećavši da će biti predsednika svih. "Nadam se da ću osvojiti poverenje onih koji danas nisu imali poverenje u mene", rekao je on.
Velika koalicija i evroskeptici
Izbor Šulca ukazuje da će za dogovore u Evropskom parlamentu ubuduće biti potrebno da se slože vodeće tri proevropske političke grupe da bi mogli da suzbiju uticaj evroskeptične struje.
Francuska poslanica liberala Silvi Gular (Sylvie Goulard) rekla je da proevropske snage imaju veliku većina u EP. "Zato su liberali dali podršku Šulcu i nisu kandidovali svog kandidata. Želimo da pokažemo da postoji stabilna većina", rekla je ona. Podsetila je da je Šulc učinio EP jačim i vidljivijim i povećao uticaj te institucije pri izboru predsednika Evropske komisije.
Međutim, nova velika koalicija, ma koliko velika, mora da računa na stalnu "paljbu" iz redova poslanika koji su protiv EU.
Novi saziv Evropskog parlamenta se već na samom početku suočio sa time. Tokom intoniranja himne Evrope na početku sednice više poslanika iz stranaka koje se protive EU je iz protesta okrenulo leđa centralnom delu sale.
Iako nije izvesno da će evrospektični poslanici radije pribegavati "dizanju buke" sa strane nego da se uključe u rad na uobličavanju politika, vodeće stranke će morati da obezbede veću disciplinu i usaglašavanje da bi se dolazilo do rezultata, piše portal EurActiv.com.
Šulc je upozorio da ko ne poštuje pravila međusobnog uvažavanja i ljudskog dostojanstva u njemu ima protivnika. "Ja to neću prihvatiti", rekao je on.
Četiri vodeće grupe koje se zalažu za EU - Evropska napredna stranka, Socijalisti i demokrate, liberali i Zeleni, izgubili su mesta na izborima u maju, dok su protivnici EU i to s krajnje desnice i krajnje levice dobili na snazi uvdostručivši broj poslaničkih mesta.
"Ovo je sasvim drugi parlament", rekao je predsednik EPP Žozef Dol (Joseph Daul) koji pet godina na čelu te grupe. Svaki drugi ili 56% poslanika su potpuno novi, rekao je on naglasivši da Evropski parlament, da bi sačuvao svoje prerogative, mora da ujedini sve demokratske snage.
Vatreni zagovornik EP
Šulcovi protivnici i pristalice se slažu u jednom - da je karakteran čovek i da je odlučan da poveća moć Evropskog parlamenta.
Prijatan i jednostavan, Šulc ume da pokaže autoritet i da katkad bude brutalan. Ovaj 58-ogodišnjak je sanjao da postane predsednik Evropske komisije, kao kandidat socijaldemokrata. Međutim, na izborima su pobedali konzervativci i njihov kandidat Žan-Klod Junker je imao prednost.
Upravo je Šulc bio jedan od glavnih zagovornika procedure koja predviđa da prednost pri izboru predsednika Evropske komisije ima kandidat političe grupe koja je osvojila najviše glasova na izborima za Evropski parlament. "Nema više hijerarhije među institucijama. Parlament se ne može zaobići", rekao je Šulc 1. jula.
Pošto su se lideri EU složili da podrže Junkera, Šulc se odmah kandidovao za predsednika Evropskog parlamenta. Tu instituciju vrlo dobro poznaje s obzirom da je poslanik u njoj već 20 godina.
Šulc je rođen 20. decembra 1955. godine. Odrastao je u Ahenu na tromeđi Belgije, Nemačke i Belgije. Poliglota je i toliko dobro govori francuski da poznaje i žargon.
U počektu ništa nije ukazivalo da će imati uspešnu političku karijeru. Pohađao je katoličku srednju školu i kao navijač Fudbalskog kluba Keln sanjao je da postane profesionalni fudbaler pre nego što je otkrio strast prema knjigama i postao knjižar u Verselenu, predgrađu Ahena. Time se bavio od 1982. do 1994. godine.
Šulc je, međutim, društveno angažovan građanin i u 19. godini pristupa Socijaldemokratskoj partiji Nemačke (SPD). U 31. godini postao je najmlađi gradonačelnik u pokrajini Rajna-Severna Vestfalija. Tu funkciju je obavljao 11 godina pre nego što je izabran za poslanika Evropskog parlamenta 1994. godine.
Ulaskom u EP počinje njegov brz uspon. Šulc je 2000. postao šef poslaničke grupe SPD a zatim i potpredsednik grupe Socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu da bi 2004. postao i predsednik te druge po snazi grupe u EP.
Sve je zapaženiji a postaje poznat nakon rasprave 2003. sa italijanskim premijerom Silvijom Berluskonijem (Berlusconi), čija je zemlja tada predsedavala EU. Tokom debate u Evropskom parlamentu kojoj je prisustvovao i Berluskoni, Šulc je govorio o "virusu sukoba interesa".
Berluskoni, osetivši se prozvanim, uzvratio mu je da bi bio dobar "kapo", što je logoraš u nacističkom logoru koji je nadzirao druge logoraše.
"Ja iz poštovanja prema žrtvama nacizma neću da vam odgovorim", rekao je Šulc, što su poslanici pozdravili.
U 2012. na osnovu sporazuma između konzervativaca i socijaldemokrata o smenjivanju njihovih predstavnika na čelu Parlamenta na pola mandata, Šulc je nasledio poljskog konzervativca Jeržija Buzeka na mestu predsednika EP.
Šulc, koji nikada nije bio član neke vlade, bori za što veći uticaj Evropskog parlamente, jedine institucije EU koja se bira direktno na izborima.
On rado putuje i poziva šefove vlada i država da govore u sedištu parlamenta u Strazburu.
Šulc je, takođe, jedini zvaničnik EU koji se usudio da poseti Atinu početkom 2012. u vreme žestokih protesta zbog mera štednje koje je nametnuo Brisel.
Izvor: AFP, EurActiv.com
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
