Evropi preti dezintegracija ukoliko ne pronađe zajednički odgovor na migrantsku krizu, upozorila je šefica evropske diplomatije Federika Mogerini 29. oktobra. Jedinstvene politike za sada nema, pa je Austrija, deklarativni protivnik ograda u Evropi, najavila mogućnost izgradnje ograde na granici sa Slovenijom, mada kancelar nije upotrebio tu reč, pominjući „tehničko obezbeđenje“ granice. U Briselu vlada zabrinutost zbog mogućih lančanih reakcija na Balkanu. Izbeglice, uprkos hladnom vremenu i preprekama koje su uspostavljene ili su u najavi, nastavljaju težak put ka Zapadnoj Evropi na koju gledaju kao na obećanu zemlju, a u tim pokušajima poginulo je 3.200 ljudi, pretežno dece.

Od početka godine preko Mediterana je u Evropu stiglo 700.000 migranata i izbeglica, od čega je 560.000 prošlo kroz Grčku. U pokušaju da se domognu Evrope poginulo je 3.200 osoba, pretežno dece,  pokazuju podaci Međunarodne oganizacije za migracije.

Između Turske i Grčke samo u 28. oktobra poginulo je najmanje 11 osoba, dok se 40-ak osoba vodi kao nestalo, navela je obalska policija Grčke. Ova nesreća navela je Grčku da još jednom zatraži reakciju Evrope da se poveća bezbednost izbeglica.

Ministar spoljnih poslova Nemačke Frank-Valter Štajnmajer 29. oktobra je u poseti Atini, gde je poslao poruku Grčkoj da će imati podršku njegove zemlje u suočavanju sa „teretom priliva“ migranata koji svakodnevno dolaze na grčka ostrva u Egejskom moru.

„U trenutku kada Grčka pokušava da oporavi privredu, ovaj priliv doživljkava kao dodatni teret. U ovoj krizi smo zajedno“, izjavio je Štajnmajer za grčki dnevnik Ta Nea.

„Pružićemo Grčkoj stvarnu pomoć da se suoči sa ovim velikim izazovom“, rekao je Štajnmajer.

On je naveo da Evropa mora da pokaže veću hrabrost kako bi se ojačala, i dodao da je neophodan zajednički angažman da se uspostavi kontrola nad situacijom, obezbede spoljne granice Unije, izradi zajednički sistem azil i imigracije i na pravedan način raspodele izbeglice.

Mogerini o zajedništvu, članice o zidovima

Na neophodnost zajedničkog odgovora na krizu ukazala je i šefica evropske diplomatije Federika Mogerini, koja je ocenila da postoji rizik od „dezintegracije“ EU u slučaju da se na izbegličku krizu ne odgovori kolektivno, instrumentima EU.

Ukoliko se Evropljani zadovolje pojedinačnim državnim odgovorima na ovu krizu u EU „i ukoliko ne budemo dobili adekvatno oruđe, kriza će se pogoršati, sa lančanim reakcijama javnog mnjenja i nacionalnih vlada“, rekla je Mogerini za italijanski list Il Sole 24 ore.

„Bez tog oruđa, postoji rizik od dezintegracije“, dodala je ona.

Kao suprotnost takvim porukama, Austrija je najavila mogućnost podizanja ograde na granici sa Slovenijom, što bi bio prvi takav slučaj u okviru šengenske zone. Austrijska ministarka unutrašnjih poslova, konzervativka Johana Mikl-Lajtner (Johanna Mikl-Leitner) ocenila je da je ograda „prirodno“ deo arsenala vlade za suočavanje sa migrantskom krizom“.

Ipak, kancelar Verner Fajman (Werner Faymann) iz socijaldemokrata nije želeo da pomene reč ograda, već je govorio o „tehničkom obezbeđenju“ granice. On je naknadno u telefonskom razgovoru sa predsednikom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom rekao da „barijerama nije mesto u Evropi“, ali nije precizirao namere vlade u Beču.

Ministarka Mikl-Lajtner rekla je da cilj ograde ne bi bio da se migranti zaustave, već da se osigura „uređen, kontrolisan ulazak u zemlju, a ne da se zatvori granica“ između Slovenije i Austrije, dve ključne zemlje tranzita ka severnoj Evropi.

U Briselu strah od lančanih reakcija na Balkanu

U EU brinu zbog mogućih lančanih reakcija na takozvanom balkanskom putu izbeglica, od Turske i Grčke. Zato je na mini-samitu 23. oktobra Brisel pozvao zemlje regiona da se uzdrže od jednostranih odluka. Plan sa ovog skupa predviđa stvaranje 100.000 prihvatnih mesta u Grčkoj i na Balkanu i bolju koordinaciju između zemalja na Balkanu.

Premijer Slovenije Miro Cerar rekao je da je njegova zemlja „pre izvesnog vremena već pripremila sličan scenario" i da je i njegova vlada spremna da izgradi ogradu sa Hrvatskom ukoliko proceni da je to neophodno.

Istraživač francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja Olivije Klošar (Olivier Clochard) rekao je povodom najave Beča o ogradi da to pokazuje da evropska politika uopšte ne funkcioniše kada je reč o migracijama i prhvatu izbeglica i da to dovodi u pitanje načelo slobodnog kretanja.

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je naveo da bi migratorna kriza mogla da izazove zemljotres u evropskom političkom pejzažu dovodeći u pitanje načelo slobodnog kretanja.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker rekao je da bi Dablinski propis, ključni dokument EU o azilu koji propisuje da se zahtev za azil razmatra u prvoj zemlji u koju je migrant ušao, ne funkcioniše i da ga treba menjati.

Nemački ministar spoljnih poslova Tomas de Mezijer ocenio je da ponašanje Beča nije korektno i da mora odmah da se promeni.

Izvor: AFP

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Dogovor o saradnji EU i Zapadnog Balkana u izbegličkoj krizi
  
• 

  Vesti

  : Ograda možda i na slovenačkoj granici
  
• 

  Vesti

  : Izbeglice blokirane na Balkanu, Nemačka strepi od rasizma
  
• 

  Vesti

  : Turska traži tri milijarde evra za izbeglice
  
• 

  Vesti

  : Brža deportacija ekonomskih migranata zbog izbeglica