Evropski savet odlučio je da otkaže većinu sastanka koji nisu od ključnog značaja zakazanih za 23. novembar a Evropska komisija pozvala je službenike da rade od kuće, što nekima liči na kapitulaciju pred terorističkim pretnjama koje su Brisel, grad sa 1,2 miliona stanovnika, pretvorile u sablasni grad. Metro u glavnom gradu Belgije ne radi već treći dan, na ulicama se vidi tek poneki autobus ili automobil, škole su zatvorene, gradom patroliraju policajaci i vojnici. Posebno su jake snage bezbednosti oko evropskih zgrada u Briselu. U međuvremenu britanski premijer poručuje iz Pariza da će od parlamenta tražiti odobrenje da se Britanija priključi vazdušnim udarima na ekstremiste ID u Siriji.

Za vikend su bioskopi, koncertne dvorane, muzeji, prodavnice i mnogi restorani u Briselu bili zatvoreni pa su neki komentarisali da prestonica Evropske unije počinje da liči na kalifat u Siriji.

Savet je podigao nivo uzbune na "narandžasti" sa "žuti", kao meru predostrožnosti, što odgovara belgijskim maksimalnom nivou uzbune 4.

Ipak, kako su najavili zvaničnici EU, ministri finansija zone evra danas će biti na sastanku u Evropskom savetu u istočnom delu Brisela. Ostali sastanci na nivou EU biće otkazani.

Komisija je saopštila da njen nivo uzbune ostaje "žuti" ali poziva osoblje na "fleksibilno radno angažovanje".

Belgijski ministar unutrašnjih poslova Žan Žambon (Jan Jambon) rekao je 23. novembra za javni servis RTL da će se "istraga nastaviti dok se problem ne reši", s obzirom na "neposrednu pretnju" od terorističkih napada.

Kako piše EurActiv.com, utisak je da je Brisel opkoljen strahom, za razliku od Pariza, gde građani, kako izgleda, brane svoj način života i posle pariskog masakra.

Kako se navodi, vrhovni briselski rabin rekao je da su za vikend sinagoge u Briselu bile zatvorene prvi put od Drugog svetskog rata.

Belgijska policija, tražeći one koji stoje iza terorističkih napada u Parizu 13. novembra, noćas je uhapsila 16 osumnjičenih ali nije našla glavnog osumnjičenog za Pariz.

"Strahujemo od napada poput onih u Parizu, gde bi više ljudi istovremeno izvelo napade na različitim lokacijama", rekao je 22. novembra novinarima belgijski premijer Šarl Mišel (Charles Michel).

Moguće mete su tržni centri i javni prevoz, kazao je Mišel dodajući da će vlada dodatno pojačati prisustvo policije i vojske u gradu.

Belgijski ministar unutrašnjih poslova istakao je da terorista Salah Abdeslam nije jedina bezbednosna pretnja. "To je pretnja koja ide dalje od jedne osobe. Tražimo više ljudi. Zato je takva koncentracija resursa ne jednom mestu", dodao je Žambon.

I NATO, najjači svetski vojni savez, u svom sedištu u severoistočnom delu Briselu prilagodio je rad uslovima neposredne opasnosti od terorističkih napada koju su proglasile belgijske vlasti.

Kako piše agencija AP, jedan zvaničnik NATO, koji nije ovlašćen da daje saopštenja za javnost i tražio je da ostane anoniman, kazao je da je nekim službenicima rečeno da rade od kuće, kao i da su posete sedištu NATO spolja zakazane za 23. novembar otkazane.

U subotu (21. novembra), nakon što su belgijske vlasti podigle stepen uzbune na maksimalnih 4, službenicima NATO savetovano je da se uzdrže od korišćenja javnog prevoza i poseta mestima masovnog okupljanja. Zvaničnik je rekao i da je NATO podigao svoj stepen uzbune ali da "sedište Alijanse radi".

"I dalje smo oprezni i preduzimaju se sve neophodne mere da se osigura bezbednost našeg osoblja i prostorija" kazao je taj zvaničnik NATO.

Kameron želi da se priključi udarima na ID

Britanski premijer Dejvid Kameron (David Cameron), koji je 23. novembra sa francuskim predsednikom Olandom odao poštu žrtvama terorističkog napada u koncertnoj sali Bataklan u Parizu, rekao je da će ove nedelje od parlamenta tražiti odobrenje da se Britanija pridruži snagama predvođenim SAD koje izvode vazdušne napade na ekstremiste ID u Siriji.

Pre dve godine Kameronov predlog da Britanija učestvuje u napadima u Siriji nije prošao u parlamentu i zato premijer nije bio spreman ni da uputi takav predlog dok ne bude siguran da će biti izglasan.

Inače, britansko Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo (RAF) učestvuje u vazdužnim udarima u Iraku.

Kameron je takođe ponudio na korišćenje za akcije protiv ID britansku vazdušnu bazu na Kipru.

Govoreći posle sastanka sa Olandom, Kameron je rekao da su se Britanija i Francuska složile da pojačaju saradnju u borbi protiv terorizma. Kameron se založio i za bolju saradnju širom EU kada je reč o razmeni podataka sa ciljem zaustavljanja ekstremista.

U međuvremenu je američki predsednik Barak Obama (Barack) kazao da je najmoćnije oružje za borbu protiv ekstremističkih grupe ID da pokažemo "da se ne plašimo".

Obama je 22. novembra rekao da neće odustati od putovanja u Pariz na pregovore UN o klimi početkom decembra i pozvao je ostale svetske lidere da urade isto.

"Mislim da je od ključnog značaja za svaku zemlju, svakog lidera, da pošalje signal da zločini nekoliko ubica neće sprečiti svet da se bavi vitalnim stvarima", istakao je Obama, prenela je agencija AP.

Pred vikend (20. novembra) Savet bezbednosti UN dao je dozvolu zemljama da "preduzmu sve neophodne mere" u borbi protiv džihadista Islamske države nakon niza napada, uključujući rušenje ruskog aviona iznad Egipta sa 224 žrtve, i napad na hotel u Maliju sa 19 žrtava.

Rusija je glasala za rezoluciju koju je pripremila Francuska, što je ukazalo na inače retko diplomatsko približavanje.

Četiri godine Rusija i Zapad se ne slažu oko rata u Siriji i Moskva podržava sirijsku vladu a Zapad opoziciju.

Rezolucija međutim ne daje legalnu osnovu za vojnu akciju i ne poziva se na poglavlje 7 Povelje UN kojim se dozvoljava upotreba vojne sile.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Članice EU nedovoljno kontrolišu spoljne granice
  
• 

  Vesti

  : Pariz traži savezništvo s Rusijom i podršku EU
  
• 

  Vesti

  : Terorizam neće uplašiti pregovarače o klimi
  
• 

  Vesti

  : Još dublje podele u Evropi posle napada u Parizu