Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Migrantska kriza i Gregzit
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.11.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nakon što su Makedonija, Srbija i Hrvatska prestale da dozvoljavaju ekonomskim migrantima ulazak na svoju teritoriju, javila se mogućnost da veliki broj migranata ostane zaglavljen u Grčkoj, što bi, smatraju analitičari Stratfora, bio vetar u leđa krajnjoj desnici u toj zemlji. Sve veći broj migranata jača antiimigrantski stav koji bi mogao da okrene Grke protiv Sirize i doprinese jačanju tradicionalno evroskeptične desnice. U prilog desnici idu i reforme i štednja koje Atina mora da sprovodi da bi dobila novac od kreditora a kojima se protive i desnica i građani. Siriza bi međutim vanredne okolnosti sa izbeglicama mogla da preokrene u svoju korist u pogađanjima sa kreditorima.
Humanitarni pristup migrantskom pitanju vlade Sirize, partije radikalne levice, mnogo je drugačiji nego prethodnih grčkih vlada. Umesto da učini Grčku negostoljubivijom za pridošlice u stilu prethodnika, Siriza je uradila suprotno - stavila tačku na drakonske zakone i pustila migrante iz prihvatnih centara.
Kako ocenjuje istraživački institut Stratfor, rastući broj migranata će ojačati antiimigrantski stav, što bi lako moglo da okrene Grke protiv Sirize i njenih koalicionih partnera. Koalicija je već pretrpela udar i njena većina je u poslednjoj nedelji smanjena sa pet na samo tri poslanika nakon odlaska dva poslanika zbog reformi koje vlada sprovodi na zahtev grčkih kreditora.
To slabljenje većine može da ide u prilog političkoj radikalizaciji u Grčkoj. Od 2009, kada je Atina otkrila punu razmere svojih ekonomskih problema, ta zemlja je u začaranom krugu u kojem dobija spasilačke pakete zajmova od Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda u zamenu za stroge mere štednje i reforme.
Reforme nailaze na otpor u javnosti, podrivaju stranke i osnažuju one radikalne. Zauzvrat taj obrazac reforme-zajmovi vodi novim sukobima sa grčkim kreditorima. Međutim to je i dovelo do jačanja Sirize i njenog uspeha na izborima u januaru 2015. Nakon izbora usledilo je šest meseci konfrotacije sa kreditorima i referendum u julu u cilju dobijanja jasnog mandata za dalju saradnju sa kreditorima. Siriza nije imala izbora nego usvoji reforme koje su tražili kreditori.
Stratfor ne očekuje da Grčka u svetlu najnovijih dešavanja napusti zonu evra, prvenstveno zato što većina Grka želi da ostane u monetarnoj uniji, međutim, sa svakim od tih cikličnih sukoba raste mogućnost za "Gregzit", ondosno izlazak Grčke iz zone evra.
Poslednje reforme koje je Sirizina vlada prihvatila već su naišle na otpor, kako među poslanicima protivnicima saradnje sa kreditorima, tako i među građanima koji su to pokazali generalnim štrajkom 12. novembra.
Siriza bi mogla da iskoristi troškove priliva migranata za pogađanje u pregovorima sa kreditorima i da traži više manevarskog prostora zbog nepredviđenih okolnosti, navodi se u analizi Stratfora, preneo je EurActiv.com.
Međutim, pošto je Siriza deo establišmenta i čvrsto je povezana sa reformama i merama štednje, na političkoj sceni se otvara mogućnost za radikalne stranke protivnike tih mera.
Naime, rast antiimigrantskog osećanja širom Evrope pomaže osnaživanju desnice, koja tradicionalno ima oštriji stav prema migrantima, i to bi mogla da iskusi i Grčka. Do sada su grčke partije sa desnice bile prigušene, delom i zbog toga što se Grci još sećaju vojne diktature iz sedamdesetih godina.
Ipak, razvoj događaja bi mogao da koristi krajnjoj desnici koja živi na kombinaciji pobunjeničkog stava, protivljenja štednji i antiimigrantskog pristupa.
Stvar komplikuje i što je grčka vlada koalicija Siriza i jedne partije sa desnice, Nezavisnih Grka. Mada se ta stranka u izvesnoj meri stišala, od kada je u vlasti, ostale su vatrene kao i uvek.
Zlatna zora, partija krajnje desnice koja je na septembarskim izborima dobila 7% glasova, mogla bi da iskoristi otežavajuće okolnosti za Grčku. S obzirom da je Zlatna zora ekstremno evroskeptična, takav razvoj bi Grčku sigurno znatno približio izlasku iz evropskog okrilja oko kojeg se zemlja kreće u poslednjih šest godina, smatraju u Stratforu.
Izvor: Stratfor
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
