Grci će 20. septembra glasati treći put u 2015. a istraživanja ukazuju na tesnu trku leve Sirize bivšeg premijera Aleksisa Ciprasa i desne Nove demokratije Evangelosa Meimarakisa na prevremenim izborima. Analitičari kao najizglednije kandidate za koaliciju sa pobednikom, bila to Siriza ili Nova demokratija, vide partiju Reka sa centra i nekada moćni socijalistički Pasok koji je decenijama dominirao grčkom politikom. Postoji i mogućnost da niko ne dobije dovoljno da može da formira vladu uz pomoć manjih stranaka, što bi za rezultat imalo ili nestabilnu manjinsku vladu ili nove izbore. Tu je i mogućnost velike koalicije Sirize i Nove demokratije koju Cipras odbacuje.

Na pete izbore u poslednjih šest godina Grci izlaze u trenutku kada im je ekonomija u lošem stanju, četvrtina radne snage nema posao a kontrola kapitala građanima ograničava podizanje novca sa računa u bankama na 420 evra nedeljno.

Prema grčkom izbornom zakonu, 250 od 300 mesta u parlamentu biće raspodeljeno po proporcionalnom sistemu partijama koje pređu cenzus od 3% dok će preostalih 50 mesta kao bonus dobiti stranka koja osvoji najviše glasova. Za apsolutnu većinu (151 poslanički mandat), partiji pobednici biće potrebno oko 40% glasova.

Međutim, udeo potreban za većinu zavisi od toga koliko će partija ući u parlament. Kako se očekuje na osnovu ranijih izbora, oko 10% glasova dobiće partije koje neće ući u parlament, što znači da se udeo u glasovima potreban za aposlutnu većinu spušta na oko 36%.

Čini se da nijedna od dve vodeće partije neće preći tu granicu potrebnu za apsolutnu većinu.

Bez obzira ko pobedi, imaće malo prostora za manevrisanje jer je fiskalna politika zemlje već uglavnom utvrđena uslovima za novi trogodišnji paket zajmova od 86 milijardi evra, kaže profesor političkih nauka sa Univerziteta u Atini Dimitri Sotiropulos.

Trka je "otvorena za moguće koalicione partnere i sastav nove vlade, nije otvorena kada je reč o reformama koje se moraju preduzeti", istakao je Sotiropulos za agenciju AP i dodao da neće biti "daljih transfera novca dok Grčka ne počne" sa reformama.

Kada su parlamentarni izbori sazvani u avgustu, činilo se da pobeda Sirize nije u pitanju. Međutim, došlo je do podele unutar partije i sada jača nova stranka koja se bori protiv mera štednje - partija Narodnog jedinstva (LAE) Sirizinog pobunjenika Panagiotisa Lafazanisa koja konkuriše Komunističkoj partiji (KKE) za glasove levice.

Partije sa levog centra proevropske orijentacije predstavljaju i Pasok i Reka (To Potami).

Na desnoj strani spektra su umerena proevropska partija desnog centra Nova demokratija, populistički Nezavisni Grci (ANEL), inače protivnici mera štednje koji su glasali za spasilački paket zajmova evropskih kreditora, i neonacistička ekstremna desnica Zlatna zora.

Desničarski Nezavisni Grci kreću se oko cenzusa i, ako ne uđu u parlament, Cipras će izgubiti dosadašnjeg partnera. Ta partija, smatra Sotiropulos, "plaća cenu što je bila koalicioni partner u vladi koja je doprinela političkoj nestabilnosti i bila potpuno neefikasna u upravljanju ekonomijom".

Predizborne ankete ukazuju na tesnu trku Sirize i Nove demokratije ali i pokazuju da je među neodlučnima ima mnogo onih koji su ranije podržavali Sirizu.

Istraživanja takođe pokazuju da Zlatna zora drži treće mesto, da Pasok dobija a partija Reka gubi podršku. Zlatna zora bi prema nekim procenama mogla da dobije i više od 6% glasova, na koliko u ovom trenutku ukazuju ankete.

Mesta u parlamentu, prema procenama, mogli bi da imaju predstavnici devet stranaka.

Cipars u kampanji ističe napore koje je uložio da popravi uslove trećeg paketa zajmova za Grčku a proevropska opozicija ga optužuje da je njegova strategija pregovaranja skupo koštala grčku ekonomiju i ukazuje na potrebu široke koalicione vlade koja će se boriti sa problemima zemlje.

Protivnici štednje i reformi istovremeno optužuju Ciprasa da je prevario Grke koji su na julskom referendumu rekli ne novim zahtevima kreditora.

"Glasači treba da izaberu: stabilnost ili još eksperimenata ... Uradićemo šta je potrebno za otvaranje radnih mesta", rekao je u kapmanji Meimarakis (62).

Jedno od pitanja mogla bi da bude i migranstka kriza koja trese Evropu. Naime, ostrva u istočnom delu Egejskog mora, na koja ovog leta stiže veliki broj izbeglica na putu ka zapadnoj Evropi, tradicionalno su sklona levici pa bi jačanje Zlatne zore u tom delu Grčke, kao i u siromašnijim gradskim sredinama, bilo znak da migranstaka kriza u znatno većoj meri deluje na izbore nego što se to vidi u medijima i nego što to pokazuju vodeće partije u kampanji, prenosi BBC.

Mogući ishodi i posledice

Analitičari predviđaju da će sve partije, a posebno dve vodeće, osvojiti manje glasova u aposlutnim brojevima nego u januaru, kada su Grci glasali na opštim izborima nakon kojih su dobili Ciprasovu vladu.

Grci su u 2015. ponovo izlazili na birališta u julu, na referendumu na kojem su odbacili zahteve grčkih kreditora. Uprkos tome, Grčka je nakon toga popustila pred kreditora kako bi izbegla bankrot i mogućnost izlaska iz zone evra.

Kakvu god vladu da dobiju, ona verovatno neće uživati veliko poverenje Grka, smatraju upućeni.

"Koja je poenta glasati ponovo?", pita se negovateljica Varavara Mihaliaraku (49) koja je od 2009. glasala za četiri različite partije i još ne zna za koga će se opredeliti u nedelju.

"Svi nas lažu i ništa se ne menja - još je strašno", rekla je Mihaliaraku za AP.

Snažna Sirizina pobeda značila bi da će Cipras opet biti premijer ali je teško reći ko bi mu bili partneri.

Međutim, ako pobeda Sirize bude tesna, treba očekivati duge i komlikovane pregovore o koaliciji. U tom slučaju kandidat za premijera mogao bi da bude neki umereniji Sirizin funkcioner, poput Janisa Dragasakisa.

Za svaku stabilnu koalicionu vladu biće potrebna snažna većina u parlamentu i barem prećutna podrška Sirize.

Ukoliko Nova demokratija pobedi, ta stranka mogla bi da odluči da za kandidata za premijera predloži nekog ko je više u centru nego desno od lidera Meimarakisa u zamenu za Sirizinu podršku.

Kako prenosi BBC, pardoksalno je da bi se pobeda Nove demokratije možda pokazala kao veći faktor destabilizacije kada je reč o grčkim perpsektivama u zoni evra, s obzirom da bi Cipras teško ubedio Sirizu da podrži štednju koja sledi.

Birališta u Grčkoj biće zatvorena u nedelju u 19.00 , nakon čega će vodeće televizije početi da objavljuju rezultate izlaznih anketa. Već oko 22.00 trebalo bi da se znaju preliminarni rezultati - koja partija je dobila najviše glasova, ko ide u parlament i sa koliko mesta.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Izbori u Grčkoj: Cipras traži jači mandat
  
• 

  Vesti

  : Grčka prihvatila uslove za novu pomoć
  
• 

  Vesti

  : Izgledi za izbore u Grčkoj rastu, akcije padaju
  
• 

  Vesti

  : Cipras nadjačao pobunjenike iz stranke
  
• 

  Vesti

  : Ciprasovim mukama nema kraja
  
• 

  Vesti

  : Sporazum sa Grčkom, izbegnut Gregzit