Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Cipras dobio drugu šansu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 21.09.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Harizmatični lider Sirize Aleksis Cipras odneo je pobedu na vanrednim parlamentarnim izborima u Grčkoj i osvojio drugi premijerski mandat uprkos kontroverznom sporazumu o štednji, reformama i novoj finansijskoj pomoći sa evropskim kreditorima. Novu vladu Cipras će formirati sa strankom Nezavisni Grci koja mu je bila koalicioni partner i u vladi koja je potrajala od februara do avgusta 2015. Druga po osvojenim glasovima je Nova demokratija a treća, što se i očekivalo, neonacistička Zlatna zora. Siriza će ovaj put imati nešto manju većinu u parlamentu nego nakon izbora u januaru.
Ciprasova stranka radikalne levice dobila je, nakon prebrojanih 99,7% glasova, 35,5% a njen glavni konkurent, konzervativna Nova demokratija 28,1%. Siriza će tako ponovo formirati koalicionu vladu sa malom nacionalističkom partijom Nezavisni Grci.
Lider Nove demokratije Vangelis Meimarakis priznao je poraz.
"Izgleda da je Ciprasova Siriza prva. Čestitam mu", kazao je Meimarakis (61), advokat i bivši ministar odbrane čiji poraz označava kraj višedecenijskog perioda tokom kojeg su se konzervativaci i socijalisti smenjivali na vlasti.
Na birališta je 20. septembra izašlo 56% od više od 9,8 miliona glasača, nešto manje nego na januarskim parlamentarnim izborima, kada je glasalo oko 60%, saopštilo je grčko ministarstvo unutrašnjih poslova.
Nepotpuni zvanični rezultati pokazuju da je neonacistička Zlatna zora ponovo treća sa osvojenih 7,01% glasova a sledi socijalistički Pasok sa 6,37%.
Partija Reka sa centra političkog spektra verovatno će dobiti 3,65% a mala stranka Unija centrista, koja se na prvom mestu bori protiv korpupcije, preći će cenzus od 3% i prvi put ući u parlament.
Od devet partija koje se su nadale ulasku u parlament, osam će izgleda to i uspeti.
Cipras je rekao u obraćanju pristalicama, nakon što su birališta zatvorena, da će pobeda Sirize "okrenuti volan" i "promeniti ravnotežu" u Evropi. On je obećao novu fazu stabilnosti u zemlji rekavši da računa na pun mandat.
"Danas su u Evropi Grčka i Grci sinonim za otpor i dostojanstvo. Napori će biti nastavljeni u napredne pune četiri godine", istakao je lider Sirize, preneo je EurActiv.com.
Kada je u januaru prvi put izabran, Cipras (41) je postao najmlađi grčki premijer za 150 godina, kao i centralna tačka borbe protiv štednje širom Evropske unije.
"Evropa više neće biti ista nakon naše pobede", kazao je Cipras dodajući da reforme koje se zemlja obavezala da nastavi u iduće četiri godine neće biti lake.
"Pred nama su teškoće. Do oporavka neće doći magijom već uz mnogo rada, upornosti i borbe", upozorio je Cipras.
Sirizin lider moraće da se bori i sa centralnom uglogom Grčke u evropskoj izbegličkoj krizi. Grčka je glavna tačka za ulazak desetina hiljada migranata koji preko Balkana idu do bogatijih članica na severu EU.
Izbornu pobedu Ciprasu su među prvima čestitali francuski predsednik Fransoa Oland i predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc. Oland je rekao da Grčkoj sledi "period stabilnosti sa solidnom većinom".
Međutim, preliminarni rezultati ukazuju da će nova koalicija verovatno imati nešto manju većinu u parlamentu nego posle januarskih izbora - 155 mesta u parlamentu sa 300 poslanika prema 162 mesta u periodu januar-avgust.
Pobednik januarskih izbora Cipras, tada sa 36,34% osvojenih glasova, podneo je ostavku u avgustu i raspisani su vanredni izbori. Kako navode analitičari, Cipras se nadao da će mu Grci izmučeni krizom poveriti novi mandat uprkos sporazumu o trećem paketu zajmova za pet godina sa evropskim kreditorima. Nakon tog sporazuma Cipras, koji je dobio januarske izbore zahvaljujući protivljenju štednji, reformama i drugim zahtevima kreditora, kazao je da je sporazumom zapravo spasao Grčku od haosa izlaska iz zone evra.
Zaokret
Taj Ciprasov zaokret naljutio je mnoge pristalice Sirize i doveo do podele u partiji. Zbog kompromisa sa kreditorima petina Sirizinih poslanika je napustila Ciprasa primoravajući ga da raspiše pete parlamentarne izbore za šest godina.
Na izbore je Cipras izašao uz snažan pritisak lidera konzervativaca Meimarakisa koji je napadao zaokret bivšeg premijera u stavu prema kreditorima i ukazivao na haotično stanje za vreme njegovog mandata.
Mnogi glasači na izbore su izašli "teška srca", s obzirom da je sporazum sa evropskim kreditorima o trogodišnjem zajmu od 86 milijardi evra, koji je zemlju spasao od bankrota i izlaska iz zone evra, potpisan samo nekoliko dana nakon što su Grci na referendumu rekli ne novim merama štednje.
"Grci su želeli da isprobaju Sirizu ali vidite rezultate, oni su gomila lažova", rekla je za agenciju AFP Marika Geraki koja glasa za konzervativce.
Cipras po zatvaranju birališta nije mnogo govorio o programu zajmova ali se Siriza obavezala na sprovođenje reformi i istovremeno obećala mere za zaštitu ranjivih grupa.
Nakon što formira vladu, prvi Ciprasov zadatak biće da ubedi lidere EU da je Grčka učinila dovoljno od dogovorenog da joj se odobre nove isplate. Analiza sprovođenja programa predviđena je za oktobar.
Legalizacija kapitulacije
Mnogi Grci su dok je trajala kampanja ukazivali na "umor" od politike i glasanja ali i na novu neizvesnost koju nose izbori a koja bi mogla da pogorša i tako teško stanje u Grčkoj.
Neki kažu da su podržali Sirizu jer Ciprasu treba više vremena da završi ono što je započeo.
"Oni su ti koji su potpisali program zajmova i oni treba da ga sprovedu", kaže Fani Arvanitidi (70).
Bivši ministar finansija Janis Varufakis, koji je razbesneo evropske lidere odbijajući da prihvati njihove predloge, rekao je za izbore da predstavljaju "legalizaciju kapitulacije nakon potpisivanja ponižavajućeg i iracionalnog sporazuma koji vodi u ćorsokak".
Uprkos prekršenim obećanjima, mnogi glasači veruju da su Ciprasu njihovi interesi "u srcu", kao i da njegova vlada znači raskid sa ranijim liderima ogrezlim u korupciji.
Drugima su pak rezultati izbora razočaravajući.
"Pesimista sam jer već znamo koji će se politički pravac slediti - politike trećeg (paketa zajmova). Dakle, znamo da Grci ne mogu da očekuju ništa dobro", rekao je državni službenik Nikos Jorgopulos (40).
Ekonomski analitičari pozitivno su reagovali na Ciprasovu pobedu.
"Grčki glasači su mu dali šansu da radi bolje", smatra Bernebergov analitičar Holger Šmiding (Schmieding).
"Nakon godina krize, velika većina Grka podržala je partije koje obećavaju da će zemlja ostati u zoni evra iako to znači bolne reforme", dodao je Šmiding.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
