Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Teška odluka pre 20 godina, Bugarska uveliko u EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 15.12.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Kada je pre 20 godina, 15. decembra 1995. Bugarska predala zahtev za članstvo u Evropskoj uniji, okončani su meseci neizvesnosti oko geopolitičkih aspiracija te zemlje. Iako danas izgleda "normalno" to što je Bugarska članica NATO i EU, 1995. godine namere zvanične Sofije nisu bile baš jasne a još manje je bilo jasno kakvi su planovi evropskih institucija oko Bugarske i Rumunije. Povodom dvadesete godišnjice bugarskog zateva za članstvo u EU, evropske diplomate ukazuju na značaj uloge pojedinih političara, bez ozbira na partijsku pripadnost, za uspešan put Bugarske do EU.
Sredinom devedesetih, kada je otvorila svoju misiju u Briselu, Bugarska nije imala mnogo prilika da razgovara sa partnerima koji bi joj pružili uvid u strategiju EU, prisećaju se bugarske diplomate.
Jedan od retkih zvaničnika koji im je bio dostupan u to vreme, kada se radilo na tome kako će izgledati proširenje EU, bio je visoki funkcioner Evropskog parlamenta Džefri Haris (Geoffrey Harris).
Jedan od scenarija o kojima se tada razgovaralo bilo je malo proširenje, počev od Mađarske na koju se gledalo kao na "najboljeg đaka u razredu". Drugi scenario predviđao je "veliki prasak" i uključivao svih deset država centralne u istočne Evrope.
Haris je za EurActiv.com rekao da je u to vreme evropski komesar za spoljne poslove Hans Van Den Brok (Broek), koji je na funkciji bio od 1993. do 1999, bio protiv velikog proširenja. Slično je razmišljao i Majkl Li (Mićael Leigh), tada generalni direktor direktorata za proširenje.
Veliki ili mali prasak?
"Komisija je bila pomalo defanzivna, uplašena od proširenja. Možda ne Majkl lično, ali su funkcioneri Komisije za poljoprivredu, budžet, videli proširenje kao slabljenje cele strukture", rekao je Haris koji je sada zamenik predsednika Kancelarije Evropskog parlamenta za vezu sa američkim Kongresom.
Haris, koji je devedesetih bio zvaničnik EP zadužen za interparlamentarne odnose sa evropskim zemljama, kaže da je on zagovarao "više politički i više institucionalni pristup". Kao rezultat, EP je zauzeo stav da sve zemlje kandidati imaju svoje teškoće i da sve treba da dobiju mogućnost da se pridruže EU u razumnom vremenskom periodu.
"Lično sam zahvaljujući saradnji sa bugarskim parlamentarcima i zvaničnicima postao veliki pristalica velikog proširenja", rekao je Haris i istakao saradnju sa Filipom Dimitrovom i Nikolajem Kamovim, prvim bugarskim premijerima sa kojima je EP započeo kontakte.
"Dimitrov i Kamov, iako iz različitih partija (Dimitrov iz stranke desnog centra a Kamov iz redova socijalista), bili su veoma odlučni da naprave uspeh u pristupanju. Mnogo je pomogao i Atanas Paparizov, ministar trgovine u to vreme", kaže Haris.
On je izdvojio i tadašnjeg ministra spoljnih poslova Georgija Pirinskog, danas evroposlanika, kao i njegovu zamenicu za evropske poslove Irinu Bokovu koja je danas generalna direktorka UNESCO.
Jedinstven politički kontekst
Kamov podseća da je Bugarska bila jedina zemlja iz centralne i istočne Evrope u kojoj je na prvim demokratskim izborima pobedila bivša komunistička partija a da je na drugim dobila apsolutnu većinu u parlamentu.
U to vreme, kaže Kamov koji se povukao iz politike, demokratska opozicija bila je jedina koja je imala konsenzus oko strateškog cilja Bugarske da uđe u EU i NATO.
"U takvoj situaciji, doprinos ljudi sa bugarske levice, koji se nisu plašili da se zalažu za EU integraciju uprkos liderima partije ili vlade, bila je ključna", istakao je Kamov.
Prema njegovim rečima, odlučujuću ulogu u davanju zahteva za članstvo u EU imala je Bokova. Naime, tadašnji premijer Videnov "nije otkrivao karte" i zapravo je odlagao proces.
U jesen 1995. Haris je bugarskim diplomatama rekao da se na dalje odlaganje bugarskog zahteva za članstvo u Briselu gleda kao na znak da vlasti te zemlje žele "neku drugu vrstu odnosa sa EU a ne članstvo".
Kada je ta poruka stigla u Sofiju, Bokova je navodno "napala" Videnova i on je dao "zeleno svetlo" za zahtev za članstvo u EU koji je parlament jednoglasno podržao.
Bugarski zahtev za članstvo u EU Pirinski je predao španskom kolegi na Evropskom savetu u Madridu. Međutim, kako je istakao, "ogroman rad na upitniku vodila je i koordinisala Irina Bokova".
Bokova je za EurActiv.com rekla da joj je rad na bugarskom zahtevu za članstvo u EU bio najdraži posao u karijeri.
"Danas izgleda normalno što je Bugarska tražila članstvo u EU. Ali, to nije bilo tako pre 20 godina. Postojale su velike sumnje. Bilo je protivljenja. Bilo je političara koji su videli bugarsku budućnost na drugoj strani. Meni je međutim bilo jasno da je to jedini put. I da bi odlaganje tog puta odvelo Bugarsku u izolaciju, neizvesnu budućnost i nejasne vrednosti", istakla je Bokova.
Komentarišući geopolitički aspekt, Haris je ocenio da je za Bugarsku srećna okolnost što konfrotacija sa Rusijom u to vreme nije bila velika kao danas.
"Glavna karakteristika devedesetih je da u to vreme nije bilo tako dramatične konfrotacije sa Ruskom Federacijom kao danas. Čak i kada su se bivše sovjetske republike Estonija, Litvanija i Letonija prijavile za članstvo i ušle u EU, to nije bila velika kontroverza, dok je danas sve veoma kontroverzno", rekao je Haris.
EurActiv.com za kraj prenosi anegdotu iz tog vremena, kada je špansko predsedavanje EU izgubilo bugarski zahtev za članstvo. Nekoliko nedelja posle samita u Madridu, Savet je tražio od bugarske misije u Briselu da im dostavi kopije.
Izvor: EurActiv.com
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
