Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Prelazak na evro biće dobar za bugarsku ekonomiju
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.02.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ekonomisti i finansijski stručnjaci u Bugarskoj odluku te zemlje da obnovi pregovore o članstvu u zoni evra opisuju kao korak u dobrom pravcu. Kao prednosti članstva u zoni evra navode se veća ponuda novca, povoljnije kreditiranje i kraj sistema fiksnog kursa, ali i unapređenje konkurentnosti bugarske ekonomije i izlazak iz stagnacije. Istovremeno stručnjaci ukazuju na probleme u bugarskom bankarskom sektoru koji bi mogli da uspore prelazak na evro. Zvaničnici smatraju da bi Bugarska mogla da uđe u "čekaonicu" za evro 2018. dok bi eksperti želeli da je već tada vide u zoni evra.
Ministar finansija Bugarske Vladislav Goranov izjavio je nedavno da razmatra ponovno otvaranje pregovora o ulasku u zonu evra s tim da Bugarska 2018. uđe u Mehanizam deviznih kurseva II (ERM II), tzv. čekaonicu za zonu evra.
Goranov je međutim rekao i da, iako želi da što pre uđe u zonu evra, Bugarska shvata da još nije sasvim spremna da sa leva pređe na evropsku valutu.
Zvanična Sofija 2012. godine je odustala od planova za ulazak u zonu evra, u vreme kada je ministar finansija bio Simeon Đankov u vladi koju je tada vodio sadašnji premijer Bojko Borisov.
Ministar finansija istakao je da će ulazak u šengen i zonu evra predstavljati izazov za Bugarsku dodajući da je to neophodno da bi zemlja unapredila konkurentnost. Goranov je takođe odbacio kao neosnovne bojazni od rasta cena u Bugarskoj nakon prelaska na evro.
Problematičan bankarski sektor
Ekonomista Gančo Ganev uveren je da bi ulazak u zonu evra doneo Bugarskoj koristi na makroekonomskom planu i pomogao joj da izađe iz stagnacije, piše bugarski dnevnik Novinite.
Međutim, kako je Ganev rekao za nacionalni radio, čak i ako Bugarska bude u stanju da uđe u ERM II, "pitanje je kakva će biti njena pozicija nakon izveštaja Evropske centralne banke (ECB) i Evropske komisije".
Po njegovom mišljenju, Sofija u ovom trenutku generalno poštuje ekonomske kriterijume za zonu evra, međutim, razvoj situacije oko Korporativne komercijalne banke (KTB), koja je u postupku stečaja, i Narodne banke Bugarske (BNB), koju optužuju da nije radila nadzor u slučaju KTB, mogao bi da uspori proces pregovora Bugarske o ulasku u zonu evra.
Zemlje pre prelaska sa nacionalnih valuta na evro provode najmanje dve godine u ERM II, mehanizmu koji ograničava fluktuacije valute.
Genev predlaže da Bugarska istovremeno pregovara o ulasku u zonu evra i u bankarsku uniju.
Finansijski stručnjak Koljo Paramov veruje da bi Bugarska trebalo da pređe na evro krajem 2017. ili početkom 2018. jer bi to imalo brojne ekonomske efekte.
"Efekti bi se videli na više strana. Trenutno ponuda novca nije dovoljna. Zaglavljeni smo sa fiksnim kursom koji striktno održavamo. Ako bi ušli u zonu evru, imali bi veću ponudu novca i kreditiranje bi bilo sasvim drugačije jer bi kamate bile barem upola manje. Zato treba da težimo prelasku na evro", rekao je Paramov za Nova TV.
Paramov, nekadašnji poslanik bugarskih socijalista, takođe je bio glavni inspektor Narodne banke između 1995. i 1998, u vreme kada je uveden fiksni kurs nakon teške ekonomske i finansijske krize.
Njegov kolega Emil Harsev ne veruje da će građani Bugarske osetiti neku veliku razliku kada zemlja usvoji jedinstvenu evropsku valutu. Istovremeno se Harsev slaže s kolegama u oceni negativnih efekata bugarskog režima fiksnog kursa na finansijski sistem.
"Naš sistem fiksnog kursa opasan je za banke u zemlji pošto nemamo kreditora koji bi bio 'poslednje pribežište'. Da smo imali centralnu banku koja može da obezbedi refinansiranje, kao što radi Evropska centralna banka, Korporativna komercijalna banka još bi radila. Banke u Bugarskoj su ostavljene same sebi", smatra Harsev.
Prelazak sa leva na evro značio bi kraj sistema fiksnog kursa uvedenog 1997. Taj režim predviđa veoma strogo utvrđene nadležnosti centralne banke (koja, pored ostalog, ne može da daje zajmove vladi), kao i 100% pokrivenost novca u cirkulaciji deviznim rezervama centralne banke i još mnogo toga drugog.
Lev je najpre bio vezan za kurs nemačke marke a kasnije za evro, nakon što je Nemačka 2002. godine prešla na evro.
Ako Bugarska uvede evro umesto leva, sistem deviznog kursa će biti promenjen jer monetarnu politiku u zoni evra vodi ECB.
Zona evra sada ima 19 članica a poslednja je, 1. januara 2015, u zonu ušla Litvanija.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
