Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Zbližavanje Rusije i Francuske
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 25.01.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Francuska se zalaže da se ovog leta ukinu sankcije Rusiji, ukoliko Moskva bude poštovala sporazum sa Ukrajinom o prekidu sukoba na istoku zemlje postignut u Minsku. Ovo je izjavio francuski ministar privrede Emanuel Makron, koji 25. januara sa ruskim ministrom privrede obnavlja ekonomski dijalog dve zemlje. Ruska privreda pogođena je sankcijama, ali i padom cena nafte, i zabeležila je pad za 3,7% u 2015, pokazuje zvanična statistika. Uprkos smanjenju, Rusija i EU i dalje su jedna drugoj značajni trgovinski partneri.
Francuski ministar Emanuel Makron (Emmanuel Macron) je odmah po dolasku u Moskvu, na sastanku sa francuskim privrednicima u Rusiji, dotakao pitanje sankcija Rusiji kojima je prekinut rast privredne razmene.
"Uključeni smo u proces iz Minska koji između ostalog diktira odnose Rusije i EU", rekao je on u ambasadi Francuske, govoreći o sprovođenju sporazuma koji je početkom 2015. potpisan sa ciljem rešavanja sukoba na istok Ukrajine.
"Međutim, neki odnosi su počeli mnogo ranije i moraju se nastaviti jer je cij tog procesa povratak na normalu. Svi imamo isti cilj, da se proces poštuje i da omogućimo da se na leto ukinu sankcije", rekao je Makron.
Makronova Poseta Rusiji još jedan je znak obnove ekonomskog dijaloga Pariza i Moskve. Makron se u Parizu u septembru sastao sa ruskim ministrom ekonomije Aleksejem Uljujkajevim. U Moskvi se 25. janaura prvi put od 2013. sastaje i komisija za razvoj trgovinskih odnosa dve zemlje.
Francuski premijer Manuel Vals je u novembru prvi put pomenuo mogućnost ukidanja sankcija Rusiji, ali pod uslovom da ona ispuni svoj deo obaveza predviđenih sporazumima iz Minska, a sličan stav izneo je 22. januara na Ekonomskom forumu u Davosu i američki državni sekretar Džon Keri (John Kerry).
Obnovi ekonomskih odnosa pogoduje i diplomatsko otopljavanje zarad zajedničke borbe protiv terorističke grupe Islamska država. Ovo je posebno naglašeno nakon pada ruskog aviona 31. oktobra u Egiptu, za koji je odgovornost preuzela Islamska država, nakon čega je Rusija pojačala angažovanje protiv ove terorističke organizacije.
Sporazum iz Minska postignut je u februaru 2015. nakon noći pregoora između predsednika Rusije Vladimra Putina, Ukrajine Petra Porošenka, Francuske Fransoa Olanda (Francois Hollande) i nemačke kancelarke Angele Merkel. Od tada su smanjene borbe, ali se ipak redovno beleže epizode nasilja.
EU i dalje prvi trgovinski partner Rusije
Sankcije Moskvi zbog pripajanja Krima, a nakon toga i zbog uloge u sukobu sa proruskim separatisitma na istoku Ukrajine u kojima je život izgubilo više od 9.000 ljudi, uvođene su od marta 2014. godine. Ekonomskim sankcijama pogođeni su bankarski, naftni i odbrambeni sektor. One su isticale krajem januara, ali su u decembru produžene za još šest meseci.
Rusija je uzvratila zabranom uvoza većine poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, što je težak udarac za francuske polljoprivrednike.
Uprkos tome, podaci koje je prikupio evropski parlament pokzuju da je privredna razmena EU i Rusije i dalje veoma velika. Tako je u 2015. Rusija i dalje bila 4. po značaju trgovinski partner EU sa 6% spoljne trgovine EU, dok je u 2014. udeo Rusije bio 8%.
EU je i dalje najznačajniji trgovinski partner Rusije sa 42% u spoljnoj trgovini Rusije, dok je u 2014. taj udeo bio 48%.0
U EU su najviše pogođeni sektori poljoprivrede i hrane, sa padom od 49% u prvoj poloviini 2015, i vozila sa padom od 45%.
Ipak, kako se navodi u izveštaju Evropskog parlamenta, neki proizvodi čiji uvoz iz EU je Rusija zabranila, i dalje nalaze put na to veliko tržište preko re-izvoza iz susednih zemalja, poput Belorusije.
Evropski proizvođači su pronašli načina da se više probiju i na druga tržišta, poput Kine, tako da je izvoz poljoprivrednog i prehrambenog sektora eu u 2015. dostigao novi rekord, sa povećanjem od 4,8%. Ukoliko se isključi Rusija, rast je bio 9,7%.
Rusija traži način da smanji uticaj protivsankcija na Grčku, Mađarsku i Kipar, ali kako navodi Parlament to može teško da učini bez kršenja pravila Svetske trgovinske organizacije, koja zabranjuje diskriminaciju među članicama.
Borba protiv krize u Rusiji
Rusija je 2015. zabeležila pad bruto domaćeg proizvoda za 3,7%, nakon rasta od 0,6% u 2014. godini, pokazala je zvanična statistika objavljena 25. januara. Rusku privredu pogađa i pad cena nafte, resursa koji sa gasom donosi polovinu budžetskih prihoda ovoj zemlji.
Prema predviđanjima, postoji opasnost da se recesija nastavi 2016. godine.
Vlada već sedmicama pokušava da pronađe način za dodatne budžetske uštede, ali i da pripremi antikrizni plan za više sektora privrede i pomogne kategorijama stanovništva najpodložnijim siromaštvu.
Pad je praćen i devalvacijom ruske valute. Rublja je 20. i 21. januara pala na najniži nivo ukada u odnosu na dolar, pa je krajem sedmice ipak malo ojačala prateći cenu nafte. Ruska centralna banka poslala je ohrabrujuću poruku da raspolaže sredstvima za finansijsku stabilnost zemlje, mada je priznala da su potrebni strukturni napori za diversifikaciju privrede.
Ministar finansija Anton Siluanov je najavio da se vlada priprema da prilagodi budžet novim uslovima, kako kratkoročno tako i do 2019. godine. Budžet je zasnovan na osnovu barela za 50 dolara.
Izvor: AFP i S.V.
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
