Ruska privreda je nakon uvođenja zapadnih sankcija u nezavidnom položaju, sa prognoziranim padom od skoro 4% ove godine. Paradoksalno, na tržištu rada gotovo puna zaposlenost. Iza tog „ružičastog“ podatka se krije ipak bolna situacija za ruske radnike, kao i manjak radne snage koji dugoročno gledano zabrinjava.

U oktobru je nezaposlenost iznosila gotovo idealnih 5,5% aktivnog stanovništva, odnosno 4,3 miliona Rusa, isto kao i na početku godine. Sa druge strane, ekonomska aktivnost je opala nakon sloma rublje krajem 2014. pod uticajem zapadnih sankcija zbog krize u Ukrajini, ali i pada cene nafte. Ove godine očekuje se pad bruto domaćeg proizvoda od 4%.

Prethodni put kada je Rusija bila u recesiji 2009. godine nezaposlenost je premašila 9%.

Tokom prethodnih meseci u najpogođenijim sektorima poput automobilske industrije i banakrstva bilo je ukidanja radnih mesta u više navrata, dok je država drastično smanjila broj službenika u zdravstvu, policiji i upravi.

Američki proizvođač automobila Dženeral motors (GM) u julu je zatvorio fabriku u Sankt Peterburgu i otpustio 600 radnika. Posla od tada nema za 30-godišnjeg Romana Kosenkova.

Plata od skoro 50.000 rubalja (675 evra) bila je „prilično visoka za Sankt Peterburg i teško mi je da nađem tako dobar posao“, rekao je Kosenkov, koji ima i decu.

„Obratio sam se Tojoti, ali oni ne vole da zapošljavaju nekadašnje radnike GM. Skuplje je angažovati nas nego novu radnu snagu“, naveo j eon.

Nedavno istraživanje ruskog instituta Romir pokazalo je da je 39% firmi smanjilo broj radnika, što nikada do sada nije zabeleženo.

Niskokvalifikovani rad i pad nataliteta

Stručnjaci smatraju da se nizak nivo nezaposlenosti može tradicionalno objasniti velikim brojem raspoloživih mesta koje iziskuju skromne kvalifikacije, kao i padom nataliteta nakon raspada Sovjetskog saveza. Rusija je od 1991. izgubila više od pet miliona stanovnika.

Iako se čini da je opšti pad stanovništva preokrenut, ekonomista Oleg Kuzmin iz konslutantske kuće Renejsans kepital (Renaissance Capital) ocenjuje da se broj radno aktivnih smanjuje za milion godišnje od 2009. godine i da bi mogao da se poveća tek za osam godina.

„Uzrok niske nezaposlenosti nije snaga ruske privrede već dugoročni problemi“, ocenio je ovaj stručnjak za AFP.

„Manjak radne snage će srednjeročno gledano ograničiti rast, ali je dobro sredstvo da se ublaže posledice kriza: nezaposlenost ostaje niska, a ljudi ukoliko su otpušteni mogu da nađu novi posao i da zadrže osnovnu potrpšnju“, rekao je on.

Prema Kuzminovim rečima to ne znači da se na tržištu rada ne osećaju efekti krize, ali se ispoljavaju „pre svega snižavanjem plata“, navodi Kuzmin.

Prihod domaćinstava i maloprodaja su za godinu dana opali za više od 10%, prodaja automobila više od 42%, a vazdušni saobraćaj sa inostransdtvom 16%. Od 800 banaka nestalo je više od 70. Zvanična statistika pokazuje da su poslodavci veoma malo povećali plate uprkos galopirajućoj inflaciji. Neki su u više navrata pribegavali prinudnim odmorima ili skraćivanju radnog vremena, a čak su nagomilali i kašnjenja u isplatama, što je pokazazelj koji je u snažnom porastu.

Udeo Rusa koji žive ispod linije siromaštva porastao je na 155 i sada iznosi 21 milion osoba.

I politika umešala prste

Pored demografskih razloga, londonska kuća Kepital ekonomiks (Capital Economics) nedavno je malu nezaposlenost objasnila i političkim pritiscima na preduzeća da zadrže zaposlene.

„S jedne strane odozgo guverneri vrše pritisak jer ne dozvoljavaju pojavu masovne nezaposlenosti u svojim regionima, ali su i sami poslodavci zaštitnički nastrojeni“ i pre se odlučuju da zadrže zaposlene, makar ih manje platili, u iščekivanju boljih dana, navodi profesor ruske akademije nauka Jevgenij Gontmaher, koji je i bivši ministar socijalne zaštite.

„To svima odgovara: vlastima, zaposlenima i poslodavaca“, ocenjuje ovaj stručnjak koji se ipak pribojava pogoršanja na tžištu rada u nekom trenutku jer ovakva situacija ne podstiče ni pokretljivost rada ni prekvalifkikacije.

Direktor moćnog javnog holdinga Rostek Sergej Čemezov nedavno je otvoreno kritikovao generalnog direktora proizvođača automobila lada Boa Andersona, Šveđanina iz Dženeral Motorsa koji je pribegao masovnom ukidanju radnih mesta.

„Verovatno je reč o rasprostranjenoj praksi u Evropi, ali mislimo da ne treba tako raditi“, izjavio je on. Rostek je jedan od akcionara.  Od tada je ovaj proizvođač automobila naveo da će za smanjenje troškova pre svega pribegavati dobrovolnim odlascima u penziju i smanjenoj radnoj sedmici od četiri dana.


Izvor: AFP

Ilustracija: Shutterstock

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : OEBS: Poziv na zajedništvo, ali uz razmimoilaženja
  
• 

  Vesti

  : Rusija uzvraća Turskoj ekonomskim sankcijama
  
• 

  Vesti

  : Razlike i sličnosti Portugalije i Grčke
  
• 

  Vesti

  : Rusija i Ukrajina: ko je zavrnuo gas
  
• 

  Vesti

  : Pariz traži savezništvo s Rusijom i podršku EU
  
• 

  Vesti

  : EU probno skida Belorusiji sankcije