NATO je spreman da učestvuje u operaciji nadzora šverca migranata u Egejskom moru, saopštio je 11. februara američki ministar odbrane Ešton Karter. To bi bilo prvo uplitanje NATO u rešavanje migrantske krize, a zahtev su uputile Nemačka, Grčka i Turska. Prvog dana sastanka u Briselu, 10. februara, ministri odbrane članica NATO doneli su odluku da pojačaju prisustvo u Evropi, pre svega na istoku, kao ogovor na politiku Rusije. Iz NATO poručuju da nije reč ni o provokaciji ni o povratku na hladnoratovsku politiku. U međuvremenu se nastavljaju i diplomatski napori velikih sila za rešavanje krize u Siriji.

Ministri odbrane NATO, koji su održali sastanak 10. i 11. februara u Briselu, odobrili su pojačano prisustvo na istoku Alijanse, rekao je generalni sekretar ove organizacije Jens Stoltenberg na konferenciji za novinare. Prisustvo će obezbediti više država, kako bi se "pokazalo da će napad na jednu zemlju Saveza biti napad na sve", istakao je on.

Trupe članica NATO u istočnom članicama će se menjati. Pojačano prisustvo biće praćeno "programom vežbi", kao i skladištenjem potrebne opreme u regionu, što će po Stoltenbergovim rečima "olakšati brzo slanje pojačanja" u slučaju eventualnog napada.

Ova nova strategija je ilustracija koncepta "modernog odvraćanja", odnosno obeshrabrivanja. Ovo je novi moto NATO u trenutku kada se beleže brojne velike krize i sukobi na istoku (u Ukrajini) i jugu (Siriji, Iraku i Libiji).

Ministri odbrane su o ovome dugo raspravljali. Cilj modernog obeshrabrivanja je i prevencija takozvanih hibridnih pretnji, poput sajber napada ili nasilja za koje nije odgovorna neka država, poput terorističke organizacije islamska država.

Pojačanim prisustvom se zaokružuju aktivnosti koje NATO preduzima već 18 meseci kao odgovor na pripajanje Krima Rusiji u martu 2014. godine i na napade proruskih pobunjenika na istoku Ukrajine. Od proleća 2014. pereduzete su brojne mere, poput otvaranja logisitčkih centara, slanja lovačkih aviona u baltičke zemlje i raspoređivanja više brodova u Baltičkom i Crnom moru.

SAD će u 2017. učestvorostručiti izdatke za američko prisustvo u Evropi na 3,4 milijarde dolara, a akcenat je na teškom naoružanju poput tenkova i raktne opreme koje bi bi odgovaralo jednoj američkoj diviziji od 15.000 do 20.000 ljudi. Pored toga ekvivalent brigade od 3.600 ljudi će tokom cele godine biti postavljen u istočnim članicama NATO za potrebe vežbi, dok su sada postavljeni tokom šest meseci godišnje.

Vlast u Moskvi neprekidno se protivi stalnom postavljanju vojnih snaga na svojim granicama, i smatra da je to protivno osnivačkom aktu NATO-Rusija potpisanom 1997. godine.

U NATO odbacuju takve tvdnje, a jedan diplomata rekao je da nije reč o provociranju niti zatezanju situacije sa Rusijom i da niko ne želi da dovede u pitanje Osnivački akt sa Rusijom. Na sastanku NATO u julu u Varšavi znaće se više detalja, pre svega o broju vojnika koji će stalno biti angažovan zbog tog "pojačanog prisustva".

"Ne živimo u doba Hladnog rata kada su hiljade vojnika bile nagomilane licem u lice na granici", istakao je generalni sekretar NATO.

Čeka se odluka o izbeglicama

Jedan vladin izvor iz Nemačke je otkrio da su njegova zemlja, Grčka i Turska zajedno zatražile misiju nadzora u Egejskom moru, kako bi se stekao "jasan uvid o situaciji na turskoj obali", gde cveta delatnost švercera migranata. Jasan uvid bi se stekao rezmenom informacija u realnom vremenu.

Zahtev je podnet generalnom sekretaru NATO Jensu Stoltenbergu, koji 11. februara o  tome obaveštava ministre odbrane te organizacije u Briselu, uz nadu da bi mogli da odobre tokom dana.

Američki ministar odbrane Karter rekao je nakon sastanak ministara odbrane NATO da su "NATO i svi za pregovaračkim stolom izratili spremnost da NATO podrži tu operaciju i u njoj učestvuje".

Ovo bi bio prvi put da se NATO upliće u rešavanje migrantske krize u Evropi, najveće krize ovog tipa od Drugog svetskog rata.

Ovu aktivnost bi nakandno uspostavile vojne vlasti organizacije, u kojoj je za svaku odluku potreban konsenzus. Nemačka, Grčka i Turska nadaju se da će sve ići brzo.

Nemačka trenutno predvodi grupu ratnih brodova NATO koji krstare zapadnim Mediteranom, i ova grupa bi mogla da bude angažovana za misiju nadzora kojom bi se dopunio rad evropske egancije za nadzor granica Fronteks. Operacijom bi rukovodila Nemačka, a učestvovali bi i grčli i turski brodovi, svako u svojim teritorijalnim vodama. Danska je takođe predvidela da doprinese jednim brodom.

Stoltenberg je obećao da će se ovaj predlog veoma ozbiljno razmotriti.

Neke zemlje se međutim protive. Njihovo obrazloženje je da bi slanje brodova u tu zonu moglo dodatno da ohrabri migrante da se prebacuju morskim putem, budući da prema propisima na moru moraju da priteknu u pomoć svakom plovilu koje je u opasnosti.

Nemački izvori su međutim preneli da je Turska prihvatila da se oni koji budu spaseni tokom ovih operacija vrate na njeno tlo.

Napori za okončanje sukoba u Siriji

U međuvremenu, nastavljaju se diplomatski napori da se situacija u Siriji reši. U Minhenu se 11. februara održava sastanak ministara spoljnih poslova 20-ak velikih sila, uključujući SAD Džona Kerija i Rusije Segeja Lavrova.

Na novom sastanku Međunarodne grupe podrške Siriji šefovi diplomatija pokušaće da postignu dogovor o primirju i obezbeđivanju pristupa sirijskim gradovima pod opsadom za humanitarce.

Sad optužuju Rusiju da je “delimično“ podrila mirovne napore bombardovanjem okoline grada Alepa kojima pruža podršku sirijskim vladinim snagama. Rusija je takođe pod velikim pritiskom Saveta bezbednosti UN da okonča udare.

Keri je 9. februara zatražio od Rusije da radi na postizanju primirja odmah i da prekine vazdušne udare koji su počeli 30. sepembra i koji su prethnodnih dana inzenzivirani.

SAD predvode vojnu koaliciju od 65 zemalja koje bomarduju Siriju od 2014. godine i ne planiraju da promene plan. Primirje se ne bi odnosilo na ovu koaliciju.

Pregovori sa sirijskom vladom i opozicionim grupama prekinuti su početkom februara, a njihova obnova planirana za 25. februar u ovom trenutku se ne čini realnom. Sirijska opozicija je 10. februara povratak za pregovarački sto uslovila ukidanjem opsade režimskih trupa nad ggradovima pod kontrolom pobunjenika i prekidom bombardovanja.

Turska je pod pritiskom da otvori granicu za 30.000 ljudi koji su pobegli od sukoba na severu Sirije. Ovi civili, pretežno žene i deca, žive u prenatrpanom kampovma blizu graničnog prelaza Onkupinar koji je zatvoren mesecima.

Izvor: AFP

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Zapad gubi nadmoć u odbrambenim tehnologijama
  
• 

  Vesti

  : Pod opsadom živi više od milion Sirijaca
  
• 

  Vesti

  : Kameron: Izlazak iz EU pogoršao bi migrantsku krizu
  
• 

  Vesti

  : Turska iscrpla kapacitete ali će i dalje primati izbeglice