Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Utvrđena mapa puta za obnovu Šengena
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 04.03.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija predstavila je 4. marta konkretne korake potrebne da se vrati red u upravljanje spoljnim i unutrašnjim granicama EU sa ciljem da se sve granične kontrole unutar EU ukinu što je pre moguće, a najkasnije do kraja godine. Šengenski prostor bez unutrašnjih granica, koji je doneo velike koristi evropskim građanima i kompanijama, poslednjih meseci ugrožen je zbog izbegličke krize i od jesenas je osam članica EU uvelo kontrole na svojim granicama.
Jasan mandat za obnavljanje normalnog funkcionisanja šengenske zone i za punu podršku članicama koje se suočavaju sa teškoćama na tom putu Evropski savet je dao na sastanku 18-19. februara.
"Naš cilj je da uklonimo sve kontrole na unutrašnjim granicama što pre, najkasnije do decembra 2016. Za to nam je potreban koordinisan evropski pristup ... umesto sadašnjeg 'pačvorka' unilateralnih odluka", istakao je potpredsednik Komisije Frans Timermans (Timmermans).
Timermans je kazao da mere iz mape puta moraju da se primene u potpunosti kako bi se ojačala kontrola spoljnih granica i unapredilo funkcionisanje sistema azila.
"Takođe moramo nastaviti da radimo sa Turskom na punoj primeni Zajedničkog akcionog plana i značajnom smanjenju priliva (migranata)", dodao je potpredsednik EK.
Komisija je ocenila da je obezbeđenje spoljnih granica EU i efikasnih graničnih kontrola preduslov za slobodu kretanja i da to mora da bude zajednička odgovornost.
Podsećajući da je u decembru predstavila ambiciozan predlog evropske granične i obalske straže, EK je istakla da je imperativ da Evropski parlament i Savet usvoje taj predlog najkasnije u junu kako bi postao operativan tokom leta.
Komisija je pozvala članice i Fronteks da odmah počnu pripreme za prelazak na novi sistem granične i obalske straže, posebno s obzirom na potrebe u ljudstvu i tehnici.
Kada je reč o Grčkoj, koja trpi veliki pritisak zbog priliva migranata, navodi se da će eksperti Komisije nastaviti da sarađuju sa grčkim vlastima, kao i da u toj zemlji treba da se obavi 100%identifikacija i registracija svih koji su ušli.
Smanjenju broja migranata koji stižu u Grčku trebalo bi da doprinese i sprovođenje Zajedničkog akcionog plana EU-Turska.
U međuvremenu, dok se pooštravaju kontrole na granicama na zapadnobalkanskoj ruti, priliv migranata u Grčku raste, kao i broj onih koji su "zarobljeni" u toj zemlji, pa je još značajnije da članice počnu da sprovode odluku o preraspodeli izbeglica.
Komisija je istakla i da sadašnji pristup reagovanja na problem "u talasima" nije ni legalan ni politički prihvatljiv.
Kada je reč o unutrašnjim kontrolama granica, Komisija je navela da privremene kontrole treba da budu izuzetne i proporcionalne cilju povratka na uobičajenu situaciju u što kraćem roku.
Od septembra 2015. osam članica EU je uvelo kontrole na svojim granicama zbog izbegličke krize.
Navodi se i da će Komisija, ako i posle 12. maja migratorni pritisci budu jaki, uz ozbiljne nedostatke u kontroli spoljnih granica, preporučiti Savetu da usvoji koherentan pristup kontroli unutrašnjih granica.
Komisija po članu 26 Šengenskog kodeksa može da preporuči, što treba da usvoji Savet, uvođenje kontrole na svim ili specifičnim delovima granica jedne ili više člaanica pri čemu se takva mera smatra poslednjim pribežištem. Kontrole mogu biti uvedene na šest meseci i isto toliko produžavane u periodu od najviše dve godine.
Prema procenama Komisije, uspostavljanje graničnih kontrola u šengenskom prostoru koštalo bi između 5 i 18 milijardi evra godišnje odnosno 0,05-0,13% BDP.
Procenjuje se da bi Poljska, Holandija i Nemačka mogle da imaju dodatne troškove u drumskom prevozu robe veće od 500 miliona evra dok bi Španiju i Češku granice koštale po više od 200 miliona.
Veliku štetu pretprelo bi i 1,7 miliona radnika koji žive u jednoj a rade u drugoj zemlji, kao i njihovi poslodavci, i računa se bi bilo izgubljeno 2,5-4,5 milijardi evra.
Istovremeno bi broj turističkih noćenja mogao da bude smanjen za najmanje 13 miliona, što znači gubitak 1,2 milijarde evra.
Još najmanje 1,1 milijardu evra bili bi administrativni troškovi vlada za povećanje broja zaposlenih na kontroli granica.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Be
Povezani sadržaj
ta/AP |
|
|
EurActiv Srbija
