Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EK: Za izbeglice 700 miliona evra, apel za spas Šengena
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 02.03.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija usvojila je 2. marta plan za humanitarnu pomoć od 700 miliona evra namenjenih prvenstveno Grčkoj za zbrinjavanje nesmanjenog priliva izbeglica. Komisija je uputila i pismo vladama članica Evropske unije sa zahtevom i merama za vraćanje "normalnog stanja u prostoru Šengena" tokom idućih meseci. Prema tom planu, politika "propuštanja svih" biće odmah stavljena van snage a na snagu će biti vraćene evropske norme iz Dablina o azilu. Takođe će jednostrane i neusaglašene mere biti zamenjene jedinstvenim nadzorom i usaglašenom politikom sa ciljem vraćanja na uobičajeni režim unutar šengenskog prostora i sprečavanja izolacije Grčke.
EK je stavila do znanja da se iz već postojećih fondova EU može izdvojiti 300 miliona evra u 2016, a po 200 miliona evra u 2017. i 2018. da bi se "podmirile narastajuće humanitarne potrebe u Evropi, kao posledice izbegličke krize, naročito duž balkanskog puta", navodi se u dokumentu EK koji je objavio evropski komesar za humanitarnu pomoć i upravljanje krizom Hristos Stilijanides.
Komisija u Briselu u poruci vladama evropske dvadesetosmorice traži tri hitne mere da bi se sprečila potpuna blokada šengenskog prostora bez granica i najpre predlaže zajedničke korake za uklanjanje krupnih nedostataka u zaštiti i upravljanju spoljnim granicama EU u Grčkoj.
Sve članice Unije bi u tu svrhu odmah dale dodatna, "moćna" sredstva, osoblje za nadzor granica, efikasan popis imigranata koji mogu i koji ne mogu dobiti azil i ući u EU.
Politika "propuštanja svih" bi bila odmah stavljena van snage a na snagu bi bile vraćene evropske norme iz Dablina o davanju azila.
Sadašnje jednostrane i neusaglašene mere na nivou EU bi bile zamenjene jedinstvenim nadzorom i usaglašenim potezima i politikom tako da se brzo vrati uobičajeni režim unutar šengenskog prostora i spreči izolacija Grčke.
Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je upravo s ciljem da ubedi vlade država na zapadnobalkanskom putu posetio više prestonica, a ključan je bio pokušaj da se uvere austrijske vlasti da stave bar delom van snage mere ograničavanja priliva imigranata, što su potom primenile i Slovenija, Hrvatska, Srbija i Makedonija.
Komisijin predlog biće na dnevnom redu Evropskog saveta 18-19. februara.
Stilijanides je istakao da će zahvaljujući predloženom Evropa biti u stanju da pruži neodložnu pomoć u krizi unutar EU mnogo brže nego ranije dodajući da će to, bez sumnje, biti preko potrebno da se pomogne izbeglicama.
"Nema vremena za gubljenje u realizaciji svih mogućih načina da se spreči humanitarna katastrofa unutar naših granica ... Očekujem da evropske vlade i Evropski parlament što pre podrže predlog", kazao je evropski komesar.
Odredba o neodložnoj pomoći biće bazirana na članu 121 (1) Ugovora o funkcionisanju EU, što će omogućiti pružanje najbrže i najšire podrške u duhu solidarnosti između članica.
Neodložna pomoć biće obezbeđena u bliskoj saradnji sa članicama i organizacijama, poput agencija UN i nevladinih organnizacija i uključiće pomoć u neophodnim potrepštinama, kao što su hrana, skloništa i lekovi za veliki broj ljudi koji stižu u zemlje EU.
Komisija će odmah predložiti EP i Savetu da se izmeni budžet za 2016. kako bi se napravila budžetska linija za taj instrument. To znači da finansiranje neće ići iz postojećih programa humanitarne pomoći za zemlje izvan EU.
Inače, Atina je 1. marta podnela EU hitan plan da se blok organizuje i sa gotovo pola milijarde evra pomogne prijem 100.000 izbeglica na teritoriju Grčke a u svetlu rastućeg broja migranata blokiranih u toj zemlji.
Prema tom planu, Grčkoj je potrebno 480 miliona evra, jer se, kako su navele grčke vlasti, u toj zemlji trenutno nalazi 23.000 izbeglica.
Grčka je do sada predviđala da će primiti od 50.000 do 70.000 izbeglica.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
