Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Rizik preteranih podsticaja ECB
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 25.02.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Istaknuti član saveta za monetarnu politiku Evropske centralne banke i guverner nemačke centralne banke Jens Vajdman (Weidmann) upozorio je na rizike koje nose preterani monetarni stimulansi i predugo zadržavanje suviše niskih kamata. Vajdman ukazuje na opasnost po banke, ali ne zbog straha za njihove profite, već zato što sumnja u kapacitete tih finansijskih institucija da prenesu na potrošače monetarne impulse centralne banke zone evra. On kaže i da su banke manje spremne da kreditiraju biznis i građane ako strahuju za svoje finansije.
Vajdmanova ocena stigla je pred sastanak 10. marta na kojem će ECB razmatrati povećanje stumulansa u zoni evra.
Nemački guverner upozorio je da posledice dužeg perioda "lakog novca" i niskih kamata "mogu da budu opasne da bi se ignorisale".
Kako je obrazložio, dug period niskih kamata "jede" profite banaka i otežava im proces prenošenja stimulansa centralne banke na potrošače.
On kaže da vlade članica zone evra nisu iskoristile "prostor" koji im je dat stimulansima. Ti stimulansi održavaju troškove zaduživanja vlada na niskom nivou kako bi smanjile budžetske deficite.
Vajdman je samo jedan od 25 članova upravnog saveta ECB koji utvrđuje monetarnu politiku za 19 članica zone evra. Međutim, on dolazi iz Nemačke, najveće članice zone evra, i jedan je od naglasnijih među skeptičnima oko stimulativnih mera u savetu.
Fokusirajući se na uticaj niskih kamata na banke, Vajdman kaže da će što duže kamate ostanu niske, bankama biti sve teže da prave novac.
Bojazni oko "stanja zdravlja" banaka u Evropskoj uniji u poslednje vreme su narasle nakon što se pokazalo da četiri italijanska kreditora neće moći bez pomoći dok su ostale banke, poput Dojče banke (Deutsće) i Kredi Suisa (Credit Suiše), izvestile o velikim gubicima u prethodnoj godini.
Evropske banke moraju da se bore sa negativnom kamatom ECB od 0,3% na njihove depozite u centralnoj banci. Negativna kamata je neuobičajen korak sa ciljem da se banke podstaknu da daju više kredita umesto da čuvaju novac. Međutim, takva kamata istovremeno umanjuje profite umesto da banke na neki način prenesu troškove na potrošače.
Inače, mnogi analitičari očekuju da ECB na sledećem sastanku spusti kamate još niže.
Vajdman kaže da posao ECB nije da brine o profitima banaka i dodaje da su njegove bojazni više okrenute "njihovim kapacitetima da prenesu monetarne impulse" iz centralne banke. Ako banke strahuju oko svojih finansija, biće mnogo manje spremne da pozajmljuju novac domaćinstvima ili biznisu.
ECB nastoji da podstakne inflaciju koja je previše niska i podrži slabašan ekonomski oporavak. Banka je smanjila referentnu kamatu na 0,05% u nadi da će banke to preneti na potrošače u formi jevtinijih kredita. Takođe ECB sveže štampanim novcem kupuje vladine i obveznice privatnog sektora u vrednosti od 60 milijardi evra mesečno. Na taj način se, u teoriji, podstiču inflacija i krediti ako su banke u stanju da pozajmljuju.
Inflacija u zoni evra od 0,4% na godišnjem nivou daleko je ispod cilja ECB od malo ispod 2% koji se smatra najboljim za ekonomski rast.
Zvanični podaci pokazuju da je zona evra u četvrtom kvartalu 2015. imala rast od 0,3% dok stopa nezaposlenosti polako pada sa maksimuma od 10,4%.
Izvor: AP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
