Lideri Evropske unije rešeni su da skrešu neke preterane turske zahteve za postizanje dogovora o rešavanju izbegličke krize s ključnim ciljem da se potpuno zatvore granice EU za ulazak svih, a posebno šverc ilegalnih imigranata, i omogući odobravanje azila EU ratnim izbeglicama neposredno s turske teritorije. Turski premijer došao je na samit EU-Turska 18. marta u Briselu sa očekivanjem da dogovor sa EU, uz pomoć za izbeglice, uključi "produbljivanje odnosa EU-Turska" u vidu ubrzavanja turskih pregovora o članstvu u EU i ukidanja viza i ističući da se neće "cenjkati" po pitanju izbeglica sa EU.

Pozivajući se na zvanične izvore mediji, dok samit EU-Turska u Briselu traje, prenose da su jutros premijer predsedavajućeg EU Holandije Mark Rute, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker izneli evropske predloge turskom premijeru Ahmetu Davutogluu koji je izjavio da "Turska neće prihvatiti svaki plan".

Davutoglu je pred sastanak sa evropskim liderima rekao da pitanje izbeglica "za Tursku nije pitanje za pogodbu, već pitanje vrednosti".

Prema evropskom nacrtu dogovora, svi migranti koji ubuduće iz Turske dođu na grčka ostrva biće vraćeni na tursku teritoriju, a Evropska unija je spremna da prihvati 72.000 sirijskih izbeglica iz Turske, pod uslovom da vlasti u Ankari prihvate nazad migrante koji su nezakonito iz Turske stigli u EU.

Na samitu EU su posebno britanski, španski i italijanski premijeri, Dejvid Kameron, Marijano Rahoj i Mateo Renci, povukli pravo zvono za uzbunu zbog obaveštajnih saznanja da se na teritoriji i obalama Livije već skupilo pola miliona imigranata koje su mafijaške grupe već počele da u mnogo većom broju prebacuju na italijanske obale.

Rahoj je uoči nastavka samita u podne izjavio da su lideri EU o tome podrobno razgovarali s ciljem da se preduzmu mere za sprečavanje nove masovne navale imigranata novim putevima.

Pošto je "zapadnobalkanski put" izbeglica potpuno zatvoren, kako su zaključili svi lideri EU, sad je cilj da se s Turskom utanači čvrst dogovor da Ankara prihvati ilegalne imigrante koji iz Turske pokušaju da dopru u Evropu, a da EU direktno iz Turske za svakog takvog "ilegalca" odobri azil i ulazak jednom izbeglici s turske teritorije.

Nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je zajedno s Ruteom i Tuskom najviše uticala na uobličavanje dogovora s Ankarom, predočila je da će time biti onemogućene mreže organizovanog kriminala koje uz ogromne zarade švercuju imigrante, dok će ratnim izbeglicama, koje mogu dobiti azil u EU, biti jasno da bi bespotrebno davali novac krijumčarima zato što će svi imigranti biti zaustavljeni na grčkim, evropskim granicama.

Šefovi država ili vlada EU sinoć su četiri sata iza zatvorenih vrata i bez ikakvog saopštenja nastojali da usaglase zajedničko stanovište za pregovore s Davutogluom. Jedino je francuski predsednik Fransoa Oland izjavio da se "s Turskom nikad ne može jamčiti za neko srećno rešenje".

Turska traži da EU, pored obećanja da će Ankari dodeliti tri milijarde evra u 2016, istu toliku svotu Turskoj odobri i u 2017. za podmirenje troškova zbrinjavanja 2,5 miliona mahom sirijskih izbeglica na turskoj teritoriji.

Evropski lideri su postavili uslove da se najpre vidi kako će biti utrošeno prve tri milijarde evra da bi odobrili još novca turskim vlastima, a takođe kažu da će turski zahtev za ukidanje evropskih viza za turske državljane biti uslišen samo kad vlasti u Ankari ispune u potpunosti sve uslove za to. "Tu sve mora biti ispunjeno", predočio je Oland.

Prema evropskim diplomatskim izvorima, u pitanju je i nešto do čega je jako stalo turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu, a to je da EU da zeleno svetlo za otvaranje novih poglavlja i ubrzavanje pregovora o članstvu s Unijom.

To je naišlo na oštre kritike političara i vlada nekih članica EU, a posebno velike zamerke su se čule u Evropskom parlamentu, zato što se smatra da je Erdogan gušenjem demokratskih sloboda, hapšenjem novinara i zatvaranjem opozicionih listova, uz unutrašnji rat s kurdskom manjinom, upravo pokazao da ne haje za evropske vrednosti.

Kipar takođe upozorava da neće dati saglasnost za ubrzavanje pregovora s Ankarom ako Turska ne prizna državu Kipar, članicu EU i UN, a ne samo severni deo Kipra koji je Ankara stavila pod svoj nadzor svojevremeno vojnom okupacijom.

Evropski lideri od Ankare takođe traže da se obaveže i da će imigranti koji budu iz EU vraćani u Tursku, biti zaštićeni u skladu s međunarodnim normama i pravom.

Izvor: Beta, EurActiv.rs

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Otpor dogovoru EU i Turske o izbeglicama
  
• 

  Vesti

  : UNHCR: Oko 1.500 zahteva za azil u Srbiji od početka godine
  
• 

  Vesti

  : Berlin i Atina kritikuju zatvaranje balkanske rute
  
• 

  Vesti

  : Ambiciozna ponuda i zahtevi Turske u pogledu migracija