Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Berlin i Atina kritikuju zatvaranje balkanske rute
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 10.03.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nemačka i Grčka su kritikovale zatvaranje balkanske rute za migrante, uz ocenu da to neće doprineti rešavanju migrantske krize. Zaustavljanje priliva migranata tom rutom ide, međutim, u prilog i nemačkoj kancelarki koja je obećala da će smanjiti broj izbeglica koji dolaze u Nemačku. Berlin ipak, pre svega, insistira na zajedničkom planu EU i Turske za rešavanju krize koji treba da bude usaglašen na samitu sledeće nedelje. Međutim, među članicama EU se već mogu čuti kritike na račun tog plana koji je 10. marta kritikovao i visoki komesar UN za ljudska prava upozorivši da bi kolektivna proterivanja migranata bila nelegalna.
Nemačka kancelarka Angela Merkel ocenila je 10. marta da zatvaranje balkanske rute za izbeglice "ne rešava problem".
"Problem se ne rešava jednostranim odlukama", rekla je Angela Merkel u intervjuu za nemački radio MDR i dodala da je potrebno rešenje koje uključuje svih 28 članica Evropske unije i Tursku.
Prema njenim rečima, takva situacija nije "ni trajna ni održiva". "Smatram da jednostrana odluka Austrije, a kasnije i balkanskih zemalja, utiče na manji dolazak izbeglica ali je zbog toga Grčka u veoma teškoj situaciji", rekla je ona.
Upozorila je da, ako se ne postigne takvo rešenje, Grčka neće moći da se bori sama sa tim teretom u dužem periodu. "Ako uspemo da postignemo dogovor s Turskom, onda će Grčka moći da lakše podnese teret s izbeglicama", rekla je Angela Merkel koja je podsetila da se u toj zemlji nalazi nekoliko desetina hiljada migranata.
Grčki premijer Aleksis Cipras je 9. marta uveče kritikovao zatvaranje blakanske rute. "EU neće imati nikakvu budućnost ako se to ovako nastavi", naveo je on na svom naloga na Tviteru i osudio "jednostranu" odluku o zatvaranju rute.
Merkel i Cipras su zauzeli suprotan stav od predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska koji je pozdavio sprovođenje "zajedničke odluke 28 članica".
Zatvaranje rute, iako ga je Merkelova osudila, ide joj u prilog jer je, suočena sa kritikama u svojoj zemlji, obećala da će smanjiti priliv migranata kojih je u Nemačkoj u 2015. registrovano milion.
Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer je rekao da priliv migranata opada i priznao da želi "da to tako i ostane".
Nemački vice-kancelar Zigmar Gabrijel ocenio je da su zemlje na balkanskoj ruti zatvaranjem granice "obavile prljav posao za Nemačku".
Za Merkelovu je kontinuirano smanjenje priliva migranata tim važnije jer raste popularnost populističkih pokreta u debati o imigraciji, što bi moglo da se odrazi na ishod regionalnih izbora koji se održavaju 13. marta.
U Grčkoj se situacija na terenu pogoršava. U toj zemlji se nalazi 41.973 migranata, od kojih oko 12.000 boravi u loši uslovima na prelazu Idomeni na grčko-makedonskoj granici u lošim uslovima. Atina pokušava da ubedi migrante da idu u prihvatne centre gde postoje bolji uslovi za život.
U Grčkoj je 9. marta registrovano još 1.373. novih dolazaka na ostrvima poput Lezbosa ili Kosa.
Lideri EU i Turske postigli su na nedavnom samitu u Briselu načelni zajednički dogovor o zaustavljanju nelegalnih tokova migranata u EU koji bi trebalo da bude potvrđen na samitu EU 17. i 18. marta. O tom dogovoru će 10. marta razgovarati i ministri unutrašnjih poslova EU.
Najkontroverznija mera tog dogovora predviđa da Ankara prihvati da primi nazad po osnovu sporazuma o readmisiji iregularne migrante koji su ušli u Grčku, uključujući Sirijce koji beže od rata. Zauzvrat EU će preuzimati sirijske izbeglice iz Turske.
Međutim, znaci podeae već se javljaju u EU, pošto je austrijska ministarka unutrašnjih poslova Johana Mikl-Lajtner rekla da je "vrlo kritički" nastrojena prema planu koji bi mogao da pogazi evropske vrednosti.
Visoki komesarija UN za ljudska prava ocenio da je da bi kolektivno proterivanje migranata predviđena planom bilo ilegalno. "Sporazum između EU i Turske izaziva ozbiljne zabrinutosti. Posebno me brinu moguća kolektivna i proizvoljna proterivanja, što bi bilo nezakonito", rekao je visoki komesar EU za ljudska prava Zei Ra'ad Al Husein pred Savetom UN za ljudska prava u Ženevi.
Turski ministar za evropska pitanja Volkan Bozkir je rekao 10. marta da se turski predlog za vraćanje migranata ne odnosi na migrante koji se već nalaze na grčkim ostrvima već da će se, u slučaju da se postigne dogovor sa EU, odnositi "desetine hiljada, a ne milione" osoba.
Holandski ministar za imigraciju Klas Dijkhof je rekao 10. marta da će "razmena" izbeglica i migranata između EU i Turske biti samo privremena mera.
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
