Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 UNHCR: Oko 1.500 zahteva za azil u Srbiji od početka godine
|
|
|
|
Objavljeno : 15.03.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Srbiji raste broj tražilaca azila, a od početka godine zahtev za takvu vrstu utočišta zatražilo je oko 1.500 migranata, izjavio je 15. marta šef kancelarije UNHCR-a u Srbiji Hans Fridrih Šoder. Izbeglice više ne mogu da prođu takozvanom balkanskom rutom, koja vodi kroz Srbiju, od 9. marta kada je prvo Slovenija, a onda i druge zemlje, počela da prima samo migrante sa regularnim dokumentima. Pokušaj veće grupe migranata da iz Grčke, u kojoj su nakon tog razvoja situacije ostali "zarobljeni", pređu u Makedoniju i nastave put završen je neuspehom jer su 15. marta počeli da se vraćaju u Grčku. U međuvremenu, EU radi na finalizaciji sporazuma sa Turskom o smanjenju priliva migranata preko Mediterana, ali se neke zemlje žestoko protive, smatrajući da Turska ucenjuje Evropu.
"U Srbiji se trenutno nalazi oko 2.000 migranata", kazao je Šoder i dodao da se u Srbiji ne očekuje povećan priliv izbeglica sa ratom zahvaćenih područja.
Na beogradskom okruglom stolu "Bezbednost izbeglica pre i nakon zatvaranja granica" Šoder je ukazao da nakon novih mera, odnosno praktičnog onemogućavanja puta migranata ka Zapadnoj Evropi, postoji bojazan da će biti više krijumčarenja, time i više bezbednosnih rizika po migrante.
"Do sada smo imali situaciju da su žrtve krijumčara bili uglavnom mlađi muškarci, a sada, pošto su legalni putevi blokirani, postoji rizik da krijumčari iskorišćavaju žene i decu", kazao je Šoder, koji je naveo da je u različitim evropskim zemljama sada razdvojeno mnoštvo porodica i da bi cilj međunarodne zajednice trebalo da bude da ih spoji..
Šoder je napomenuo da su pojedini prihvatni centri u Srbiji predviđeni za brz tranzitni prolazak, a da se sada situacija menja, pa to treba imati u vidu. Kao primer je naveo kapacitete u Adaševcima.
Predstavnik Ministarstva unutrašnjih poslova iz Odeljenja za suzbijanje prekograničnog kriminala, ilegalnih migracija i trgovine ljudima Mitar Đurašković naveo je da je kroz Srbiju od početka godine prošlo više od 98.000 migranata, a podneto je 670 prijava zbog ilegalnog ulaska.
Sprečen pokušaj obnove balkanske rute
Nakon novih pravila koje su nametnule zemlje na takozvanoj balkanskoj ruti od Grčke do centralne i zapadne Evrope, deo migranata ostao je "zarobljen" u Grčkoj, a grupa od 1.500 migranata je 14. marta pokušala da iz kampa Idomeni, u kojem su uslovi loši, pređe u Makedoniju i nastavi put. Makedonska agencija MIA je 15. marta javila da je deo migranata koji su ilegalno ušli u Makedoniju kod sela Moin počeo sam da se vraća u Grčku, a makedonske vlasti očekuju da će u toku dana biti postignut dogovor o vraćanju svih migranata na grčku stranu granice.
Veći deo te grupe od oko 1.500 migranata se, prema podacima đevđelijskog Regionalnog centra za upravljanje krizama, i dalje nalazi u blizini makedonskog sela Moin, gde su ih presreli i zadržali makedonska vojska i policija.
Taj centar je saopštio da su grupu migranata prilikom dolaska do sela Moin iz izbegličkog centra u Idomeniju usmeravale grčke nevladine organizacije. Aktivisti tih organizacija su migrantima delili i letke na grčkom i arapskom jeziku s uputstvima kako da pređu granicu.
U toku dana se, kako se navodi, očekuje da dve strane postignu dogovor o vraćanju svih migranata na grčku teritoriju, odnosno u kamp Idomeni, odakle su se uputili za Makedoniju preko "divljih prelaza".
Pored te grupe, kako se navodi, na samoj graničnoj liniji sprečen je ulazak još jedne grupe od oko 600 migranata koja je pokušala ilegalno da uđe u Makedoniju.
Prema MUP-u, zajedno sa migrantima u Makedoniju ilegalno su ušla i 72 strana novinara. Oni su odmah vraćeni u Grčku.
U tranzitnom centru Vinojug kod Đevđelije skoro da nema migranata i izbeglica. Rukovodilac tog centra Zoran Lazarevski rekao je da se kampu nalazi dvadesetak migranata koji su 14. marta spaseni iz Suve reke, prilikom ilegalnog pokušaja ulaska u Makedoniju, kao i dvadeset migranata koji su vraćeni iz kampa Tabanovce, na granici sa Srbijom.
Pokušaj ilegalnog prelaska u Makedoniju osudio je premijer Grčke Aleksis Cipras, koji smatra da je ponovno otvaranje balkanske rute isključeno, i zato je pozvao 12.000 izbeglica i migranata u kampu Idomeni da to prihvate i da se ne opiru premeštanju u druge centre koji se ubrzano uspostavljaju u Grčkoj.
Dug put do sporazuma o smanjenju priliva migranata
U međuvremenu, EU i Turska nastavljaju pregovore o dogovoru za zaustavljanje priliva migranata. Prema najavama, trebalo bi da se dogovor postigne na narednom samitu EU-Turska 17. i 18. marta.
Okvirnim dogovorom predviđeno je da Turska na teritoriju primi ekonomske migrante koji ilegalno dolaze u Grčku, dok bi EU za svakog vraćenog migranta prihvatila jednog izbeglicu s pravom na zaštitu.
Turska zauzvrat traži tri milijarde evra dodatne pomoći do 2018, pored tri milijarde koje su ranije dogovorene, kao i liberalizaciju viznog režima od juna i što brže otvaranje preoovora o pet novih poglavlja u pristunim pregovorima.
Međutim, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je 15. marta tokom posete Nikoziji rekao da je potrebno još raditi na sporazumu, a kao ključne probleme naveo je da treba rešiti pitanje legalnosti. Izmene su potrebne i da bi zemlje članice prihvatile sporazum.
Kipar, članica EU koju Ankara ne priznaje, protivi se dogovoru, a njen predsednik Nikos Anastasadijes je tokom poesete Tuska Nikoziji rekao da Kipru ne pada na pamet da odobri otvaranje novih poglavlja. Kipar je blokirao šest ključnih poglavlja 2009. godine, i tako praktično zamrznuo pregovore Turske. Turska ne dopušta da brodovi i avioni s Kipra ulaze u njegove luke i aerodrome.
Predsednik Češke Miloš Zeman je zahteve Turske okarakterisao kao ucenjivanje.
Izvor: Beta, AFP i S.V.
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
