Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Bregzit može da košta Britaniju milion radnih mesta
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 21.03.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Izlazak Velike Britanije iz Evropske unije mogao bi da predstavlja ozbiljan udarac za britansku ekonomiju i postoji opasnost da se izgubi gotovo milion radnih mesta, upozoravaju iz Konfederacije britanske industrije (CBI). Kako se procenjuje, takozvani Bregzit bi do 2020. mogao da košta ekonomsku proizvodnju Britanije oko 128 milijardi evra, što odgovara 5% godišnjeg bruto domaćeg proizvoda. Istovremeno bi BDP po domaćinstvu 2020. mogao da bude za 2.700-4.700 evra manji nego ako Britanija ostane članica EU.
"Ta analiza veoma jasno pokazuje da bi izlazak iz Evropske unije bio pravi udarac za životni standard, radna mesta i rast", istakla je generalna direktorka CBI Karolin Ferbarn (Carolyn Fairbairn) i dodala da bi "uštedu od smanjenja doprinosa za budžet EU i regulative u velikoj meri nadmašio negativan uticaj Bregzita na trgovinu i investicije".
"I u najboljem slučaju, to bi prouzrokovalo ozbiljan šok za britansku ekonomiju", navela je ona u saopštenju, prenele su agencije.
U slučaju islaska iz EU Britanija bi mogla izgubi 950.000 radnih mesta, što znači da bi nezaposlenost 2020. bila 2-3% veća nego ako zemlja ostane u EU.
Istraživanje je za račun Konfederacije, koja uglavnom predstavlja veće britanske kompanije, uradila kuća PrajsvoterhausKupers (PricewaterhouseCoopers, PwC). Od PwC je traženo da istraži dva scenarija izlaska iz EU, na bazi verovatnoće da se postignu novi ugovori o slobodnoj trgovini (FTA) i na osnovu sporazuma u okviru Svetske trgovinske organizacije (STO).
"Tri najveća udara napuštanja EU koje smo identifikovali jesu pojačana neizvesnost, negativni efekti na trgovinu i investicije i smanjenje ponude radnika kroz migracije. Neto efekti napuštanja EU biće negativni po BDP, zapošljavanje i životni standard, i na kratak i na dugi rok", istakao je ekonomski savetnik u PwC Endrju Sentens (Andrew Sentance).
CBI, koji se izjasnio da je za to da Britanija ostane u EU, našao se na meti kritika protivnika daljeg članstva u EU koji tvrde da je britanska poslovna zajednica podeljena po tom pitanju.
Ranije ovog meseca direktor druge grupe poslodavaca - Britanske privredne komore, povukao se sa funkcije nakon što je izašao u javnost sa stavom protiv EU, čime je prekršio poziciju neutralnosti koju je usvojila njegova organizacija.
Prvi čovek kampanje Glasaj za izlazak Metju Eliot (Matthew Elliott) rekao je za BBC da scenariji CBI daju "iskrivljenu" sliku i da je napuštanje EU "jedina sigurna opcija". On je takođe kazao da će zaposlenost i ekonomija Britanije nastaviti da rastu posle izlaska iz EU.
PwC procenjuje da će rast britanskog BDP, ako zemlja odluči da ostane u EU, između 2016. i 2020. biti 2,3%. Međutim, rast će biti 1,5% ako Britanija izađe iz EU i posluje na osnovu FTA dok će u slučaju da sklapa sporazume kao članica STO, rast biti samo 0,9%.
Na nešto duži rok PwC procenjuje da bi Britanija u EU između 2021. i 2025. i 2025. i 2030. beležila rast BDP od 2,3% godišnje u proseku.
Po FTA scenariju rast BDP bi međutim između 2021. i 2025. bio 2,7% prosečno godišnje a između 2026. i 2030. godine 2,3%, dok bi po STO scenariju bio 2,6% između 2021. i 2025. i zatim do 2030. prosečno 2,4%, prognozira PwC, preneo je BBC.
Do 2020. PwC očekuje da zaposlenost u Britaniji dostigne 32,2 miliona ali bi taj broj u slučaju FTA scenarija mogao da bude za 550.000 a u slučaju STO scenarija za 950.000 manji.
U kampanji Glasaj za izlazak međutim tvrde da bi se radna mesta i dalje otvarala i kalkulišu da bi u slučaju da Britanija ostane u EU do 2030. zaposlenost dostigla 34,5 miliona a ako ta zemlja ode iz EU i sklopi sporazume o slobodnoj trgovini broj zaposlenih će biti 34,1 milion a po STO scenariju 33,9 miliona.
Velika Britanija će na referendumu 23. juna glasati da li da zemlja ostane u EU ili izađe. Nova istraživanja pokazuju da su birači podeljeni po tom pitanju pri čemu je 20% još neodlučno.
U izveštaju PwC upozorava se i na "značajnu ekonomsku i političku neizvesnost" ako Britanija odluči da izađe iz EU, s obzirom na vreme koje će joj biti potrebno da rasčisti odnose sa EU i da ispregovara 50 novih sporazuma širom sveta koji joj sada kao članici EU nisu potrebni.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
