Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Samit EU ključan za dogovor sa Britanijom
|
|
|
|
|
Objavljeno : 18.02.2016. |
|
|
|
|
|
|
Lideri EU pokušaće da do 19. februara postignu kompromis koji će sprečiti izlazak Velike Britanije iz EU i sačuvati jedinstvo Evrope, koje dodatno ugrožava najteža izbeglička kriza od 1945. godine. Pred početak samita provejava umereni optimizam u pogledu postizanja sporazuma u vezi sa reformama koje traži London. Liderima EU je prepušteno da se dogovore o više tačaka predloga sporazuma koje još nisu usaglašene.
Dok predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker gaji određen optimizan u pogledu postizanja dogovora sa Londonom, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je rezervisaniji.
Junker je 18. februara rekao da je "prilično uveren" u mogućnost dogovor o reformama koje traži London. "Uveren sam da će Britanija biti kontruktivan i aktivan član EU", rekao je on, i dodao da još treba da se razgovara o predlogu dogovora.
"Da budem iskren, još nema garancija da ćemo postići dogovor", rekao je Tusk 17. februara, ocenivši da će samit koji počinje 18. februara popodne, biti ključan za buduće odnose Londona i Evrope.
On je u pozivnom pismu liderima EU naveo da postoje razilaženja u vezi sa nekim političkim pitanjima i da je "potpuno svestan" da će biti teško da se prevaziđu.
Šefovi vlada ili država 28 članica EU moraju da reše više pitanja - od prava imigranata do propisa zone evra, da bi odgovorili na zahteve za reforme unutar EU koje je izneo britanski premijer Dejvid Kameron.
Ako na samitu bude postignut dogovor o britanskim zahtevima, referendum o ostanku Britanije u EU, koji je obećao Kameron, mogao bi da se održi u junu.
Nacrt teksta od 18 strana koji će biti osnova za pregovore na samitu EU, i dalje sadrži delove koji su u zagradi, što znači da nisu usaglašeni, navodi AFP.
Evropski lideri, iako su spremni da prihvate "britansku specifičnost", žele da spreče da se ustupci Britaniji primenjuju i na druge zemlje, kao što je zahtev da se socijalna davanja ograniče za državljane EU koji rade u Britaniji.
Ta sporna mera koja je ocenjena kao diskriminatorska u odnosu na osnovni evropski princip slobode kretanja, zabrinjava zemlje centralne i istočne Evrope čiji građani najčešće dolaze u Britaniju da rade.
Tusk je zato predložio "zaštitni mehnizam" koji bi omogućio Londonu da privremeno ograniči socijalna davanja za evropske doseljenike. "Krojeno po meri Britanije", kaže neimenovani evropski diplomata.
Međutam, đavo se krije u detaljima, pre svega kada je reč o tome na koliko dugo će socijalna davanja biti obustavljena. To pitanje je, kako je rekao diplomata iz jedne istočnoevropske zmelje, i dalje otvoreno i o njemu će odlučivati lideri.
Britanski premijer je 17. februara dobio podršku nemačke kancelarke Angele Merkel koja je ocenila da je više zahteva Londona opravdano. Merkelova je rekla da deli mišljenje Kamerona da članice EU koje nisu uvele evro ne treba da budu zanemarene kada je reč o pitanjima koja su i njima važna.
Za Francusku koja se zalaže za integraciju zone evra, mogućnost davanja prava veta Londonu koji nije deo monetarne unije, ne dolazi u obzir.
"Kameron treba da shvati da smo puni razumevanja ali da je to tekst 28 članica. Svako od nas treba da bude u stanju da ga kod kuće opravda", rekao je francuski diplomata.
U Dauning stritu postoji izvesna doza optimizma i pored sarkastičnih poruka evrofba iz Stranke za nezavsnost Ujedinjenog Kraljevstva (UKIP) i podela u redovima vladajućih konzervativaca. "Smatramo da smo dosta napredovali i idemo na samit kako bismo pogurali rešenja za preostale detalje", rekao je izvoz iz britanske vlade.
Međutim, evroskeptičnu štampu je teško uveriti. "Dva miliona evropskih migranata nam krade posao", objavio je 18. februara Dejli ekspres.
I izbeglice kamen spoticanja
"Bregzit" nije jedini kamen spoticanja koji će se naći na dnevnom redu samita. Lideri EU će na večeri 18. februara razgovarati o prilivu i prihvatu izbeglica, svesni da kasne sa primenom odluka donetih još prošle jeseni kako bi se usporio priliv migranata.
Angela Merkel, koja je sve usamljenija u EU u pogledu izbegličke krize, dolazi u Briselu politički znatno osabljena, s obzirom da nemačku politiku dobrodošlice za izbeglice sve više kritikuju i u Nemačkoj i van nje.
Kancelarka je pozvala 17. februara svoje evropske kolege na zajedničko delovanje kako bi se zaštitile spoljne granice Unije.
Evropljani su do sada uspeli da preuzmu samo oko 500 izbeglica koji su došli u Grčku i Italiju od ukupno 160.000 koliko je dogovoreno u septembru.
Merkelova se nadala da će o izbeglicama u Briselu pre samita razgovarati sa grupom zemalja koje su voljne da možda prime još izbeglica, ali je sastanak otkazan jer turski premijer Ahmet Davutoglu nije mogao da dođe zbog napada u Ankari.
U Briselu je 17. februara održana radna večera čelnika EU i država na zapadnobalkanskom putu izbeglica, a predsednik Srbije Tomislav Nikolić je , posle toga, rekao da je tražio odgovor na to da li je neminovno zatvaranje evropskih granica, da bi Srbija znala kad izbeglice više neće moći da odlaze dalje iz Srbije.
Nikolić je rekao da Austrija i Slovenija najavljuju zatvaranje granica za imigrante i da je slovenački premijer saopštio 17. februara da će to biti učinjeno u roku od dva dana. Ocenio je, međutim, da bi Austrija ipak mogla odustati od svoje namere da zatvori šengenske granice sa Italijom, Slovenijom i Mađarskom.
Srpski predsednik je rekao da će Srbija imati vremena da reaguje ako do zatvaranja granica ipak dođe, i kako je naveo, "taj broj izbeglica koji bi možda privremeno ostao u Srbiji ne bio bio neko opterećenje za Srbiju".
Izvor: AFP, Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|