Britanska humanitarna organizacija Oksfam kritikovala je 29. marta bogate zemlje da nisu učinile dovoljno za zbrinjavanje izbeglica. Iz Sirije je u susedne zemlje za pet godina rata prešlo 4,8 miliona izbeglica, a zapadne zemlje su do sada zvanično prebacile i primile samo 67.100. Oksfam poziva da se do kraja godine u bogatim zemljama zbrine 10% odnosno blizu pola miliona. Prilika za zemlje da se obavežu na prihvat izbeglica je međunarodni skup posvećen izbeglicama iz Sirije koji se otvara u Ženevi 30. marta.

"Prebacivanje se ne može koristiti kao sredstvo za potkusurivanje u političkim dogovorima. Nije reč o metodu za upravljanje migracijama ili opravdavanju striktne politike azila. Reč je o tome da se izbeglicama koje su u najlošijem položaju pruži dom", navodi se u izveštaju Oksfama.

Vlade najbogatijih zemalja do sada su obećale da će primiti 129.966 izbeglica. Do sada je prebačeno samo 67.100, odnosno 1,39% ukupnog broja.

Uoči Sastanka na visokom nivou o podeli odgovornosti u svetu kroz rešenja za prihvat sirijskih izbeglica, koji se otvara 30. marta u Ženevi, Oksfam poziva zemlje da povećaju svoje obaveze za prihvat izbeglica. Prema oceni ove organizacije, većina bogatih zemalja morala bi da primi znatno više nego što je obećala da bi se pronašlo rešenje za 105 izbeglih.

Oksfam je prema snazi ekonomije računao pravičan udeo koji zemlje treba da preuzmu u prihvatu izbeglica. Prema ovakvoj proceni, retke su zemlje koje su već premašile svoje kvote. To su Norveška sa obećanih 9.000 mesta odnosno 2,5 puta više od "pravičnog udela", Kanada koja je najavila da će prihvatiti 38.039 osoba, što je prema proceni Oksfama 2,4 puta više nego što bi joj prema snazi privrede bilo određeno, Nemačka sa najavljenih 41.899 ili 14% više nego što bi trebalo prema računici Osfama.

"Nemačka i Kanada su pokazale da se kada postoji politička volaj može pronaći način da se ponudi izlaz očajnim izbeglicama, jer je svaka od ove dve zemlje prebacila ili primila iz humanitarnih razloga najmanje 26.000 osoba u relativno kratkom roku", navodi se u izveštaju.

U kategoriju zemalja koje su najavile više od 50% pravičnog broja spadaju Švedska, Novi Zeland, Australija i Island (oko 60%) i Finska (85%).

U izveštaju se ukazuje i na zemlje koje za sada nisu najavile da će se uključiiti u prihvat izbeglica, a  to su Japan, Južna Koreja, Rusija i Slovačka. U ovu kategoriju je stavljena i Grčka, kojoj po računici Oksfama pripada da primi 3.085 ljudi, mada se izveštaj ne bavi teškom situacijom u toj zemlji koja je prva na udaru nakon prelaska izbeglica iz Turske u Evropu.

SAD su najavile prihvat 11.812 izbeglica, što je samo 7% broja koji bi mogle da prime

Oksfam smatra je da zemlja u kojoj je sedište te organizacije, Velika Britanija, takođe daleko od ispunjavanja fer kvote za prihvat izbeglica. Konkretno, navodi se da je za period do kraja 2016. najavila prihvat 22% od 25.067 koliko bi bio fer udeo prema računici ove organizacije. U Oksfamu tvrde da ispunjavanje fer udela ne bi bilo preterano opterećenje.

"Britanska vlada je ponudla da prebaci na svoju teritoriju 20.000 izbeglica do 2020. godine. Ukoliko se to raspodeli po Velikoj Britaniji, to bi značilo da svaki od 69 gradova primi oko 60 izbeglica godišnje", navodi se.

U izveštaju se posebno ukazuje da izbeglice koje nisu registrovane pri UNHCR ne mogu da pristupe međunarodnom mehanizmu premeštanja ili drugih oblika prihvata iz humanitarnih razloga. Reč je o hiljadama izbeglica u Libanu koje se nisu registrovale do 5. januara 2016, ili su ušle u zemlju nakon tog datuma kada je na zahtev Libana registracija prekinuta. U ugroženu kategoriju spadaju i  palestinske izbeglice iz Sirije, kojima je zvanično zabranjen ulazak u Jordan od januara 2013. dok su se u Libanu suočili sa ograničenjima ulaska mnogo pre nego što je to primenjeno na Sirijce.

Oksfam od razvijenih zemalja traži i da pruže dodatne mehanizme zaštite, poput mehanizama za porodično okupljanje, humanitarnih viza koje bi se mogle dobiti u ambasadama u strnai zemljama, kao i prihvat na školovanje i rad.


Oksfam u izveštaju zaključuje da bi ekonomsko razvijene zemlje s dobrom infrastrukturom mogle odmah da prime 500.000 izbeglica, ukoliko bi za to pokazale interesovanje.

Dodaje se da je svaki peti stanovnik u Libanu izbeglica, a u Jordanu svaki deseti.

Napisala: S.V.

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Gardijan: Opasna politizacija napada u Briselu
  
• 

  Vesti

  : Priliv izbeglica u Grčku ne jenjava
  
• 

  Vesti

  : EU od 20. marta vraća imigrante u Tursku
  
• 

  Vesti

  : Izbeglice treniraju za Olimpijadu
  
• 

  Vesti

  : UNHCR: Oko 1.500 zahteva za azil u Srbiji od početka godine