Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU od 20. marta vraća imigrante u Tursku
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 19.03.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Lideri Evropske unije i turski premijer Ahmet Davutoglu su 18. marta u Briselu postigli sporazum o zaustavljanju ilegalne imigracije i razbijanju krijumčarskih mreža imigranata koji stupa na snagu 20. marta u ponoć i prema kojem će "svi ilegalni imigranti koji dođu u Grčku iz Turske biti vraćeni" na tursku teritoriju. Evropski vođi su takođe u posebnom zaključku pozvali na jačanje saradnje u rešavanju izbegličke krize sa državama Zapadnog Balkana i zatražili od Evropske investicione banke da do juna predloži dodatna finansijska sredstva za ekonomsko jačanje i izgradnju kljućne infrastrukture na zapadnobalkanskom području. Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) ocenio je da bi garancija prava na azil trebalo da bude prioritet u primeni dogovora Evropske unije i Turske o rešavanju izbegličke krize.
Ključna stavka nagodbe lidera EU i Davutoglua jeste da se zaustavi dolazak svih imigranata na grčke granice Evropske unije i prevashodno spreči dalje krijumčarenje migranata iz Turske u Evropu, dok je EU za uzvrat obećala da će za svakog imigranta čiji povratak prihvati Turska, odobriti azil jednom ratnom izbeglici smeštenom na turskoj teritoriji.
Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je, na završetku samita, želeo da naglasi da će ovaj sporazum moći da deluje samo ako sve mere za potpunu zaštitu spoljnih granica budu sprovedene.
To znači, podvukao je Tusk na zajedničkoj konferenciji za štampu s turskim premijerom Davutogluom i predsednikom Evropske komisije Žanom-Klodom Junkerom, da se zaštite spoljne granice Unije, brzo postavi jaka evropska granična i pomorska straža, da "zapadnobalkanski put imigranata" ostane zatvoren, kao i da se ponovo uspostavi normalan šengenski sistema bez granica i ojača saradnja EU sa Srbijom i Makedonijom.
U posebnim zaključcima o migraciji, vođe EU pozvali su "na jačanje saradnje sa Zapadnim Balkanom u hvatanju u koštac s imigracionom krizom". Šefovi država ili vlada EU su "zatražili od Evropske investicione banke da do juna pripremi inicijativu s ciljem da se brzo obezbede dodatna sredstva za finansijsku podršku održivom rastu, izgradnji ključne infrastrukture i socijalne kohezije u južnom susedstvu i zemljama Zapadnog Balkana".
U saopštenju sa samita EU-Turska podvlači se da će "svi iregularni migranti koji iz Turske pređu na grčka ostrva od 20. marta 2016. biti vraćeni u Tursku", saglasno međunarodnom pravu i normama.
"To je privremena i vanredna mera koja je nužna da bi se okončale ljudske patnje i povratio javni red", kaže se u saopštenju i navodi da će "za svakog Sirijca vraćenog u Tursku sa grčkih ostrva, EU prihvatiti da jednog Sirijca doseli u Uniju", uz mehanizam koji će utvrditi Evropska komisija i Visoki komesarijat UN za izbeglice.
"Prvenstvo će biti dato migrantima koji prethodno nisu ulazili ili pokušali da uđu ilegalno u EU", a EU je spremna da odobri azil i doseljenje 72.000 sirijskih izbeglica.
"Turska će preduzeti sve nužne mere da spreči da se novi morski ili kopneni putevi za ilegalnu imigraciju otvore iz Turske ka EU i sarađivaće u tom cilju sa susednim državama i EU", uključujući pomorske snage NATO-a, stoji u saopštenju EU-Turska.
Novčana pomoć i ustupci Turskoj
Lideri EU i turski premijer Davutoglu su se saglasili i da "EU i njene članice rade zajedno s Turskom na poboljšanju humanitarnih uslova unutar Sirije, posebno u oblastima uz tursku granicu kako bi se lokalnom stanovništvu i izbeglicama omogućilo da tamo žive i budu bezbedniji".
Takođe se navodi da je EU vladi u Ankari već počela da isplaćuje svotu od tri milijarde evra za troškove zbrinjavanja izbeglica na turskoj teritoriji i pokrenula pripreme za uvođenje režima EU bez viza za turske građane od juna ove godine, s tim da turske vlasti ispune za to sve uslove.
Ankara je tražila da EU, pored obećanja da će joj dodeliti tri milijarde evra u ovoj godini, istu toliku svotu Turskoj odobri i u 2017. za podmirenje troškova zbrinjavanja 2,5 miliona mahom sirijskih izbeglica na turskoj teritoriji. Evropski lideri su postavili uslove da se najpre vidi kako će biti utrošeno prvih tri milijarde evra da bi odobrili još novca turskim vlastima.
Turska je na samitu zatražila da EU odobri režim bez viza za turske državljane i da se ubrzaju pregovori Ankare s EU o članstvu.
Tusk, Junker i Davutoglu su novinarima rekli da je usaglašeno i to da se otvori poglavlje o budžetu u pregovorima EU-Turska o članstvu.
Time je nađen i kompromis s Kiprom koji se usprotivio otvaranju više poglavlja sve dok Turska ne prizna državu Kipar, članicu EU i UN, a ne samo severni deo Kipra koji je Ankara stavila pod svoj nadzor svojevremeno vojnom okupacijom.
Evropski diplomatski izvori su rekli novinarima da je do ubrzavanje pregovora o članstvu s EU jako stalo turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu.
To je naišlo na oštre kritike političara i vlada nekih članica EU, a posebno velike zamerke su se čule i u Evropskom parlamentu, zato što se smatra da je Erdogan gušenjem demokratskih sloboda, hapšenjem novinara i zatvaranjem opozicionih listova, uz unutrašnji rat s kurdskom manjinom, upravo suprotno pokazao da ne haje za evropske vrednosti.
UNHCR: Garancija za azil prioritet u primeni dogovora EU-Turska
Garancija prava na azil trebalo bi da bude prioritet u primeni dogovora Evropske unije i Turske o rešavanju izbegličke krize, ocenio je 18. marta Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR).
"Od presudnog je značaja kako će dogovor biti primenjen. Izbeglicama je potrebna zaštita, a ne odbacivanje", navodi se u saopštenju UNHCR-a.
Ta agencija UN ranije je upozorila na "opasnost masovnog ili proizvoljnog proterivanja", ali je Evropska komisija iznela uveravanja da je dogovor u skladu s međunarodnim pravom.
UNHCR je dodao da svaka osoba koja bude vraćena u Tursku treba da ima "pravedan" tretman u proceduri podnošenja zahteva za azil.
Oko 46.000 izbeglica trenutno je blokirano u Grčkoj zbog zatvaranja balkanske rute koju su migranti koristili na putu ka zapadnoj Evropi.
Ministаr unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefаnović rekao je 18. marta da je nаkon zаtvаrаnjа "bаlkаnske rute" priliv migrаnаtа osetno smаnjen, a sаdа se u Srbiji nаlаzi oko 1.300 ljudi koji čekaju da se utvrdi njihov status.
Izvor: Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
