Teroristički napadi u Briselu su "jeftino" i "opasno" iskorišćeni u političkim borbama, ocenjuje 24. marta redakcija britanskog Gardijana, a kao posebno štetnu ističe tvrdnju protivnika EU u Velikoj Britaniji da bi se bezbednost poboljšala povratkom na državne granice. Protivnici migracija u napadima su našli opravdanje za odbijanje prihvata izbeglica. U Francuskoj je hapšenje teroriste Salaha Abdeslama pokrenulo i pravno pitanje – da li treba omogućiti doživotni zatvor bez mogućnosti ublažavanja kazne, a francuski list Mond ocenjuje da je ovo još jedna u nizu "beskonačnih rasprava" koje se vode dok teroristi izvode napade.

"Suparnici u dva različita politička spora, predsedničkim izborima u SAD i britanskom referendumu o EU, videli su mogućnost da iskoriste strah nakon napada u Briselu kako bi ojačali svoje kampanje, i tu mogućnost su iskoristili. To je jeftino i opasno", navodi se u uvodniku Gardijana.

Kao opasniji od ova dva primera u Gardijanu izdvajanu situaicju u Britaniji, gde aktivisti za istupanje iz EU tvrde da bi izlazak iz EU i povratak konotrole granica na nacionalni nivo smanjili mogućnost od napada. Navodi se da se ova teza povlači uprkos "činjenicama, iznetim u dva brižljivo argumentovana članka", koja su napisali bivši direktor javnog tužolaštva i sadašnji laburistički poslanik Kir Starmer, a drugi neavisni analitičar pravnog okvira u oblasti terorizma Dejvid Anderson.

Starmer je u januaru ukazao na mehanizme u EU koji čine borbu protiv raznih oblika kriminala lakšim, a pored mera koje se primenjuju u okviru evropske policijske službe Europol pominje i dogovor koji omogućava policijskim timovima različitih zemalja članica da se udruže da bi sproveli istrage, kao i Eurodžast (Eurojsut), telo za pravosudnu saradnju i sistem evidencije podataka o krivičnim delima.

Ovaj poslanik, koji je bio direktor javnog tužilaštva od 2008. do 2013, navodi brojne primere uspešne saradnje u policijskim i krivičnim pitanjima u EU i u tekstu pod nazivom "kriminalci i teroristi će se radovati ako napustimo EU" navodi da je poboljšana bezbednost jedna od najznačajnijih ali najmanje cenjenih prednosti članstva u EU .

Mond: Zaglibljivanje u rasprave o simboličnim merama

Francuski dnevnik Le Mond (Le Monde) ocenjuje da nakon udara terorista "politički zvaničnici Francuske bez kraja i konca raspravljaju o simboličnim merama".

Kao što su napadi u Pariz 13. novembra doveli do "jednako strastvene i beskonačne" rasprave o oduzimamnju državljanstva, hapšenje teroriste Salaha Abdeslama jednog od umešanih u taj napad i novi napadi u Briselu iznedrili su novu temu. Ovog puta to je mogućnost zatvorske kazne do kraja života, bez mogućnosti olakšanja.

U francuskom krivičnom zakoniku najoštrija kazna predviđa 30 godina bez mogućnosti skraćenja, nakon čega se može podneti zahtev za ublažavanje kazne, koji se dobija na osnovu mišljenja stručnjaka o tome koliko je zatvorenik i dalje opasan. Ovaj period od 30 godina može se primeniti za ubsitva maloletnika uz mučenje, ali su u toku izmene krivičnog zakonika kojima bi se ovo proširilo i na teroristička dela. Izmene su usvojene u prvom čitanju, a usvajanje u Senatu očekuje se u poslednjim danima marta.

Evropski sud za ljudska prava je 2013. dao za pravo britanskim osuđenicima ocenivši da je kazna doživotne robije bez ikakve mogućnosti izlaska degradirajuča, a sa rim se slaže i pretendentkinja za kandidata socijalista za sledeće predsedničke izbore Natali Košisko Morize koja navodi da je to isto kao i "spora smrt". U desnici odgovaraju da "u delu levice uvek postoji anđeoski duh".

Slična rasprava odvila se i u Evropskom parlamentu, gde je premijer Francuske Manuel Vals, iako i sam levičar, kritikovao levicu zbog protivljenja uvođenju evidencije podataka o putnicima u vazdušnom saobraćaju

Migranti na meti

Napad je bio povod za Poljsku da navede objavi da u okviru mehanizma preraspodele izbeglica neće nikoga primiti dok Evropa ne nauči da zaista proveri kome pruža utočište.

Kako je prenela Beta, poljska premijerka Beata Šidlo izjavila je juče kratko da u situaciji nakon napada u Briselu ne vidi kako bi u ovom trenutku Poljska mogla da prima izbeglice što je deo svetskih medija prutmačio kao odustajanje od obaveze koju je preuzela prethodna liberalna vlada. Portparol vlade Rafal Bohenek rekao je da nije reč o odustajanju već o odlaganju do temeljne provere.

"Evropa je naša kuća i treba da bude bezbedno mesto jer kuća mora da bude bezbedna. Moramo da radimo tako da neproverene osobe ne dospeju na teritoriju Evropske unije. Provera izbeglica ne funkcioniše. Ti ljudi su često bez dokumenata i tvrde da ih je progutalo more. Mehanizam relokacije nije dobar i mora da bude revidiran. Savršeno vidimo šta se dešava u zapadnim zemljama - atentati, neredi, šikaniranje lokalnih žitelja", kazao je portparol poljske vlade Rafal Bohenek za javni TV servis TVP.info.

Provladina opozicija, Kukiz 15 koja je već prikupila 150.000 potpisa sa zahtevom da Poljaci sami na referendumu odluče hoće li primati izbeglice sa Bliskog istoka i Afrike ili ne, apelovala je nakon napada u Briselu na premijerku Beatu Šidlo da potpuno odustane od obaveze prihvatanja izbeglica.


Izvor: Beta i S.V.

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Ograničena ekonomska šteta briselskih napada
  
• 

  Vesti

  : Potpuna zaštita od napada nemoguća
  
• 

  Vesti

  : Napadi u Briselu potresli Evropu
  
• 

  Vesti

  : Bregzit može da košta Britaniju milion radnih mesta
  
• 

  Vesti

  : EU od 20. marta vraća imigrante u Tursku