Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Italija se sprema za veći priliv izbeglica
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 05.04.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Do Italije je od početka godine stiglo 80% više izbeglica nego u isto vreme 2015. i nadležni uveliko rade na "kriznom planu" za prijem, s ozbirom da se očekuje osetno veći priliv zbog zatvaranja balkanske migrantske rute. Za sada je najviše migranata iz afričkih zemalja, za koje je jako teško utvrditi da li imaju ili ne pravo na azil, ali u lučkim gradovima na Siciliji očekuju da sa zatvaranjem kopnene rute veći broj Sirijaca, kao 2014, krene novim-starim putem do EU. U međuvremenu prvi čovek Evropske investicione banke ukazuje na potrebu zaokreta u razvojnoj politici i napominje da članice EU moraju da odluče da li ta banka treba da daje kredite za finansiranje više razvojnih projekata van Evrope sa ciljem da se smanji migracija.
Italijanski ministar spoljnih poslova Paolo Djentiloni procenjuje broj tražilaca azila u prva tri meseca 2016. na 18.234 , što je za 80% više nego u ista tri meseca 2015.
Ukoliko se procene ministarstva obistine, u 2016. godini će u Italiju stići 270.000 izbeglica.
Italijanski zvaničnici strahuju od otvaranja nove rute iz Grčke i Turske nakon početka primene sporazuma EU-Turska i zatvaranja makedonske granice.
Prema italijanskim medijima, ministarstvo unutrašnjih poslova radi na "kriznom planu" koji uključuje nove centre za azil, adaptaciju hotela ili kasarni i postavljanje kampova na poljima. S obzirom da su svi italijanski centri za prijem trenutno puni, nove izbeglice moraće da budu preraspoređene širom zemlje.
Do sada ove godine većina izbeglica spasenih u Sicilijanskom moreuzu između italijanskog ostrva i severa afričkog kontinenta bila je iz podsaharske Afrike i sa Roga Afrike.
Najviše tražilaca azila u prva tri meseca 2016. bilo je iz Nigerije (2.462), Gambije (1.948) i Senegala (1.373) i u tom periodu Italija nije registrovala nijednog Sirijca, Iračanina ili Avganistanca.
Portparolka UNHCR Barbara Molinario smatra da se još ne može reći da li će zatvaranje kopnene migrantske rute uticati na situaciju u Italiji. Ona međutim kaže da je zatvaranje granica blokiralo veliki broj ljudi u pojedinim zemljama tako da niti mogu da nastave put, niti da se vrate kući.
Luiđi Amatuna, gradonačelnik Pozala, jedne od glavnih luka za prispeće migranata na Siciliji, već je zabrinut zbog potencijalnih efekata zatvaranja balkanske rute. "Sirijci će početi da dolaze kao 2014. godine", kaže Amatuna. Prema zvaničnim statistikama, u 2014. u Italiju su stigle 42.323 izbeglice iz Sirije.
Promena rute
Portparol opštine San Eđidio na Siciliji Emiliano Abramo misli da će zbog zatvaranja makedonske granice Sirijci pasti u ruke libijskih krijumčara. Iako je to opasna alternativa, za one koji se za nju odluče "to je bolje nego da budu zaglavljeni u nekom izbegličkom kampu na granici".
Glavobolju Italiji zadaju i ekonomski migranti iz nekih afričkih zemalja. Oni nemaju pravo na međunarodnu zaštitu i nisu pomenuti u sporazumu o raspodeli izbeglica između zemalja EU.
Prema podacima UNHCR, 90% tražilaca azila u Grčkoj su izbeglice. Međutim, u Italiji je teško razdvojiti one koji imaju pravo na azil, poput Eritrejaca, Somalijaca ili ljudi iz Južnog Sudana, od onih koji to pravo nemaju.
Poslednjih godina ekonomski migranti i izbeglice nisu imali problem da prelazeći granice stignu do Francuske ili Austrije. Međutim, sa poslednjim jačanjem graničnih kontrola, Italija je postala "usko grlo".
EIB se uključuje u izbegličku krizu?
U međuvremenu predsednik Evropske investicione banke (EIB) Verner Hojer (Werner Hoyer) kaže da bi ta banka mogla da daje zajmove za finansiranje razvojnih projekata u zemljama iz kojih izbeglice stižu u Evropu.
Hojer je 4. aprila rekao novinarima da je potreban "fundamentalni zaokret" u razvojnoj politici sa ciljem unapređenja životnog standarda u zemljama koje ljudi napuštaju i traže azil u Evropi.
"Mi nismo u stanju da zaustavimo rat u Siriji ali postoje i drugi uzroci migracije", kazao je direktor banke EU, preneo je EurActiv.com.
Prema Hojeru, 90% aktivnosti EIB je u EU. On dodaje da bi akcionare EIB, odnosno članice EU, trebalo ubediti da banka treba da pojača investicione aktivnosti van bloka. Hojer međutim misli da bi članice teško podržale taj plan, verovatno s obrazloženjem da "situacija u Evropi nije tako dobra da možemo da preusmerimo sredstva iz Evrope".
Predsednik EIB predviđa da će članice EU uskoro ipak morati da razmotre promenu uloge te banke zbog migrantske krize.
Hojer je takođe kao jedan od glavnih razloga za migraciju u Evropu naveo klimatske promene.
Razvojna politika "više nije samo socijalna politika" već treba da doprinese otvaranju radnih mesta i odgovori na uzroke migracije u zemljama iz kojih potiču izbeglice, istakao je Hojer.
EIB procenjuje da je izbeglička kriza do sada koštala Evropu između 0,5 i 1% bruto domaćeg proizvoda.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
