Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Potrebna priprema za trajni prihvat izbeglica
|
|
|
|
Objavljeno : 30.03.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Srbiji se priprema reforma sistema azila, najavio je 30. marta premijer Aleksandar Vučić. Ta reforma trebalo bi da omogući Srbiji da unapredi prihvat izbeglica, ali i da izmeni strukture jer sa faktičkim prekidom takozvane balkanske rute deo izbeglica koje su sada na teritoriji Srbije tu i ostaje neko vreme. Šef predstavništva UNHCR u Srbiji Hans Fridrih Šoder procenio je da bi desetine, ili nekoliko stotina ljudi, moglo da zatraži i trajnu zaštitu u Srbiji.
Šef predstavništva Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) u Srbiji Hans Fridrih Šoder (Friedrich Schodder) rekao je da će sa faktičkim zatvaranjem balkanske rute na teritoriji Srbije biti manji broj izbeglica, ali da će za njih morati da se pripremi trajniji boravak.
"Politika tranzita je gotova", rekao je on, dodavši da strukture koje su pripremljene pre svega za ljude u tranzitu sada neće biti dovoljne i da je sada potrebno pružiti im i nove usluge, poput "tuša, toplog obroka, obrazovanja".
Na skupu "Sistem azila i migracija: izbeglička kriza i reformski procesi" Šoder je procenio da na teritoriji Srbije sada ima izmedju 1.500 i 2.000 izbeglica, i rekao da će deo njih moći da se pridruži porodicama u drugim zemljama, deo njih će se vratiti u svoje zemlje dobrovoljno ili nakon procedure, dok će manji deo i ostati. Procenio je da bi u Srbiji trajnu zaštitu mogle zatražiti "desetine ljudi", "možda stotine", ali da ih svakako neće biti jako mnogo.
Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je u Srbiju od početka ove godine ušlo gotovo 100.000 izbeglica, a u 2015. godini 651.685, i da su oni bili registrovani i pružena im je nega i zdravstvena zaštita. Kako je naveo, Srbija ne traži da zbog toga bude "pohvaljena", već to treba da budu one zemlje koje su toliki broj izbeglica primile za stalno, što Srbija nije jer nije bogata zemlja pa većina izbeglica nije želela tu da ostane.
Veoma je važno da Srbija unapredi svoje kapacitete. Kako je istakao, izbeglička kriza još nije gotova.
"Sasvim je izvesno da će Srbija, Bugarska i Grčka biti važne zemlje ako ništa drugo u tranzitu i naš posao je da se u tome pripremimo za proleće ili leto", naveo je Vučić na skupu u hotelu Metropol.
Pravo vreme za zakon o azilu
Vučić je najavio da je planirano da se do početka jula završi novi zakon o azilu, kao i da se donese novi Zakon o strancima.
"Moramo da promenimo sistem azila, da novi Zakon o azilu i privremenoj zaštiti do kraja juna ili pocetka jula završimo i da donesemo novi Zakon o strancima koji ćemo da uputimo i Fronteksu na ekspertizu", rekao je on.
Predstavnica Visokog komesarijata za izbeglice u Srbiji (UNHCR) Ljubinka Mitrović ocenila je da je sada "dobra prilika da se u Srbiji načini progresivan zakon o azilu", nakon promene situacije i iskustva stečenih sa tranzitom velikog broja izbeglica.
Ocenila je da je postojeći Nacrt zakona o azilu "korak napred u odnosu na postojeći zakon", i dodala da su date preciznije definicije, i da će to biti dobro i za državne organe koji sprovode posao i za same izbeglice i tražioce azila.
Kao jedan od predloga UNHCR-a navela je da se dodatno unaprede odredbe o postupanju sa maloletnicima bez pratnje i usaglase sa medjunarodnom Konvencijom o pravima deteta.
Predstavnica Kancelarije za azil je kao značajne izmene u sadašnjem Nacrtu zakona uvodjenje jedne umesto dve faze prijave za azil, odnosno više neće postojati evidentiranje nakon kojeg postoji rok od 72 sata da se tražilac javi u nekim od centara za azil, već će se odmah sprovoditi registracija, sa rokom od 15 dana za podnošenje zahteva za azil. Dodala je da je značajno što će Upravni sud donositi odluke o žalbama po odluci Kancelarije za azil.
Prema njenim rečima, Srbija je očekivala da će biti jedinstvenog rešenja za izbeglice na nivou EU, ali do toga nije došlo.
EU da više vodi računa o regionu
Na skupu je rečeno i da se od EU više očekivalo - premijer Aleksandar Vučić naveo je da se očekivalo jedinstveno rešenje EU, dok šefica tima za pregovore sa EU Tanja Miščević smatra da region treba više da bude uključen u rešavanje problema.
"Zaista mislim da Srbija i druge zemlje Zapadnog Balkana jesu odgovor ili deo velikog pazla (puzzle) koji je potreban da EU odgovori na sva tri nivoa izazova sa kojima se suočava", navela je Miščević na skupu Sistem azila i migracija: Izbeglička kriza i reformski procesi.
Navela je tri izazova u vezi sa migrantskom krizom – kako rešiti status onih koji su već u Evropi, kako zaustaviti priliv odnosno pomoći Turskoj da bude mesto prve trijaže i kako naći rešenja za uzroke kriza u mestima poput Sirije i Pakistana.
"Nema uspešne spoljne, bezbednosne i odbrambene politike EU u kojoj zemlje Balkana nisu deo odgovora. Zato često tražim od kolega iz EU da moramo biti deo izrade globalne strategije koja se radi, moraju se čuti naši argumenti“, rekla je šefica pregovaračkog tima.
Kao jedan od problema za rešavanje izbeglica navela je da Srbija i druge zemlje regiona nemaju pristup podacima evropskog sistema podataka o tražiocima azila Eurodak (Eurodac). Balkanske zemlje su u februaru zatražile pristup toj bazi u okviru rešavanja migrantske krize, a prema rečima Miščevićeve za sada nema odgovora.
Navela je da je "zamor od proširenja samo izgovor".
Otvaranje poglavlja 23 i 24 u pregovorima sa EU važno je i u kontekstu rešavanja izbegličke krize, istakla je Miščević, dodavši da je politika azila u poglavlju 24, ali da se poglavlje 23 odnosi i na dobru primenu ljudskih prava.
Skup u beogradskom hotelu Metropol je deo projekta Umrežavanje i gradjenje kapaciteta za efektivniju migracionu politiku u Srbiji koju sprovodi grupa 484 uz podršku Ambasade Norveške.
Napisala: S.V.
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
