Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Španci ponovo izlaze na birališta
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 27.04.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Španci će ponovo izaći na birališta pošto političke stranke nisu uspele da se dogovore o formiranju vlade posle parlamentarnih izbora održnih u decembru prošle godine. Novi izbori bi trebalo da se održe krajem juna. Istraživanja javnog mnjenja ne pokazuju veće promene u opredeljenju birača, ali analitičari ukazuju da je nezahvalno davati prognoze. Španija je gotovo šest meseci bila u političkoj blokadi, dok je vlada u tehničkom mandatu mogla da se bavi tekućim pitanjima, ali ne i reformama i preuzimanjem novih obaveza.
Španski kralj Felipe VI saopštio je 26. aprila da je posle razgovora sa političkim liderima konstatovao da nema kandidata koji uživa dovoljno podrške da bi formirao većinu u parlamentu. Kralj je naveo da se zbog toga, prema Ustavu, ići na održavanje novih izbora.
Predsednik Kongresa Paksi Lopes rekao je da, pošto nije bilo odgovarajućeg kandidata, nije bilo drugog izbora nego da se pripremi dekret o raspuštanju parlamenta kako bi se raspisali izbori i dodao da će to biti učinjeno 3. maja.
Prema zakonu, izbori se moraju održati u roku do 54 dana, što pada 26. juna, tri dana posle održavanja o referenduma eventualnom istupanju Velike Britanije iz EU.
Rahoj je, pre objavljivanja odluke o održavanju izbora, već ocenio da pregovori o formiranju vlade nisu uspeli. On je dodao da Narodna partija (PP) koju predvodi, ima snagu neophodnu za novu kampanju.
Njegov rival, socijalista Pedro Sančes pozvao je Špance da ne gube poverenje i dodao da će Šapnija izaći još jača iz ovog iskušenja.
Sančes koji od februara pokušavao da formira vladu sa strankama centra i strankom radikalne levice Podemos, obavestio je prethodno kralja da nema dovoljnu podršku za formiranje vlade.
Izbori održani 20. decembra, organizovani posle najteže ekonomske krize u zemlji od smrti diktatora Fransiska Franka 1975, doneli su promene na političkoj sceni Španije. Vodeće tradicionalne stranke, PP i Socijalistička partija (PSOE), iako su osvojile najviše glasova, morale su da naprave mesta za nove političke pokrete.
Pravi pobednici izbora su bila dva nova pokreta, Podemos, stranka radikalne levice, i Građani, liberalna stranka desnice, koji su osvojili ukupno imaju trećinu poslaničkih mandata.
Međutim, konzervativci, socijalisti i dva nova pokreta nisu mogli da postignu nikakav politički dogovor.
Sančes je dva puta bio imenovan za mandatara, ali su ga blokirali desnica i Podemos, pa je u martu već bilo očigledno da neće biti moguće izbeći izbore.
Predlog u poslednji čas
Međutim, još je 26. aprila postojala nada da je rešenje moguće.
Mala regionalna stranka levice pod imenom Kompromis pokušala je da izdejstvuje dogovor "u poslednjem minutu" predloživši da vladajuću koaliciju formira sa još četiri stranke levice, uključujući Podemos i komunističko-ekološku Ujedinjenu levicu. Takva koalicija bi sprovela program od 30 mera.
Međutim, Socijalistička partija, iako je u suštini prihvatila predloženi program, odbila je da uđe u takvu koaliciju i ponudila da formira vladu sa "nezavisnim" članovima. To rešenje nije bilo prihvatljivo za Podemos i Kompromis.
Sančes je rekao da je za neuspeh pregovora kriv Podemos čiji lider, kako tvrdi lider socijalista, nikada nije ni želeo da premijer bude socijalista.
PSOE se zalagao za veliku koaliciju socijalista, Građana i Podemosa, i odlazak desnice koja je na vlasti od 2011, u opoziciju.
Podemos, stranka bliska grčkoj Sirizi, želela je vladu levice i odbila je savez sa Građanima, liberalnom strankom centra, koja je po oceni Podemosa, suviše liberalna.
Desnica, narušenog ugleda zbog afera sa korupcijom, nije uspela da nađe saveznike.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se u junu očekuju slični rezultati kao i u decembru. Međutim, analitičari ističu je nezahvalno davati prognoze.
Dobar deo birača koji je glaslao za nove stranke je "vrlo nestabilan", rekao je za AFP politikolog i član nezavisnog instituta Evropskog saveta za spoljne odnose Hoze Injasio Toreblanka.
On je dodao i da se ne zna kakav će biti odziv birača i koje će biti teme predizborne kampanje.
Višemesečna blokada
Španijom, četvrtom privredom zone evra, od kraja decembra upravljala vlada konzervativca Marijana Rahoja u tehničkom mandatu. Vlada nije mogla da s obzirom na mandat da preuzima nove obaveze i usvaja reforme. Takva situacija će se verovatno produžiti do jula, odnosno do formiranja nove vlade, ako ne bude nove krize.
Istovremeno, Evropska komisija razmišlja da kazni Španiju i Portugaliju jer nisu dostigle ciljeve za smanjenje budžetskog deficita, ali će im verovatno dati još vremena da svoje budžete dovedu u red i usklade sa organičenjima koje je postavila EU, piše portal EurActiv.com.
Ministri finansija EU su zatražili od Španije da smanji svoj deficit na 4,2% u 2015. sa 5,9% BDP-a u 2014. Prošlonedeljni podaci pokazuju da je međutim uspela da ga spusti na 5,1%. Španija bi budžetski deficit ove godine trebalo da još smanji na 2,8% BDP-a.
Evropska komisija će objaviti preporuke u drugoj polovini maja. U EU budžetski deficit ne bi treblao da pređe 3% BDP-a a javni dug 60% BDP-a.
Izvor: AFP, EurActiv.com
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
