Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Žene sve uticajnije u politici, ali i dalje u manjini
|
|
|
|
Objavljeno : 09.08.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U svetu nikada nije bilo više uticajnih i ambicioznih žena u politici, poput nemačke kancelarke Angele Merkel ili kandidatkinje za američkog predsednika Hilari Klinton. Međutim, žene su i dalje u manjini na najvišim rukovodećim mestima i među liderima članica UN samo jedna desetina su žene. Švedska, na primer, nikada nije imala ženu premijera.
Neke žene su uspele da prevaziđu prepreke kako bi ušle u vrlo zatvoren klub svetskih političkih lidera, navodi se u analizi agencije Frans pres.
Prvi put jedna žena, kandidatkinja demokrata Hilari Klinton, mogla bi da 8. novembra bude izabrana za predsednicu SAD. Klintonova (68) je već ušla u istoriju kao prva žena koju je jedna od dve velike stranke kandidovala za predsednicu.
"To je istorijski korak, baš kao i izbor Baraka Obame. U to nema sumnje", kaže profesorka političkih nauka na Univerziteta u Kolumbiji Ester Fuks i podseća na izbor prvog crnog predsednika SAD 2008. godine.
S druge stranke Atlantika prepreke su počele da padaju još pre nekoliko decenija.
Vođa konzervativaca Margaret Tačer je 1979. izabrana na čelo britanske vlade a 37 godina kasnije njenim koracima je krenula i Tereza Mej koju, kao i nemačku kancelarku Angelu Merkel, često nazivaju "gvozdenom ledi".
Merkelova (62) je prva žena kancelar u istoriji Nemačke, a na tu funkciju je prvi put izabrana 2005. Časopis Forbs proglasio ju je najmoćnijom ženom sveta.
Neke žene su uspele da uđu u finansijske krugove, poput Francuskinje Kristin Lagard koja je direktorka Međunarodnog monetarnog fonda. Ona je prethodno bila prva žena ministar ekonomije u Francuskoj.
Amerikanka DŽenet Jelen (69) prva je žena koja je došla na čelo američke uprave federalnih rezervi 2014. godine.
Kada je reč o UN, Bugarka Irina Bokova (64) postala je 2009. prva žena na čelu Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO), a sada se kandidovala za mesto generlanog sekretara UN.
Kineskinja Margaret Čen (68) je direktorka Svetske zdravstvene organizacije od 2006.
Spore promene
Međutim, žene su i dalje u manjini na rukovodećim položajima a njihov broj se polako povećava.
"Žene trenutno čine oko jedne desetine lidera članica UN", pokazuju podaci američkog istraživačkog centra Pju iz jula 2015. godine.
Njihov broj se više nego udvostručio od 2005. godine, ali je "žena na vlasti retko kad norma".
Prema podacima agencije UN za rodnu ravnopravnost (UN Women) iz 2015, samo 17,7% ministara u svetu su bile žene.
Različite prakse i iskustva
Učešće žena u vlasti je u nekim delovima sveta izraženije a posebno se izdvajaju nordijske zemlje, izuzev Švedske koja nikada nije imala ženu premijera, navodi centar Pju.
Međutim, postoje i mnogi primeri žena na vlasti u južnoj i jugoistočnoj Aziji, kao i Latinskoj Americi.
Žene iz uticajnih političkih porodica obeležile su istoriju indijskog potkontinenta, poput Indire Gandi u Indiji ili Benazir Buto u Pakistanu.
U Latinskoj Americi posle supsendovanja predsednice Brazila Dilme Rusef, predsednica Čilea Mišel Bašle (64) trenutno je jedina žena na visokoj funkciji u Latinskoj Americi. Bašle je bila i prva ministarka odbrane u Latinskoj Americi.
Afrika na ovom planu zaostaje za svetom ali je dobila prvu ženu predsednicu neke države 2005. godine. Tada je na izborima u Liberiji pobedila Elen DŽonson Serlif koja je i dobitnica Nobelove nagrade za mir.
Međutim, kako navodi UN agencija za rodnu ravnopravnost, Zelenortska Ostrva, Ruanda, Južna Afrika su među zemljama koje imaju više od 30% žena ministara.
Teže do položaja
I u SAD žene teže dolaze do visokih funcija nego do nižih položaja. "Njujork nikada nije imao gradonačelnicu a među gradonačelnicima 100 najvećih američkih gradova samo 19% su žene", navodi Ester Fuks.
Tom ekskluzivnom klubu pridružila se Juriko Koike (64) koja je krajem jula izabrana za prvu guvernerku Tokija, što je izuzetak u Japanu. Koike će imati prestižan ali težak zadatak da vodi japanski glavni grad do Olimpijskih igara 2020.
Druge žene oličavaju moderno lice velikih evropskih gradova, poput Pariza, Rima i Madrida.
Na čelu vlasti Rima i Torina odnedavno su žene, Virđinija Rađi i Kjara Apendino. Njihov izbor na te funkcije predstavlja napredak ali ne i prekretnicu u toj zemlji, koja je i dalje 'mačo' zemlja", kaže Sofija Ventura, profesorka političkih nauka na Univerzitetu u Bolonji.
"Nalazimo se u složenoj fazi, u kojoj se ide napred ali uz snažne kulturološke otpore", dodaje ona.
Španski istraživač Huan Hoze Garsija Eskkribano sa Univerziteta u Mursiji smatra da žene u politici mogu da doprinesu novim stilom upravljanja.
"Mislim da je Špancima sve normalnije da zemlju vode žene sposobne da nađu rešenje za probleme, na primer ekonomske, koje su muškarci stvorili", kaže on.
Taj trend u Šaniji otelotvoruju žene iz stranka levice i reformski nastrojenih pokreta, kaže Aranča Elisondo, profesorka Univerziteta Baskije, i navodi primer gradonačelnica Madrida i Barselone, Manuele Karmene i Ade Kolau.
"One pokreću raspravu o temama o kojima se nije razgovaralo, o temama vezanim za švakodnevni život, i predstavljaju otelotvorenje socijalnih promena", rekla je Aranča Elisondo.
Jednu od prepreka političkom napredovanju žena predstavlja i pitanje imidža, kaže Ester Fuks.
"U slučaju Hilari Klinton, to je jasno. Volimo odlučne muškarce ali ako žena ima čvrst stav, onda je smatramo teškom a ne jakom osobom", kaže Fuks.
Stvari su se, kada je reč o mogućnosti da Amerikanci dobiju prvu predsednicu, promenile za proteklih 60 godina.
"Prema prvom Galupovom istraživanju javnog mnjenja o tom pitanju iz 1937. godine, samo 33% Amerikanaca je reklo da je spremno da glasa za ženu... Ta stopa od 2012. iznosi 95%", rekla je Fuksova i dodala da to ne znači da će svi oni i glasati za ženu kandidata.
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
