Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Švajcarci za veća ovlašćenja obaveštajnih službi
|
|
|
|
Objavljeno : 26.09.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Švajcarci su na referendumu 25. septembra u velikom broju podržali zakon kojim se obaveštajnim službama dozvoljava nadzor nad telefonskim komunikacijama i aktivnostima na internetu kako bi se, pre svega, osujetili evenutalni teroristički napadi. Pristalice zakona smatraju da će Švajcarska time stati rame uz rame sa drugim zemljama, dok protivnici strahuju da bi novi propisi mogli da ugroze građanske slobode i neutralnost zemlje zbog tešnje saradnje sa stranim obaveštajnim službama.
Background Plan o preseljenju izbeglica iz Grčke i Italije u druge članice, koji je usvojen u septembru 2015, nije se pokazao kao preterano uspešan. Plan se do sada sporo primenjivao, a neke članice su se otvoreno izjasnile protiv raspodele izbeglica u skladu s kvotama.
Prema planu, druge članice treba da preuzmu od Grčke i Italije tražioce azila koji imaju velike šanse za dobijanje zaštite, i obrađuju te zahteve. Te zemlje će za to dobiti sredstva iz budžeta EU.
Slovačka i Mađarska su osporile tu meru pred sudom, a mađarska konzervativna vlada premijera Viktora Orbana koja je protiv kvota, organizuje 2. oktobra referendum o tome.
Prema dogovoru sa Turskom, EU će preuzimati izbeglice, pre svega Sirijce, iz kampova u Turskoj. Prema dogovoru od 18. marta ove godine, članice će primati za svakog vraćenog migranta koji je ilegalno došao do Grčke, jednog sirijskog izbeglicu iz Turske.
Pristalice plana tvrde da će to obeshrabriti migrante u pokušajima da morem preko Grčke stignu do EU i pomoći da se uspostave legalni putevi za migracije. Protivnici plana smatraju da je takav da je na ivici da prekši međunarodne propise.
Background Plan o preseljenju izbeglica iz Grčke i Italije u druge članice, koji je usvojen u septembru 2015, nije se pokazao kao preterano uspešan. Plan se do sada sporo primenjivao, a neke članice su se otvoreno izjasnile protiv raspodele izbeglica u skladu s kvotama.
Prema planu, druge članice treba da preuzmu od Grčke i Italije tražioce azila koji imaju velike šanse za dobijanje zaštite, i obrađuju te zahteve. Te zemlje će za to dobiti sredstva iz budžeta EU.
Slovačka i Mađarska su osporile tu meru pred sudom, a mađarska konzervativna vlada premijera Viktora Orbana koja je protiv kvota, organizuje 2. oktobra referendum o tome.
Prema dogovoru sa Turskom, EU će preuzimati izbeglice, pre svega Sirijce, iz kampova u Turskoj. Prema dogovoru od 18. marta ove godine, članice će primati za svakog vraćenog migranta koji je ilegalno došao do Grčke, jednog sirijskog izbeglicu iz Turske.
Pristalice plana tvrde da će to obeshrabriti migrante u pokušajima da morem preko Grčke stignu do EU i pomoći da se uspostave legalni putevi za migracije. Protivnici plana smatraju da je takav da je na ivici da prekši međunarodne propise.
Background Plan o preseljenju izbeglica iz Grčke i Italije u druge članice, koji je usvojen u septembru 2015, nije se pokazao kao preterano uspešan. Plan se do sada sporo primenjivao, a neke članice su se otvoreno izjasnile protiv raspodele izbeglica u skladu s kvotama.
Prema planu, druge članice treba da preuzmu od Grčke i Italije tražioce azila koji imaju velike šanse za dobijanje zaštite, i obrađuju te zahteve. Te zemlje će za to dobiti sredstva iz budžeta EU.
Slovačka i Mađarska su osporile tu meru pred sudom, a mađarska konzervativna vlada premijera Viktora Orbana koja je protiv kvota, organizuje 2. oktobra referendum o tome.
Prema dogovoru sa Turskom, EU će preuzimati izbeglice, pre svega Sirijce, iz kampova u Turskoj. Prema dogovoru od 18. marta ove godine, članice će primati za svakog vraćenog migranta koji je ilegalno došao do Grčke, jednog sirijskog izbeglicu iz Turske.
Pristalice plana tvrde da će to obeshrabriti migrante u pokušajima da morem preko Grčke stignu do EU i pomoći da se uspostave legalni putevi za migracije. Protivnici plana smatraju da je takav da je na ivici da prekši međunarodne propise.
Prema konačnim rezultatima referenduma, dve trećine ili 65,5% birača podržalo je novi zakon o obaveštajnim aktivnostima, što je znatno više nego što su predviđala istraživanja javnog mnjenja tokom kampanje prema kojima bi od 43% izašlih birača, što je prosečan odziv birača, od 53 do 58% glasalo za zakon, piše AFP.
Zakon omogućuje Federalnoj obaveštajnoj službi i drugim obaveštajnim agencijama da uspostave eletronski nadzor nad osumnjičenim, pod uslovom da to odobre sud, Ministarstvo odbrane i vlada, javlja britanski javni servis Bi-Bi-Si (BBC).
Švajcarske vlasti smatraju da ne mogu da na pravi način odgovore na nove pretnje, posebno terorističke, ako obaveštajne službe nemaju pravo da prikupljaju informacije. Do sada su te službe mogle da prikupljaju javno dostupne informacije ili da postupaju po dojavama od zvaničnika.
Švajcarska nije meta, ali može biti "baza, logoistička ili finansijska, za teroriste", rekao je za švajcarsku javnu televiziju RTS potpredsednik Demokrišćanske partije Janik Bite.
Švajcarski parlament je izglasao taj zakon 2015, ali je koalicija koju su činili Socijalistička partija, Zeleni i organizacije poput Piratske partije, pokrenula inicijativu za referendum i prikupila potpise.
Te stranke su strahovale da bi novi zakon i davanje većih ovlašćenja obaveštajnim službama mogli da imaju slične posledice kao i mere u SAD koje je javnosti otkrio Edvard Snouden, bivši agent Nacionalne službe bezbednosti. Snouden je otkrio 2013. razmere američkog sistema elektronskog nadzora koji je uspostavljen posle teroristickcih napada 11. septembra 2001.
Podrška građana Švajcarske novom zakonu pokazuje koliko su Švajcarci zabrinuti zbog mogućih napada. Oni su već decenijama sumnjičavi prema aktivnostima nadzora, još od skandala iz 1989. kada je otkriveno da je policija vodila dosijee o čak 900.000 ljudi zbog njihovih političkih stavova, sindikalnog angažovanja i slično.
U Švajcarskoj su bezbednosne kamere retke, a čak je i Guglova usluga prikaza ulica (Google Street View) ograničena zbog švajcarskog zakona o privatnosti.
Tokom kampanje za referendum protivnici zakona su podsećali na skandal sa dosijeima, ali su događaji, poput terorističkih napada u susednoj Francuskoj, promenili Švajcarce i argumenti da veći nadzor ne znači nužno i veću bezbednost nisu naišli na veći odjek.
Švajcarske vlasti, međutim, uveravaju javnost da će se novi zakon, "imajući u vidu aktuelnu situacija kada je reč o pretnjama", odnositi na oko 10-ak slučajeva godišnje.
Vlasti tvrde i da će se nova ovlašćenja koristiti jednom mesečno za nadzor osumnjičenih visokog rizika i ističu da će se svaki put tražiti odobrenje Federalnog upravog suda i ministra odbrane.
Ministar odbrane Gi Parmelin je ranije ove godine rekao da se novi zakon ne može porediti sa ovlašćenjima koje imaju službe u SAD i drugim velikim silama, "koje idu dalje od onoga što je poželjeno kada je reč o individualnim slobodama i bezbednosti za naše građane".
Švajcarske obaveštajne službe će moći, ako to situacija zahteva, da nadziru iz preventivinih razloga poštanske pošiljke i telefonske razgovore pojedinaca, kao i njihove aktivnosti na internetu. Službe će moći da se ubace u informatičke mreže i da pretraže prostorija, vozila i pre svega prtljag.
One će moći da presreću međunarodne komunikacije koje se obavljaju preko kablovske mreže na švajcarskoj teritoriji i onemoguće pristup informacijama na informatičkim mrežama pod uslovom da se ti sistemi koriste za napade na ključnu infrastrukturu.
Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenal (AI) kritikovala je zakon. "Zakon predstavlja značajnu pretnju privatnosti i slobodu izražavanja, s obzirom da dozvoljava neproporcionalne mere nadzora", navodi se u saopštenju AI.
Protivnici zakona pozvali su vlasti da se pridržavaju obećanja da će poštovati ograničenja.
"Naši protivnici su nas uverili da će broj nadziranih osoba biti ograničen, da privatnost neće biti narušena i da neće biti nove afere sa dosijeima. Sada na red dolazi poštovanje tih obećanja", rekla je potrpedsednica Socijalističke omladine Miriel Vager.
Poslanica Radikalne liberalne partije Izabel More rekla je 25. septembra na tribini na javnom servisu RTS da će parlamentarni odbor zadužen za nadzor rada obaveštajnih službi, imati uvid u to koliko će građana biti nadzirano.
Većina Švajcaraca, 59,4%, odbacila je 25. septembra na referendumu predlog da se povećaju penzije u javnom sektoru za 10%. To je tražila levica, ali su protivnici mere isticali da bi bilo suviše skupa.
Švajcarci su odbacili sa 63,6% glasova protiv inicijativu građana koju su podržali Zeleni, a kojom se traži racionalnije korišćenje prirodnih resursa. Tu inicijativu su podržali samo stanovnici Ženevskog kantona.
Izvor: AFP, BBC
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
