Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Švajcarci odbacili osnovni prihod za sve
|
|
|
|
Objavljeno : 06.06.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Švajcarci su na referendumu 5. juna velikom većinom glasova odbacili predlog da se uvede osnovni mesečni prihod za sve, bez obzira da li je neko zaposlen ili ne. Ova jedinstvena inicijativa u svetu bila je predmet žestoke rasprave u toj zemlji u kojoj se visoko ceni rad. Istovremeno, dve trećine birača je podržalo predlog zakona o reformi prava na azil koji predviđa da se ubrza procedura razmatranja zahteva za azil.
Prema konačnim rezultatima referenduma, 76,9% građana je glasalo protiv kontroverznog predloga za uvođenje osnovnog prihoda za sve. Na referendum je izašlo 46% građana sa pravom glasa.
Inicijativu za uvođenje "bezuslovnog osnovnog prihoda" podnela je grupa građana koja nije politički opredeljena. Predlog je podržala jedino stranka Zelenih, dok su vlasti i druge stranke odbacile taj predlog uz ocenu da je utopijski i previše skup.
Prema tom predlogu, svakog meseca svi Švajcarci i stranci koji žive u toj zemlji najmanje pet godina, primali bi 2.500 švajcarskih franaka ili 2.260 evra po odrasloj osobi bilo da je zaposlena ili ne. Za maloletnike mesečno bi se izdvajalo 650 evra.
Stručnjaci su ocenili da je taj iznos dovoljan da građanin "sastavi kraj s krajem u bogatoj Švajcarskoj" gde je obavezno privatno zdravstveno osiguranje i gde su životni troškovi vrlo visoki. Središnja vrednost plate (medijana, od koje polovina građana dobija više a polovina manje) u Švajcarskoj iznosi 6.000 švajcarskih franaka.
Ideja da se dobijaju pare a da se ništa ne čini zauzvrat, iako vrlo privlačna, većini Švajcaraca koji drže do radne etike, delovala je neverovatno. Samo nekoliko opština u kantonima Jura i Vo i neke četvrti u Ženevi i Cirihu podržali su ovaj predlog.
Švajcarci su 2012. na referendumu odbili da produže plaćeni odmor sa četiri na šest nedelja, strahujući da bi to moglo da utiče na pad konkurentnosti zemlje u svetu.
Protivnici predloga su upozoravali da bi uvođenje osnovnog prihoda za sve dovelo do "eksplozije" državnog budzeta.
"Švajcarci su u nedelju realno procenili", rekao je za kanal RTS politikolog Andreas Ladner sa Univerziteta u Lozani. "Biti plaćen bez rada, to bi bio veliki korak. Inicijativa nije bila dovoljno jasna i poslužiće pre svega da se podstakne rasprava", dodao je on.
Opšti osnovni mesčeni prihod za sve može izgledati kao "nabildovana" socijalna pomoć, ali njeni zagovornici kažu da im je cilj da time sasvim zamene socijalnu pomoć.
Pristalice te ideje su insistirali da je došlo vreme za uvođenje osnovnog mesečnog prihoda jer bespoštedne promene u privredi, kao što je rad robota umesto fabričkih radnika, čine radna mesta sve nesigurnijim.
Pristalice prihoda za sve zadovoljne
I pored neuspeha, inicijatori referenduma u njegovom ishodu vide "delimičnu pobedu". "Vrlo smo zadovoljni", rekao je za švajcarsku agenciju ATS jedan od pokretača inicijative Ralf Kunding i dodao da je prevaljen veliki put.
Serđo Rosi, profesor ekonomije i član odbora za podršku uvođenju osnovnih bezuslovnih prihoda, takođe pozitivno gleda na ishod referenduma. "Svaka peta osoba je glasala za bezuslovni osnovni prihod, to je već uspeh", rekao je on za ATS. Dodao je da je važno to što su građani počeli da razmišljaju o toj ideji koju "ranije ili kasnije treba primeniti".
"To je stari san, pomalo marksistički. Iza njega stoje dobre namere ali ne i ekonomsko promišljanje", rekao je za AFP direktor Međunarodnog centra za monetarna i bankarska istraživanja u Ženevi Šarl Viploš uoči referenduma. On je ocenio da će ljudi manje raditi ako se prekine veza između plate i rada.
Ralf Kundih je ranije rekao da se nekim ekonomistima ta ideja sviđa jer bi podstakla potrosnju i time podrzala privredu. "Naši roditelji, naše babe i dede, i svi pre njih, radili su teško da bismo mi mogli da proizvodimo više, a radimo manje, uz pomoć mašina", rekao je Kundih. "Oni nisu predvideli samo to da će bogatstvo koristiti samo njegovim vlasnicima, kao sredstvo proizvodnje", dodao je on.
Kundih je rekao da studije i pilot-projekti pokazuju da ljudi neće samo sedeti kod kuce, ne radeći nista.
Ova švajcarska ideja je među najnaprednijima u Evropi. Holandski grad Utreht namerava da izvede dvogodišnji eksperiment sa sličnim planom davanja novca stanovnicima koji već primaju socijalnu pomoć.
Ubrzanje procedure za azil
Švajcarci su se 5. juna izjašnjavali i o ubrzanju procedure za azil i zakonu kojim se dozvoljava predimplantaciona genetska dijagnostika.
Dve trećine ili 66,8% birača je podržlao nacrt zakona koji predviđa da procedure za dodelu azila traju najviše 140 dana umesto sadašnjih 400.
Protivnici ove reforme kritikovali su uvođenje besplatne pravne pomoći migrantima, na koju Švajcarci nemaju pravo, kao i pojednostavljenje procedure za odobravanje otvaranja saveznih centara za azil.
Većina Švajcaraca, 62,4%, podržalo je i uvođenje prenatalne dijagnostike embriona.
Zakon će dozvoliti samo parovima koji su nosioci teških naslednih bolesti ili koji ne mogu da prirodnim putem dobiju dete, da odaberu i zamrznu embirone. Tom metodom dobija se ceo genom iz jedne ćelije embriona, pa genetičari mogu da utvrde koji je embion zdrav.
Protivnici smatraju da je takav zakon "eugeničan". Eugenika, kao pseudo nauka koja treba da spreči da slabi i bolesni ljudi imaju decu, bila je jedan od osnovnih principa rasne politike Trećeg rajha.
Švajcarci, u skladu sa sistemom direktne demokratije, tri ili četiri puta godišnje izjašnjavaju se o nizu pitanja, koja pokreću vlada ili građani putem svojih inicijativa. Da bi inicijativa bila stavljena na referendum na nacionalnom nivou potrebno je da se prikupi 100.000 potpisa.
Izvor: AFP
Foto: Wikimedia Commons
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
