Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Napad na novinarku i protesti u Poljskoj
|
|
|
|
Objavljeno : 17.07.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Dorota Bavolek, poznata poljska novinaraka koja iz Brisela izveštava za Polsat, privatni, nezavisni TV kanal, doživela je bujicu uvreda i pretnji zbog primedbe da se Evropslka komisija - povodom novih zakona o pravosuđu u Poljskoj - više bavi izlaskom Britanije iz EU nego onim što se događa u Poljskoj, "zemlji koja je članica, a koja će, možda, ako ne komentarišete ovakve stvari, slediti taj put i izaći iz EU". Istovremeno, hiljade Poljaka su 16. jula ispred parlamenta protestovali iz istog razloga - zakona koje smatraju "pučem protiv demokratije".
Razlog histeričnim reakcijama dela vlasti i poljske javnosti je što Bavolekova nije dobila odgovor na brifingu Evropske komisije 13. jula na pitanje kako komentarišu predviđene izmene u pravosuđuju koje je ocenila kao propadanje demokratije u Poljskoj.
Dominik Zdort, predsatavljen kao "publicista" na državnoj televiziji, je pitanja novinarke opisao kao čisto politička i pokušaj manipulacije Komisijom, dodavši da su profesionalni standardi Polsata "neprivatljivi".
Na društvenim mrežama Bavolek je etiketirana kao "cinkaroš", "anti-poljski manipulator", "glupača", "neo-marksista”, sve do "prostitutka", "boljševičkog porekla" s ocem "koji je sigurno bio sovjetska marioneta, rečnikom koji u mnogo čemu podseća na optužbe koje je trpela poljska opozicija u vreme komunizma, samo što sada idu u obrnutom smeru.
Nije pošteđen ni Polsat koji je nazvan "političkim dodatkom" opozicione Građanske platforme.
Državna televizija, koja je praktično glasnogovornica vladajuće Partije zakona i pravde (PiS), prenela je deo brifinga nazvavši komentare Bavolekove "provokacijom" i dodajući da Komisija nije nasela.
U izveštajima se traži zabrana Polsata, kao i "pravljenje liste izdajnika". Nezavisni TV kanal je dobio etiketu "gnezdo levičarskih komunista" i optžen je za "izdaju poljske nacije".
Dorota Bavolek je za EurAktiv.com rekla da je suvuše zgađena da bi komentarisala, a urednik Polsata se još nije oglasio.
Poljski ombudsman Adam Bodnar izjavio je da su demonstranti na ulicama Varšave pokazali da "ima puno ljudi u Poljskoj koji podržavaju podelu vlasti, vladavinu zakona i demokratske standarde. Pitanje je hoće li ovi potesti biti dovoljno snažni da spreče uvođenje novih zakona," dodao je zaštitnik građana.
Opozicija je potez vladajuće (PiS) ocenila kao "najavu državnog udara".
PiS je objavila nacrt zakona koji predviđa da sadšnje sudije Vrhvnog suda moraju u penziju sa izuzetkom onih koje odredi ministar pravde. On će biti nadležan i za izbor novih sudija.
U nacrtu se kaže i da ako predsednik Vrhovnog suda ode u penziju, "njegovu dužnost će obavljati sudija koga odredi misintar pravde", što sudsku vlast praktično stavlja u podređenu poziciju u odnosu na izvršnu vlast u zemlji.
Problem sa pravosuđem u Poljskoj počeo je decembra 2015, kada je, pod tvrdnjom da ta oblast nije očišćena od komunista, Vlada zapravo počela proces gušenja nezavisnog pravosuđa i izvela puč protiv Ustavnog suda, što je tada iazvalo žestoke kritike iz Evrope i nateralo Komisiju da aktivira vladavinu zakonskog mehanizma.
Do nedavno, Poljska je smatrana primerom kako se zemlja iz tvrdog komunstičkog režima pretvara u demokratsku državu i jednu od "velikih šest" Evropske unije u smislu moći i uticaja.
U poslednje vreme, međutim, i neki od ljudi koji su se sa Lehom Valensom i pokretom Solidarnost borili za slobodu i demokratiju sada strahuju da su plodovi te borbe od 28 godina počeli da tunu.
Nezavisno sudstvo je bilo jedan od poslednjih garanta poljske demokratije, vladavine prava i individuanih sloboda.
Poljska je poslednjih godina vidno pala na lestvici EU zemalja kad je reč i o ljudskim i medijskim slobodama, a odbijanjem EU kvota za izbeglice sa proširenog Bliskog Istoka, stavila se na listu članica koje politikom obezvređuju osnovne postulate na kojima je Unija nastala.
U izveštaju Amnesti internešnala (AI) za 2016-2017. posebno se ukazuje na stavljanje zakonodavne pod kontrolu izvršne vlasti, zakon protiv terorizma koji dozvoljava otvoreno praćenje stranaca kao i tromesečni nadzor komunikacija bez sudskog naloga, priznavanje nelegalno skupljenih dokaza, itd.
Kad je reč o medijima, AI u izveštaju piše da je vladina kontrola medija i iz toga proizašlo ograničavanje slobode štampe Poljsku sa 18 mesta u 2016, prema Indeksu svetske slobode štampe pala na 47. mesto od 180 zemalja. U 2016, 216 novinara i administrativnog osoblja u državnim medijima je otpušteno, naterano da da otkaz ili premešteno na manje odgovorne pozicije, prema podacima Društva novinara.
Izvor: EurActiv.com
Foto: Beta /AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
