Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Potrebni veliki napori za unapređenje pravosuđa i ljudskih prava
|
|
|
|
Objavljeno : 18.10.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Mogućnost političkog uticaja pri izboru predsednika sudova i javnih tužilaca, nedovoljna besplatna pravna pomoć i loši uslovi u zatvorima neki su od problema koje je Evropska komisija izdvojila u Analitičkom izveštaju o Srbiji u poglavlju o pravosuđu i osnovnom pravima. Srbija će morati da uloži velike napore da bi se usaglasila sa evropskim standardima u oblasti pravosuđa i ljudskih prava, ocenjeno je u Analitičkom izveštaju u poglavlju 23, kojem će se ubuduće u procesu proširenja EU davati poseban značaj.
Kada je reč o reformi pravosuđa, potrebno je "na zadovoljavajući način" otkloniti nedostatke reizbora sudija i tužilaca, među kojima su nedovoljna zasnovanost odluka na objektivnim i jasnim kriterijumima i izostanak pisanih obrazloženja odluka, navodi se u izveštaju na osnovu kojeg je Komisija predložila da se Srbiji odobri status kandidata.
Navodi se i da postoji i opasnost o političkog uticaja prilikom izbora i razrešenja Predsednika Vrhovnog suda, predsednika sudova i javnih tužilaca, budući da o tome i dalje odlučuje Skupština Srbije. Po prvi put Parlament imenuje i sudije i zamenike tužilaca na probni period od tri godine, pa su potrebna pojašnjenja propisa kako bi se garantovalo da Parlament samo deklarativno imenuje članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.
Problem predstavlja i efikasnost kontrolnih mehanizama u pravosuđu, budući da i dalje ima optužbi na račun korupcije. Od 2006. godine je, naime, bilo veoma malo krivičnih postupaka u kojima je uklonjen imunitet sudijama i tužiocima, dodaje se u Analitičkom izveštaju.
Uprkos koracima da se unapredi efikasnost pravosudnog sistema u celosti - poput usvajanja zakona o krivičnom i parničnom postupku u septembru ove godine i uspostavljanja nove mreže sudova prošle godine - veliki broj slučajeva "na čekanju" i dalje predstavlja problem. "Međutim, u prvoj godini rada (mreže sudova) broj nagomilanih postupaka nastavio je da raste za oko 200.000 slučajeva i dostigao je 1,7 miliona krajem 2010. i 1,9 miliona 30. juna 2011. Efekti smanjenja broja sudova su smanjeni jer su sudovi koji će biti zatvoreni pretvoreni u jedinice postojećih sudova, čime se podstiče neefikasnost i povećavaju bezbednosni rizici, pre svega jer to podržumeva putovanje sudija i neophodan prenos predmeta", navodi se u izveštaju. Nisu otklonjene ni razlike u opterećenosti sudova.
Ključan problem: nedovoljna primena zakona
Background Evropska komisija objavila je 12. oktobra Mišljenje o spremnosti Srbije za status kandidata, u kojem je preporučila zemljama članicama da Srbiji dodele status kandidata, a da se pregovori otvore čim se ostvari vidan napredak u šest tačaka saradnje Beograda i Prištine. Mišljenje je objavljeno u okviru takozvanog Paketa proširenja, koji sadrži izveštaje o napretku zemalja koje teže članstvu u EU, ali i strategiju proširenja u narednom periodu. Prema toj strategiji Komisije, poglavlja 23 - pravosuđe i osnovna prava i 24 - pravda, sloboda i bezbednost posebno su teška za usklađivanje sa standardima EU, pa će dobiti poseban značaj u pregovorima - otvaraće se na početku pregovora, a zatvarati na samom kraju. Budući da pregovori po pravilu traju više od pet godina, to će omogućiti da kandidati za članstvo u što većoj meri primene evropske standarde.
Kada je reč o borbi protiv korupcije, ukazano je na problem sličan kao i u drugim oblastima, poput zaštite ljudskih prava i borbe protiv diskriminacije - nedovoljnu primenu zakona. "Korupcija i dalje pogađa brojne oblasti, pre svega javne nabavke, postupke privatizacije i javnu potrošnju, kao i sektore zdravstva i obrazovanja", navodi se u Izveštaju.
Među uzrocima su zastarelost i nedovoljna primena strategije i akcionog plana za borbu protiv korupcije, koji su trenutno u procesu revizije. Potrebno je takođe uložiti više napora da bi se postigli rezultati u "proaktivnom gonjenju" i pravosnažnim presudama, posebno u slučajevima na visokom nivou, koji su doveli do velike štete u državnim fondovima, a neophodno je poboljšati i zaštitu uzbunjivača. Komisija je u izveštaju napomenula i da Agencija za borbu protiv korupcije ima ograničene nadležnosti u proveri imovinskih karata.
Sličnu ocenu dobio je i segment osnovnih prava - pravni i institucionlni okvir je dobar, ali je primena nedovoljna.
Prepunjenost zatvora i loši uslovi u njima, kao i zdravstvena nega zatvorenika razlog su za brigu. Potrebno je, takođe, povećati izricanje alternativnih kazni.
Dužina sudskih procesa i nepostojanje efikasnog sistema besplatne pravne pomoći narušavaju princip dostupnosti pravosuđa svima, što je pravo garantovano Ustavom Srbije.
Unaprediti održivost medija i slobodu okupljanja
U oblasti slobode izražavanja, koja je jedan od prioriteta u Strategiji proširenja za 2011 i 2012. godinu, navodi se da je medijska scena raznolika i pluralistička. Problemi su, međutim, nedovoljna ekonomska održivost i finansijska moć medija, kao i dominacija nekoliko ključnih igrača na tržištu oglašavanja, a potrebno je unaprediti i nezavisnost Republičke radiodifuzne agencije.
U osnovna prava spada i sloboda okupljanja i udruživanja, koja je i garantovana ustavom i u najvećem broju slučajeva se poštuje. Međutim, potrebne su izmene Zakona o javnom okupljanju kako bi se smanjili zahtevi za prijavu okupljanja, kao i ogrančenja o tome gde se skupovi mogu održati, ali i ograničila odgovornost organizatora. Potrebno je izmenama zakona omogućiti zaštitu i za strance.
Građansko društvo je razvijeno i ima značajnu ulogu u društvu, ali saradnja između državnih tela i organizacija civilnog društva treba da bude bolja. Potrebno je, takođe, rešiti problem vređanja i napada na aktiviste nevladinih organizacija koje se bave osetljivim temama, poput ratnih zločina.
U oblasti slobode mišljenja, veroispovesti i religije problem je to što su pravila za registraciju malih verskih grupa nedovoljno jasna i konzistentna.
U Srbiji su diskriminaciji izloženi Romi, žene, osobe sa invaliditetom i homoseksualci, navodi se u Izveštaju, u kojem se ocenjuje da je takva praksa zabranjena Ustavom i zakonima, ali da su potrebni bolji mehanizmi kontrole. Problem je i to što je visoka stopa starih i osoba sa mentalnim problemima smeštena u institucije.
Zakoni o restituciji i o javnoj svojini unapređuju situaciju u oblasti zaštite imovinskih prava, ali je je potreban oprez, budući da se restitucija mora sprovesti na fer i jasan način, a prenos imovine sa državnih na pokrajinski i lokalni nivo predstavlja rizik od korupcije i pronevera jer nema jasnih pregleda državne imovine.
U ovo poglavlje spada i zaštita manjinskih i kulturnih prava. Ona su u Srbiji garantovana propisima, a osnovani su i gotovo svi manjinski saveti.
Međutim, kao problem se izdvaja to što Republički savet za nacionalne manjine, koji treba da usaglašava rad nacionalnih saveta i državnih tela, nije operativan a sami saveti su ispolitizovani. Takođe, nema efikasne kontrole njihovog finansiranja i rashoda.
Autor: Smiljana Vukojičić Obradović
Foto: Evropska komisija
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
