Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Prava osoba sa teškoćama i dalje ugrožena
|
|
|
|
Objavljeno : 11.10.2012. | Ažurirano : 12.10.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U ustanovama socijalne zaštite u Srbiji i dalje se krše ljudska prava dece i odraslih sa intelektualnim teškoćama, upozorava se u novom izveštaju Inicijative za prava osoba sa invaliditetom (MDRI-S). Ukazuje se međutim, da ni osobe sa intelektualnim teškoćama koje žive u porodici nisu u boljoj situaciji jer im preti rizik da budu smeštene u instituciju kada njihovi bližnji više ne budu mogli da se staraju o njima.
MDRI-S je istraživanje fokusirao na institucije u kojima su smeštena deca sa smetnjama u razvoju zato što su efekti dugoročnog boravka u ustanovama najpogubniji za decu.
Izveštaj opisuje decu i odrasle koji žive u izolaciji, bez ikakvih sadržaja, i ukazuje na uskraćivanje medicinskog tretmana, na zloupotrebu lekova i upotrebu fizičkog sputavanja, istakla je predstavljajući izveštaj izvršna direktorka MDRI-S Dragana Ćirić Milovanović.
Milovanović je rekla da ima napretka u odnosu na izveštaj od pre pet godina, ali se i dalje ozbiljno krše ljudska prava, mada stanje nije isto u svim institucijama.
Istraživanje je pokazalo da su "uslovi i dalje nedostojni ljudskog bića" u domovima "Veternik" u Novom Sadu, "Kulina" u Aleksincu i "Dr Nikola Šumenković" u Stamnici kod Petrovca na Mlavi.
Pored tih ustanova, tromesečno istraživanje je obuhvatilo još četiri ustanove socijalne zaštite - Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine Zvečanska u Beogradu, Dom za decu i omladinu ometenu u razvoju "Sremčica", takođe u Beogradu, Dom "Kolevka" u Subotici i Dom za decu i omladinu sa autizmom u Beogradu.
U tih sedam ustanova su početkom godine, u vreme istraživanja, bile 2.023 osobe od kojih 641 dete.
Postupanje prema korisnicima u većini institucija je problematično, a zabeleženi su slučajevi dugotrajne izolacije u prostorijama u kojima su uslovi nehumani i mogu dostići nivo troture.
Milovanović navodi da je zabrinjavajuća šsiroka upotreba lekova koji deluju na centralni nervni sistem i ne koriste se samo iz zdravstenih razloga i protiv uznemirenosti, već i da bi se osoblje rasteretilo posla, jer zbog malobrojnosti ne može sve da postigne.
Kako je rekla, nije regulisana upotreba "fiksacije" - vezivanja ruku i nogu, koja treba da se sprovodi samo u slučaju neposredne opasnosti, a ne kao kazna, a ni izolacija se ne sprovodi na adekvatan način.
"Primetan je nedostatak privatnosti ili bilo kakve mogućnosti odlučivanja o najelementarijim životnim stvarima", navodi se u izveštaju koji ukazuje i na prenatrpanost tih ustanova.
Takođe se ukazuje da deca koja su naprednija dobijaju više pažnje i borave u boljim uslovima, dok su ona sa većim teškoćama zanemarena, iako im je potrebna veća stimulacija i podrška.
Dragana Ćirić Milovanović je rekla da je tretman u tim ustanova neadekvatan jer nema dovoljno obučenog osoblja i adekvatnih uslova za rad.
Po njenim rečima, najavljivana reforma institucionalnog zbrinjavaja još se sprovodi, te je potrebno ozbiljnije pristupiti izradi planova koji bi deci sa smetnjama u razvoju i odraslim osobama sa teškoćama omogućilo da žive u zajednici.
"To zahteva saradnju svih resornih ministarstava, koja u ovom trenutku ne postoji", rekla je Milovanović i dodala da se reforme sprovode samo u Zvečanskoj i "Kulini".
Pod realnim rizikom da budu smeštene u instituciju su i osobe sa intelektualnim teškoćama koje žive u porodici i to u trenutku kada porodica više ne može da brine o njima. Taj rizik posledica je isključenosti osoba sa intelektualnim teškoćama iz obrazovnog sistema, potpunog izostanka sa tržišta rada i nepostojanja sistemske podrške kako bi im se omogućilo da razvijaju socijalne veštine i osposobe se za što samostalniji život.
Smeštanje osoba u neku ustanovu je vrlo često doživotno, a najčešći uzrok napuštanja ustanove je smrt. Statistika o dužini boravka u institucijama je obeshrabrujuća jer samo 4% dece sa smetnjama u razvoju odnosno 7% odraslih boravi u institucionalnom smeštaju manje od godinu dana. Čak 55% osoba sa intelektualnim teškoćama u institucijama boravi duže od deset godina.
Dominantan uzrok napuštanja ustanove je smrt i to za 71% odraslih odnosno za gotovo 40% dece, dok je drugi razlog napuštanja zapravo premeštaj u drugu ustanovu i to kod 22% odraslih i više od 28% dece. To, kako ukazuju iz MDRI-S, vodi do zapanjujućeg podatka da je za 93% punoletnih osoba sa intelektulanim teškoćama izvesno da će u ustanovi ostati doživotno.
U izveštaju se ističe da jedina stvarna zaštita prava ljudi koji se sada nalaze u institucijama jeste izlazak iz njih, jer ustanove nikada neće moći da u potpunosti obezbede poštovanje svih ljudskih prava. Pošto je to nemoguće, treba preduzeti mere da se deci sa smetnjama u razvoju i odraslima sa intelektulanim i mentalnim teškoćama pruži maksimalna zaštita uz poštovanje privatnosti, ličnih želja i potreba i to prvenstveno pružanjem adekvatne brige i aktivnim uključivanjem u društvo, navodi se u izveštaju.
Napominje se i da fokus unapređenja treba da bude preusmeren sa "zgrada, fizičkih uslova i širenja vidova smeštaja na dobrobit korisnika i slobodu kretanja, život u zajednici, alternativne oblike smeštaja, interakciju sa društvom, učenje veština i organizaciju rada koja će sve to moći da isprati".
U izveštaju se zaključuje da reforma na nivou institucionalnog sistema za decu sa smetnjama u razvoju nije ispunila očekivanja i ukazuje na potrebu saradnje resora i fleksibilnost kako bi država ispnila preuzete međunarodne obaveze.
Izvor: Beta
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
