Evropska komisija i Evropski parlament 23. juna su pokrenuli zajednički internet registar lobista i svih drugih koji na bilo koji način pokušavaju da utiču na kreiranje ili sprovođenje evropskih politika. Kao značajan korak ka otkrivanju načina na koji se donose pravila u EU ocenjena je činjenica da je Savet EU, koji čine ministri zemalja članica, najavio da će razmotriti način na koji može da se uključi u takozvani Registar transparentnosti. Savet, uticajna institucija koja predstavlja članice EU, do sada je odbijao takve inicijative.
"To je dobra vest za transparentnost donošenja politika u Evropi. Sve organizacije, bilo da je reč o privrednim ili profesionalnim udruženjima, nevladinim organizacijama, tink tenkovima, ili bilo kome drugom ko nema šta da krije, biće u registru i odgovaraće na pitanja o radu", rekao je potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič. "Svima koji nisu u registru postaviće se pitanje zašto nisu transparentni i njihov dnevni posao će zbog toga što nisu registrovani biti teži, posebno zahvaljujući zahtevima Evropskog parlamenta" (koji će registrovanje postaviti kao uslov za rad u Parlamentu), dodao je on.
To je ukratko i smisao registra, o čijem uspostavljanju su se vodile diskusije četiri godine. On nije obavezan, ali će registracija biti neophodna za pristup Parlamentu. Registrovane organizacije moraće da daju brojne informacije – na primer o broju ljudi koji su uključeni u zastupanje određenih ideja, kao i o glavnim predlozima na kojima su se agažovali i iznosu novca EU koji su dobili.
Oni će se takođe obavezati na zajednička pravila ponašanja. U pravila ponašanja spada obavezno predstavljanje imenom i organizacijom za koju rade, kao i prikupljanje informacija isključivo na častan način. Za one koji krše pravilnik predviđeni su i žalbeni mehanizmi i mere.
Kako je objasnila Evropska komisija u saopštenju, ne radi se o registru lobista, budući da su aktivnosti obhvaćene registrom mnogo šire. Registrovaće se, naime, ne samo oni koji u evropskim institucijama pokušavaju da zastupaju poslovne interese. Motivi mogu biti različiti – socijalni, politički, akademski, kulturni ili drugi, koji ne potpadaju pod termin lobiranje.
Pored toga, registrovanju podležu i raznolike aktivnosti čiji cilj je direktan ili indirektan uticaj na donošenje odluka ili sprovođenje politika. Među aktivnostima mogu biti i kontaktiranje članova il zvaničnika EU institucija i priređivanja pisama, informativnog materijala il stavova, kao i organizacija aktivnosti, sastanaka ili promocija, kao i konsultacije. Jasno su propisane aktivnosti koje ne podležu prijavi, a reč je na primer o profesionalnim konsultantskim aktivnostima u sudskim postupcima, dokumentima izrađenim na zahtev institucija EU pod određenim uslovima ili aktivnostima u okviru socijalnog dijaloga. Od lokalnih samouprava se ne očekuje da se registruju, ali to mogu učiniti ukoliko žele.
Background
Lobiranje je oblast podložna zloupotrebama čak i ukoliko je regulisana. Zbog toga se u EU stalno traži dodatno regulisanje i upoznavanje javnosti sa tim aktivnostima. U većini bivših socijalističkih zemalja, lobiranje ili nije regulisano na odgovarajući način, ili zakon o lobiranju nije ni donet, što je slučaj Srbije.
U prednosti registrovanja, osim imidža nekoga ko ne krije aktivnosti i dozvole za rad u Parlamentu, ubraja se i činjenica da će Evropska komisija prilikom pokretanja javnih rasprava o tome obaveštavati registrovane organizacije, kao i da će njihove predloge razmatrati kao predloge organizacija, dok će predlozi onih koji nisu registrovani biti obrađivani kao prilozi pojedinaca.
Za tačnost podataka odgovorna je sama organizacija koja se upisuje i koja ima obavezu da izmeni podatke u slučaju da je to potrebno, a obavezno ih ažurira jednom godišnje. Evropska komisija može da proverava podatke nasumice ili ciljano, kao i da aktivira kaznene postupke u slučaju da je to potrebno.
U kazne, koje se mogu primeniti u jasno utvrđenoj proceduri, spadaju privremeno isključenje iz registra dok se situacija ne promeni, trajno isključenje u slučaju teških prekršaja ili ponavljanja, kao i povlačenje kartice za pristup Evropskom parlamentu.
Slovački komesar Šefčovič je ukazao i na značaj toga što je Savet odlučio da razmotri način da se uključi u ovaj mehanizam. Ta uticajna institucija, koja preko ministara predstavlja vlade članica, dugo je odbijala da ucestvuje u raspravi institucija EU o uspostavljanju zajedničkog mehanizma za registrovanje lobista. Mnogima od zaposlenih u Savetu pomažu ljudi iz matičnih država, zbog čega je teže uključiti ih u zajednički mehanizam.
Očekuje se da će u registar u narednih godinu dana biti uneti podaci iz postojećih registara Komisije i Parlamenta, koji funkcionišu na dobrovoljnoj bazi i koji će biti zamenjeni zajedničkim registrom.
Registar Komisije uspostavljen je 2008. godine i sadrži 4.000 organizacija. U njemu se, međutim, nalaze samo standardne lobističke organizacije, tako da će sada biti i proširen svima drugima koji utiču na politike EU – advokatskim kancelarijama, nevladinom organizacijama, tink tenkovima ili drugima. U registar mogu biti uvršteni i pojedinci u slučaju da se samostalno za potrebe klijenata bave uticajem na donošenje ili sprovođenje evropskih politika.
Organizacija Savez za transparetnost lobiranja i etičku regulaciju (ALTER-EU) zatražila je da se novi mehanizam što pre unapredi. Predlog je da se uvede obaveza registracije i da pripreme počnu sada, kao i da se objave imena lobista koji krše pravila. Stav te organizacije je da bi prelazak na novi registar trebalo da traje tri meseca, a ne godinu dana kao što je predviđeno.
EurActiv Srbija
Registar zastupanja interesa u EU 
