Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kvota od 40% žena među direktorima ugledala svetlost dana
|
|
|
|
Objavljeno : 15.11.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nekoliko nedelja nakon predstavljanja nacrta propisa o većoj zastupljenosti žena na direktorskim mestima u kompanija u EU, a koji je naišao na snažno protivljenje među članicama, komesarka za pravdu Vivijen Reding uspela je da ostvari svoj cilj. U predlogu direktive koji je objavljen 14. novembra predviđeno je da se poveća učešće žena na nižim neizvršnim direktorskim pozicijama na 40% do 2020. Listi država koje se protive nametanju rodnih kvota pridružila se i Nemačka. Glavni argument "opozicije" koja inače podržava ideju o rodnoj ravnopravnosti je da pitanje prisustva žena na visokim pozicijama ne treba regulisati na nivou EU.
Ako predlog direktive bude prošao Evropski parlament i Savet, direktiva će se primeniti na privatne kompanije listirane na berzi koje imaju manje od 40% žena među direktorima. Očekuje se da će se direktiva primeniti na oko 5.000 javno listiranih kompanija EU.
"Ovo je istorijski dan za rodnu ravnopravnost i jednakost“, ocenila je Reding na zajedničkoj konferenciji sa komesarom Oli Renom, inače zaduženim za ekonomska i monetarna pitanja.
Direktiva neće važiti za kompanije sa manje od 250 zaposlenih i godišnjim prometom manjim od 50 miliona evra.
Predlog takođe predviđa dodatne mere kao što su „fleksibilne kvote“ odnosno obavezu listiranih kompanije da samoregulišu to pitanje odnosno da postave ciljeve o zastupljenosti oba pola među izvršnim direktorima do 2020. godine. Kompanije će morati da podnose godišnje izveštaje o napretku.
Javni sektor ima dve godine manje na raspolaganju da se prilagodi novim zahtevima pa je rok za njih 2018. godina.Predviđeno je da mere budu privremene i da automatski prestanu da važe 2028. kad se očekuje da se postigne ravnoteža među polovima.
Prema podacima Komisije, samo jedan od sedam članova odbora (13.7%) u evropskim kompanijama je žena. To je samo blagi napredak sa 11,8% u 2010. Ako se gleda taj tempo, bilo bi potrebno 40 godina da se kompanije makar približe ravnoteži polova na svojim upravljačkim funkcijama (oko40%).
Da li će biti kazni?
Predlog dolazi nakon meseci protivljenja devet članica koje predvodi Velika Britanija, a protivile su se čak i neke komesarke EU.
Od Vlada se očekuje da primene sankcije na kompanije koje se ne usklađuju sa standardima EU.
„Ako se kvota ne poštuje, pitanje sankcija zavisiće da li kompanija opravdano nije imala dovoljno žena na odlučujućim mestima“, kazao je jedan zvaničnik EU.
„Ako nam članice i kompanije pokažu da su sprovele sve promene potrebne da dostignu kvotu od 40%, a uprkos svim naporima nisu uspele da nađu kvalifikovane žene kroz javnu selekciju kadrova i ako daju prednost jednako kvalifikovanim ženama, onda to znači da neće biti sankcija“, dodao je on.
Redingova je rekla da je nakon decenija praznih obećanja i propalih pokušaja samoregulacije, bilo vreme da Evropska komisija preduzme mere.
Danas muškarci čine 91% članova upravnih odbora i 85% direktora koji nemaju izvršne funkcije. Žene čine polovinu ukupnog broja stanovnika EU i 60% fakultetski obrazovanog kadra u članicama.
"Danas izlazimo sa predlogom koji razbija prepreke i koje sprečavaju talentovane žene da zauzmu vrhunske pozicije“, kazala je Reding.
Ren je rekao da je vreme da se sa reči pređe na dela kad je reč o rodnoj ravnopravnosti. "Želeo sam da se priključim ovom predlogu najpre zato što insistira na većem broju žena među liderima frmi i u procesu ekonomskog odlučivanja. Drugi razlog je direktna veza te teme sa ekonomskim i monetarnim pitanjima. Postoje jasni ekonomski i poslovni razlozi zašto je potrebno više žena među rukovodiocima“, kazao je Ren.
Finski komesar ukazao je na skorašnje studije koje su pokazale da rodno raznovrsnije kompanije postižu bolje rezultate. Takve kompanije akcionari i ostale zainteresovane strane više poštuju zbog dobrog korporativnog upravljanja i posvećenosti rodnoj ravnopravnosti, dodao je Ren.
Kontroverzan zakon
Jedanaest članica kao i članica Evropske ekonomske zone Norveška već su uvele zakonske instrumente za promovisanje rodne ravnopravnosti u odborima kompanija. U osam zemalja, instrumenti se odnose na javni sektor.
U međuvremenu, u više članica nisu uvedene nikakve zakonske mere niti je bilo napretka po ovom pitanju poslednjih godina.
Jedan zvaničnik u EU je rekao da je ipak na članicama da odluče da li su izgradili sistem i da li žele da ga zadrže. Tako i Velika Britanija koja se od početka protivila donošenju kvota, tumači predlog komesarke Reding. U saopštenju se navodi da Velika Britanija pozdravlja odluku Komisije da ne nametne obavezne kvote za učešće žena u odborima.
U međuvremenu Nemačka je već saopštila da je protiv predloga. Portparol zvaničnog Berlina saopštio je da su kvota za zastupljenost žena „pitanje za nacionalno zakonodavstvo, a ne za zakone EU“.
Nemačka je saopštila da će se sada pridružiti zemljama koje se protive predlogu uključujući Bugarsku, Češku, Estoniju, Mađarsku, Letoniju, Litvaniju, Maltu, Holandiju i Veliku Britaniju.
Pitanje zastupljenosti žena u upravnim odborima kompanija posebno je dobilo na značaju u vreme ekonomske krize u Evropi. Neke analize ukazuju da veće učešće žena u upravnim odborima može pozitivno da utiče na efikasnost.
Izvor: EurActiv.rs. EurActiv.com
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
