Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU planira kvote za veći broj žena u upravnim odborima
|
|
|
|
Objavljeno : 24.09.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija priprema zakon kojim će se obezbediti ravnopravno učešće žena u upravnim odborima kompanija u svim članicama EU do 2020. godine. Cilj tog zakona, koji snažno podržavaju organizacije za rodnu ravnopravnost, jeste da se do tog perioda obezbedi da žene u upravnim odborima učestvuju sa 40%. Međutim, ne slažu se svi da je uvođenje kvota dobro rešenje. Prema podacima Evropske komisije iz januara 2012, žene čine samo 13,7% članova upravnih odbora velikih kompanija.
Pet članica EU - Francuska, Belgija, Holandija, Italija i Španija, već primenjuje takav zakon, a ženski lobi u Evropskom parlamentu sada se nada da će uspeti da dobije potrebnu podršku da se ta praksa uvede i u ostale članice. Norveška koja je članica Evropskog ekonomskog prosotra takođe primenjuje sličan zakon.
"Apeli državama za samostalnim uređivanjem te oblasti nisu urodili plodom. Žene više ne mogu da prihvataju da i dalje budu po strani", izjavila je portparolka Evropskog ženskog lobija (European Women's Lobby), najveće krovne organizacije udruženja žena u EU, prenosi sajt Euraktiv (euractiv.com).
Članice ženskog lobija ističu da žene čine polovinu ukupnog broja stanovnika EU i 60% fakultetski obrazovanog kadra u članicama. Istovremeno, žene zauzimaju samo oko 14% u upravnim odborima kompanija.
Pitanje zastupljenosti žena u upravnim odborima kompanija posebno je dobilo na značaju u vreme ekonomske krize u Evropi. Neke analize ukazuju da veće učešće žena u upravnim odborima može pozitivno da utiče na efikasnost.
Ima, međutim, mišljenja da usvajanje kvota kojim bi trebalo da bude uređen broj žena u upravnim odborima, neće biti tako jednostavno. Profesor sociologije na Univerzitetu u Aberdinu Kler Valas (Claire Wallace) tvrdi da kvote nisu najbolji način da se popravi položaj žena.
"Kvote daju rezultate i to je jedan način da se podigne broj žena koje su predstavljene u nekim telima i to bi moglo da bude obrazac za buduće generacije. Ali kvote nisu popularno sredstvo i neki ljudi smatraju da je 'ona dobila posao samo zato što je žena'. Postoje mnogo bolji načini, postavljanje ciljeva umesto kvota je mnogo bolji metod", smatra Valasova.
Nesuglasice oko uvođenja obaveznih kvota praktično su podelile mišljenja među poslanicima iz Velike Britanije. Među poslanicima iz Škotske troje ih je za kvote, dok je troje protiv.
"Slažem se da ima premalo žena u upravnim odborima kompanija, ali obavezujuće kvote koje bi nametnuo Brisel neće nikome pomoći. To treba da bude ostavljeno svakoj državi-članici da sama odluči o tome. U Velikog Britaniji se to radi na dobrovoljnoj bazi i to daje rezultate", kaže škotskih poslanik u Evropskom parlamentu Struan Stivenson (Stevenson).
Ni škotski poslanik Alin Smit (Alyn Smith), koji kaže da je za ravnopravnost žena, ne slaže se sa uvođenjem kvota.
"Pristalica sam svih mera kojima se promoviše jednakost, a ravnoteža među polovima važan je deo toga. Ali sam protiv kvota jer mislim da se na taj način veštački postavljaju prepreke koje više nanose štete nego što donose koristi. Ima mnogo toga da se uradi, ali ne mislim da su kvote rešenje za to", kaže Smit.
Njegov kolega Džordž Lion (George Lyon), međutim, smatra da je došlo vreme za oštrije mere, kao što je uvođenje obavezujućih kvota, jer prethodne blaže mere nisu dale očekivane rezultate.
"Blage mere ne daju rezultete. Vreme je da usvojimo planove koje će zaista da nešto da promene i kojima će će se u većom meri postići jednakost na najvišem poslovnom nivou", ocenio je Lion.
Ravnopravnost žena i muškaraca deklarativno je jedna od osnovnih vrednosti Evropske unije. Princip ravnopravnosti, koji pored ostalog podrazumeva da žene i muškarci imaju pravo na jednaku zaradu za isti posao, sastavni je deo i Rimskog ugovora iz 1957. godine. Poslednjih nekoliko decenija EU je nastojala da pitanje jednakosti žena dodatno ojača kroz zakonodavnu aktivnost.
Iako nejednakost u određenoj meri i dalje postoji, Brisel nastoji da kroz posebne mere i zakone. Sve to praćeno je izraženim trendovima koji ukazuju na povećan broj žena na tržištu radne snage, kao i porast broja visokoobrazovanih žena.
Pošto problema i dalje ima u toj oblasti, Evropska komisija je ranije usvojila Stategiju za jednakost žena i muškaraca, koja se odnosi na period od 2010. do 2015. godine. Cilj te strategije je promovisanje jednakosti među polovima, a kao glavni prioriteti ističu se: jednaka ekonomska nezavisnost žena i muškaraca, jednake plate za isti posao, jednakost u donošenju odluka, promovisanje jednakosti i van okvira EU i poštovanje dostojanstva i integriteta žene.
Evropska komesarka za pravdu Vivijan Reding prošle godine je pokrenula kampanju kojom se kompanije pozivaju da do 2015. godine povećaju broj žena u upravnim odborima na 30%, a do 2020. godine na 40%.
U Srbiji, početkom ove godine osam velikih kompanija koje posluju u Srbiji potpisalo je Deklaraciju o poštovanju principa osnaživanja žena, dok su tri kompanije još ranije potpisale taj dokument. Među potpisnicima su Koka kola, Erste banka, Banka Inteza, Kalsberg, B92, IBM, Avon i Aktavis.
Ključni principi te deklaracije, koju je u svetu potpisalo više od 400 velikih kompanija, jesu okončanje nasilja nad ženama, bezbednost žena na radu, uvođenje rodnog elementa u nacionalno planiranje budžeta, ekonomsko jačanje žena i podrška njihovom učešću u rukovodećim strukturama.
Izvor: EurActiv.com i EurActiv.rs
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
