Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kriza pogoršava položaj žena
|
|
|
|
Objavljeno : 22.09.2012. | Ažurirano : 24.09.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Položaj žena se pogoršava tokom krize, bez obzira na to da li je reč o ekonomskoj ili političkoj krizi. Međunarodne konvencije i kvote za žene u uticajnim telima i institucijama poput parlamenata mogu donekle da izmene situaciju, ali svakako nisu dovoljne, glavni je zaključak panela posvećenog ženama u krizi poslednjeg dana Drugog beogradskog bezbednosnog foruma 22. septembra. Takva tvrdnja na Forumu je potkrepljena iskustvima panelistkinja sa različitih meridijana – od centralne Evrope, preko Libije, do Bangladeša. One su takođe dovele u pitanje neka od uverenja uvreženih na Zapadu, poput izrazito negativnog uticaja islama na žene.
Jedan od vidova krize je ekonomska, koja se obično preliva i na političku i već nekoliko godina pogađa Evropu. Koordinatorka Mreže za rodna pitanja centralne i ištočne Evrope Sonja Lokar upozorila je da postoji opasnost da u toj krizi žene izgube deo onoga što su postigle na izgradnji svog položaja. Razlog za to su mere štednje, koje su osnovni način na koji Evropa pokušava da se izbori sa problemima.
“Mere štednje više pogađaju žene i mlade nego ostale kategorije stanovništva”, ocenila je ona, dajući kao primer zemlju iz koje dolazi – Sloveniju.
Ovu tvrdnju je potkrepila primerima mera štednje koje su usvojene – naknada za porodiljsko je smanjena, kao i plate u javnom sektoru, u kojem najveći deo čine žene. Zato se, kako je istakla, bez obzira na to kako će se kriza rešavatiu Evropi, mora uzeti u obzir to što su žene izgubile.
Žene u ratu – nevidljive
Osnivačica organizacije Glas libijskih žena Alaa Murabit ukazala je na probleme sa drugih meridijana, gde ekonomija nije bila glavna briga u prethodnih godinu i po dana.
U njenoj zemlji svgnut je diktatorski režim, a libijska revolucionarna vojska sačinjena je isključivo od muškaraca. Uloga žena ostala je nevidljiva, a njihove zasluge nepriznate.
U gradovima bez muškaraca, koji su vodili borbe, žene su radile sve, preuzimajući i uloge koje, kako je istakla, u Libiji inače nisu uobičajene ža žene.
“One zauzvrat nisu dobile nikakvo priznanje i nikakvu moć u odlučivanju”, istakla je Murabit.
Ambasadorka Bangladeša u Belgiji, Luksemburgu i EU Ismat Jahan upozorila je da ta povećana uloga koju žene preuzimaju tokom sukoba može, kada se situacija smiri i život vrati u uobičajene tokove, da se okrene i protiv njih. Tada se, naime, može pojaviti i porodično nasilje jer se muškarci mogu osetiti ugroženim.
Jahan je navela i da žene nekad nemaju isti odnos ni pred pravosuđem, kao i da se na primer u slučaju silovanja često odlučuju da prećute.
Žene kao “suvozači”
Osnivačica Glasa libijskih žena Alaa Murabit uporedila je položaj žena sa nekim ko sedi na mestu suvozača u, kako je kroz šalu navela, mediteranskim zemljama, u kojima se vozi neodgovorno i brzo. Kao i suvozači, i žene su u sukobima kao i muškarci neposredno izložene opasnosti. Samo, za razliku od njih, nemaju nikakvu moć odlučivanja.
Međutim, kvote za žene na funkcijama i njihovo formalno učešće u odlučivanju ne garantuje da će one zaista imati moć i uticaj. Kako je navela, potrebno je veće razumevanje u javnosti o ulozi žena u politici.
Na forumu je, u tom smislu, istaknuto da u tom smislu treba početi od obrazovanja, ali i raditi na otklanjanju stereotipa i boljoj ulozi medija.
Na složenost ovog pitanja ukazala je i regionalna programska direktorka Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost (UN Women) Erika Kvapilova.
Do boljeg većeg uticaja žena, kako je istakla, neće dovesti ni nove smernice, unapređenje novog okvira, kao ni akcioni planovi za koje nije predviđen budžet. Potrebno je postojeći okvir uvažiti i primeniti.
Promena je, kako je navela, složena, i nijedna pojedinačna mera neće automatski dovesti do promene.
Nismo svi u SAD
Alaa Murabit iz Libije se osvrnula i na očekivanja da će se nakon političkih promena u islamskim zemljama zapadni standardi za kratak rok automatski primeniti. Kako je navela, mogu se čuti zamerke da se žene u Libiji od promene režima “nisu dovoljno oslobodile”.
“Kako mislite da ćemo nešto što su drugi radili 100 godina mi uraditi za godinu dana?”, zapitala je Murabitova.
Ona je, međutim, ovaj problem sagledala i sa drugog aspekta, koji se na Zapadu neretko zanemaruje – isti standardi se i ne mogu primeniti u svim delovima sveta.
“Nešto što se u Libiji radi u SAD bi bilo neprimenjivo”, ukazala je ona. Dodala je i da ne treba sve loše pripisivati “islamizaciji” društva, kao i da islam u ovom pogledu ne treba posmatrati samo kroz negativnu prizmu.
Na nedostatke crno-belog pogleda na svet ukazala je i ambasadorka Bangladeša Ismat Jahan, naglasivši da se iz neznanja neke odlike društva neopravdano pripisuju islamu.
Ona se, kako je navela, i sama susrela sa predrasudom da islam zabranjuje vožnju automobilom, iako to nema veze sa religijom već sa propisima jedne zemlje.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: USAID/Wikimedia
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
