 Romi su najdiskriminisanija grupa u Srbiji, a potom slede siromašne osobe, osobe sa invaliditetom, starija lica, žene i pripadnici LGBT populacije, pokazalo je istraživanje CeSID-a predstavljeno 10. decembra u Beogradu povodom Međunarodnog dana ljudskih prava. Romi su, prema istraživanju, najmanje prihvatljivi za brak, a ima ih i najviše među nekoliko hiljada građana Srbije koji nemaju rešeno pitanje državljanstva. Zaštitnik građana Srbije Saša Janković ocenio je da nema razloga za zadovoljstvo u oblasti ljudskih prava jer se prava u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite sve više sužavaju, a institucije su sve slabije. U pokušaju da nađu pravdu građani se obraćaju Evropskom sudu za ljudska prava u kome je trenutno gotovo 10.000 predstavki koje se odnose na Srbiju što je svrstava na prvo mesto po broju predstavki u odnosu na broj stanovnika.
Đorđe Vuković iz CeSID-a rekao je da 32% ispitanika nije imalo stavove koji bi se mogli okarakterisati kao diskriminatorski, a da je 18% njih iskazalo određene predrasude i stavove tako da bi mogli biti skloni diskriminaciji određenih grupa.
Prema njegovim rečima, istraživanje je pokazalo da je 50% ispitanih građana neutralno po tom pitanju. Ispitanici smatraju, njih oko 70%, da se, iako postoji zakon koji zabranjuje diskriminaciju, on ne poštuje ili se poštuje samo selektivno.
Background Opšta deklaracija Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima proglašena je 10. decembra 1948. zbog čega se ovaj datum obeležava kao Međunarodni dan ljudskih prava. Deklaracija navodi da se sva ljudska bića rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima.
Svakom pripadaju sva prava i slobode proglašene u Deklaraciji bez ikakvih razlika u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, političkog ili drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla, imovine, rođenja ili drugih okolnosti.
Deklaracija navodi da se niko ne sme držati u ropstvu ili potčinjenosti i da niko ne sme biti podvrgnut mučenju ili ponižavajućem postupku ili kazni.
Svako ima potpuno jednako pravo na pravično javno suđenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom koji će odlučiti o njegovim pravima i obavezama, i o osnovanosti svake krivične optužbe protiv njega.
Deklaracija navodi da svako ima pravo na brak, školovanje, slobodu kretanja, državljanstvo, da poseduje imovinu, pravo na platu za svoj rad i socijalno osiguranje.
Kako je naveo, oblast za koju ispitanici smatraju da je u njoj diskriminacija najprisutnija jeste zapošljavanje - njih 36,6%, sledi zdravstvo, za koje to veruje oko sedam odsto ispitanika, pa školstvo sa 5,4%.
Vuković je rekao da istraživanje pokazuje i da su za ispitanike Romi najmanje prihvatljivi za brak, manje i od Hrvata, a da veliki procenat ispitanika ne bi mogao da u svojoj porodici prihvati LGBT osobu.
Istraživanje je rađeno sredinom novembra 2012. za potrebe poverenika za zaštitu ravnopravnosti, na uzorku od 1.196 građana.
Poverenica Nevena Petrušić istakla je na danjašnjem predstavljanju istraživanja da se ljudska prava u Srbiji krše svakodnevno i da je diskriminacija široko rasprostranjena.
Petrušićeva je, međutim, navela da postoje brojne poteškoće u ostvarivanju ljudskih prava, da ima pomaka u Srbiji po tom pitanju, ali da ipak još mnogo toga mora da se učini.
Srbija prva u Međunaronom sudu za ljudska prava
Srbija kao članica Saveta Evrope postigla je vidljiv napredak u zaštiti ljudskih prava i sloboda, ali tu oblast i dalje treba unapređivati, ocenjeno je na javnom slušanju Odbora Skupštine Srbije za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova.
Zastupnik Srbije u Evropskom sudu za ljudska prava Slavoljub Carić je kazao da je Srbija na šestom mestu po broju predstavki u tom sudu, ali da je "na prvom mestu kad se uzme u obzir broj stanovnika".
"Često sam kritičan prema načinu rada Evropskog suda za ljudska prava, ali presude moraju da se izvrše", istakao je on.
Carić je naveo da se predstavke Srbije u Evropskom sudu mogu svrstati u četiri velike grupe predmeta - na one koje se odnose na društvena preduzeća (oko 2.600 predemta), kosovske penzije, zatim na ratne dnevnice - (oko 3.000 predstavki) i na staru deviznu štednju.
"U prve dve grupe ima presuda i kad se sve sastavi to može biti generator isplate velike svote novce i opterećenje za budžet", istakao je Carić i dodao da je teško utvrditi koliko je Srbija dosad isplatila na ime presuda Evropskog suda, jer plaćaju različiti organi.
Carić je naveo da Srbija do sada ima 72 presude Evropskog suda za ljudska prava i da u osam slučajeva nije utvrđena odgovornost države.
Zaštitnik građana Srbije Saša Janković je ocenio da nema razloga za zadovoljstvo u oblasti ljudskih prava u Srbiji.
On je naveo da u prilog toj oceni idu činjenice da se povećava prag za dobijanje penzije, smanjuje obim zdravstvenih usluga koje pokriva zdravstveno osiguranje, slabe institucije i vode "ratovi u medijima", kojima se, prema njegovim rečima, građanima uskraćuje pravo na objektivno informisanje i često krši pretpostavka nevinosti.
Janković je rekao i da se za 30% ove godine povećao broj pritužbi koje građani podnose zaštitniku građana, a u skladu sa tim, kako je kazao, povećao se i broj izvršenih presuda, ali neizvršenih.
Predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarević je rekla da u Evropskom sudu za ljudska prava ima 9.700 predstavki koje se odnose na Srbiju i da se taj broj može smanjiti samo jačanjem državnih institucija.
Predstavnica Saveta Evrope Katarina Nedeljković je, komentarišući obaveze država članica u vezi sa izvršenjem presuda Evropskog suda i nadzorne uloge Saveta Evrope, navela da se zatezna kamata obračunava ukoliko se blagovremeno ne isplate sredstva na koja obavezuje presuda i da Srbija dosad nije plaćala te kamate.
Žene manje plaćene
Žene u Srbiji su više zaposlene od muškaraca ali su manje plaćene od njih, rečeno je 10. decembra u Beogradu na skupu o položaju žena na tržistu rada.
Na okruglom stolu organizovanom povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, potpredsednik Evropskog komiteta žena u građevinskoj i drvnoj industriji Aleksandra Stojković istakla je da je skup deo regionalne kampanje "Danas i uvek-dostojanstven rad za žene" koja će biti sprovedena u svim državama bivše SFRJ osim Slovenije.
Prema rečima konsultantkinje za pitanja rodne ravnopravnosti Biljane Maletin, u Srbiji je ostvaren određeni napredak u pogledu učešća žena u političkom životu, što se vidi po broju žena u skupštini ali su pokazatelji o učešću žena na tržištu rada izrazito negativni.
"Danas je 61% žena u Srbiji neaktivno, što je višedecenijski rekord. Kategoriji neaktivnih pripadaju penzioneri, neregistrovani poljoprivrednici i svi drugi koji nisu zvanično zaposleni niti su registrovani na birou za nezaposlene", rekla je Maletin.
Ona je istakla da su visokoobrazovane žene u Srbiji više zaposlene od muškaraca, sa istim nivoom obrazovanja, ali su slabije plaćene od njih.
"Ako se u obzir uzme činjenica da pored redovnog posla, žene obavljaju i neplaćeni posao kod kuće, poput kuvanja, čišćenja i brige o deci, jasno je da žene u Srbiji rade mnogo više od muškaraca", zaključila je Maletin.
Prema podacima Viktimološkog društva Srbije, 61% žena u Srbiji doživelo je neki oblik diskriminacije prilikom zapošljavanja ili tokom rada. Kao najčešći oblici diskriminacije navedeni su ispitivanje o privatnom životu prilikom konkurisanja za posao i komentarisanje fizičkog izgleda.
NVO traže reakciju države
Organizacije za ljudska prava predale su Vladi Srbije izveštaj o radu nove vlade u oblasti ljudskih prava, tranzicione pravde i vladavine prava u kome je pored ostalog navedeno da je i dalje najkarekterističnije kršenja prava prema slobodi okupljanja LGBT populacije.
U izveštaju se navodi da izvršna vlast treba da se jasno odredi prema delovanju ekstremističkih grupacija, da funkcioneri koji šire govor mržnje i prave spiskove nepodobnih moraju biti razrešeni funkcije, a istaknuta je neophodnost održavanje parade ponosa.
"Državne institucije obavezne su da aktivno rade na suzbijanju diskriminacije po svim osnovama, a naročito na osnovu seksualne orijentacije i borbi protiv homofobije", rekao je direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović.
Popović je rekao da je u izveštaju navedeno da je odnos sa državama u regionu lošiji nego ranije i ukazao da je dobar odnos sa susedima važan mehanizam za sprečavanje budućih konflikata i izgradnju trajnog mira na Balkanu.
On je naveo da predsednik Srbije Tomislav Nikolić i članovi njegovog kabineta moraju da prestanu sa korišćenjem govora mržnje i kvalifikacijama na račun čitavih nacionalnih zajednica.
U izveštaju je istaknuto i da reforma pravosudnog sistema mora da se radi pažljivo i uz široku javnu raspravu, kao i da mora prestati sa narušavanjem nezavisnih institucija. Podseća se na slučaj Narodne banke Srbije na čijem je čelu stranačka ličnost.
Popović je istakao i da je podela vlasti prinicp na kome počiva vladavina prava. "Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije mora da se vrati u okvire institucije. Tužilastva, sudije i policija su nadležni da se bave krvičnim progonom i suđenima i ni jedan političar, ni potpredsednik Vlade ili ministri nemaju ovlašćenja da se mešaju u krivični postupak niti smeju da poseduje podatke iz istrage", kazao je Popović.
U izveštaju je navedeno i da afera prisluškivanja mora pod hitno da dobije pravni epilog.
Ljudi bez državljanstva
Članica Evropske mreže iz Srbije Praksis (Praxis) navodi da se u Srbiji danas, zbog nerešenog pitanja državljanstva, onemogućava ostvarivanje osnovnih ljudskih prava hiljadama pojedinaca. Većinu tih lica čine pripadnici romske nacionalne manjine, jedne od najugroženijih i najmarginalizovanijih grupa u Srbiji.
Romi, usled siromaštva i socijalne isključenosti, neadekvatnih propisa i dugogodišnjeg ignorisanja njihovih problema, generacijama žive bez dokaza o svom identitetu, rođenju i poreklu, dodaje Praksis.
Njihov glas ne samo da se ne čuje, već su za sistem potpuno nevidljivi, ističe se u saopštenju.
"Verujemo da svako lice ima pravo na državljanstvo, a da lica koja nemaju državljanstvo, imaju pravo na adekvatnu zaštitu - uključujući slobodu da govore i da se njihov glas čuje, da se udružuju i da učestvuju u demokratskim procesima", navodi Praksis.
Izvor: Beta
Foto: Beta
 Povezani sadržaj
|
EurActiv Srbija
