Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nema dovoljno novca za izbeglice i raseljene
|
|
|
|
Objavljeno : 20.06.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Šef predstavništva UNHCR-a u Srbiji Eduardo Arboleda izjavio je, povodom Svetskog dana izbeglica koji se obeležava 20. juna, da se posle više od 15 godina izbegličke krize na Balkanu sada oseća zamor donatora i da je sve manje novca za rešavanje problema izbeglih i interno raseljenih. Kad je reč o Srbiji, on ističe da je najvažnije rešiti stambene probleme kao i zatvoriti preostalih 18 kolektivnih centara u Srbiji. Osim nerešenog stambenog pitanja, izbeglice se suočavaju i sa natprosečnom nezaposlenošću. Po prvi put, u poslednje četiri godine, prošlog meseca nije bilo nijednog povratnika na Kosovo.
"Ima previše problema i interventnih situacija, a premalo novca. U svetu živi više od 45 miliona ljudi koji su prisilno proterani. Sada imamo zamor donatora, ograničena sredstva i mnogo veće izbegličke krize koje su prioritet", kazao je Arboleda agenciji Beta.
"U jeku krize, 1996. godine, u Srbiji je bilo između 650 i 700 kolektivnih centara. Mi Vladi pomažemo i danas imamo 18 kolektivnih centara, a u njima je 436 izbeglica i 1.670 interno raseljenih. Srbija je puno toga ostvarila i nadamo se da će u naredne dve, tri godine uz pomoć Evropske unije ti centri biti zatvoreni", naveo je Arboleda.
On je podsetio i da Srbija polako ide ka članstvu u Evropskoj uniji, pa probleme izbeglih i interno raseljenih treba da rešava u saradnji sa EU.
Kada je reč o interno raseljenima sa Kosova, Arboleda ističe da su oni većinom odlučili i izjasnili se da žele da ostanu u Srbiji - njihov povratak je slab, pa rešenja treba tražiti u samoj Srbiji.
"U 2009. smo imali više oko 700 osoba koje su se vratile na Kosovo, a 2010. oko 800, od tada broj povratnika je značajno opao. Ove godine vratilo se 54 povratnika na Kosovo, a prošlog meseca, po prvi put nismo imali nijednog povratnika na Kosovo, ti podaci su vrlo ilustrativni", naveo je Arboleda.
On je istakao da Srbija, ali ni UNHCR sada nemaju neophodna sredstva, pa je uputio apel donatorima da pomognu u rešavanju ovih problema.
U godišnjem izveštaju UNHCR-a navodi se da je krajem 2012, više od 45,2 miliona ljudi živelo u raseljenju, u poređenju sa 42,5 miliona koliko ih je bilo godinu dana ranije.
Među njima je 15,4 miliona izbeglica, 937.000 tražilaca azila, i 28,8 miliona osoba primoranih da beže unutar granica sopstvenih država.
Porazna statistika
Srbija je prva država u Evropi po broju izbeglih, koji je u svetu najveći u poslednjih 18 godina.U Srbiji živi 57.000 izbeglih, od kojih je 41.800 iz Hrvatske, a 15.300 iz BiH, dok je broj interno raseljenih s Kosova 210.000, rekla je na konferenciji za novinare u Medija centru zamenica komesara za izbeglice i migracije Srbije Svetlana Velimirović.
Prema njenim rečima, 95% izbeglica opredelilo se da ostane u Srbiji, a problemi s kojima se suočavaju su nezaposlenost i nerešeno stambeno pitanje.
Stopa nezaposlenosti među izbeglicama je 30%, a 40% njih žive kao podstanari, rekla je Velimirović.
"U Srbiji i dalje postoji 29 kolektivnih centara, 11 na Kosovu i Metohiji, u kojima je smešteno 2.400 osoba", rekla je Velimirović. U Beogradu su dva kolektivna centra, u Krnjači i Kaluđerici, čije se zatvaranje uskoro planira.
Velimirović je kazala i da će se u okviru regionalnog projekta stambenog zbrinjavanja raseljenih, u Srbiji u narednih pet godina biti rešeno stambeno pitanje za 16.000 najugroženijih porodica.
Šef političkog sektora u Delegaciji EU u Srbiji Luka Biankoni naveo je da je EU najveći donator za rešavanje pitanja izbeglica u svetu i Srbiji. On je rekao da je EU donirala više od 64 miliona evra za projekte namenjene izbeglim i raseljenim licima u Srbiji.
Izvor: Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
