Skoro 460 izbegličkih porodica iz BiH, Hrvatske, Crne Gore i Srbije uskoro će dobiti stan zahvaljujući regionalnom programu stambenog zbrinjavanja izbeglica na Zapadnom Balkanu čiji je glavni donator Evropska unija. U prvom talasu, u Srbiji će do kraja godine biti zbrinuto 195 porodica koje su izbegle iz bivših jugoslovenskih republika, najavila je 25. aprila savetnica u Komesarijatu za izbeglice i migracije Jelena Marić. Izbeglice iz BIH imaju rok do 7. maja 2013. da dostave zahtev za stambeno zbrinjavanje u toj zemlji, a oni koji žele da se vrate u  Hrvatsku mogu do 31. avgusta da predaju zahtev u nadležnom hrvtaskom ministarstvu. Regionalni program stambenog zbrinjavanja treba da reši stambene probleme 74.000 ljudi koji su postali izbeglice tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji devedesetih godina.

Marić je navela da će 125 porodica dobiti paket građevinskog materijala, vrednosti 9.000 evra, za završetak započetih kuća i adaptaciju neuslovnog stambenog prostora. Oko 70 porodica koje imaju placece, ali nisu uspele da izgrade useljiv stan, dobiće montažne kuće čija je pojedinačna vrednost 15.000 evra.

Ona je najavila da bi na jesen trebalo da počne odabir korisnika i dodela materijala ili kuće.  Planirano je da u okviru regionalnog programa stambenog zbrinjavanja stanove dobije 16.780 porodica u Srbiji ili 45.000 ljudi izbeglih iz bivših jugoslovenskih republika od 1991. do 1995. godine.

Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije, u 2011. je u Srbiji registrovano 74.944 izbeglica od kojih je više od 56.000 iz Hrvatske. U periodu 2010. i 2011. izbeglička populacija je smanjena za 11. 291 od čega je 2958 osoba iz BiH, 8332. iz Hrvatske i jedno lice iz Slovenije.

Rokovi za zahteve

Rok za podnošenje prijava za stambeno zbrinjavanje izbeglih iz Hrvatske produžen je u toj zemlji do 31. avgusta ove godine, dok u BiH ističe 7. maja, rekli su 25. aprila u Beogradu predstavnici vlada iz Zagreba i Sarajeva, Ivica Preskar i Mario Nenadić.

"To je zadnji voz za ljude koji nemaju rešeno stambeno pitanje da li žele da se vrate u Hrvatsku ili se žele integrisati tamo gde trenutno žive", rekao je načelnik sektora za stambeno zbrinjavanje Ministarstva regionalnog razvoja i fondova EU Hrvatske Ivica Preskar, i dodao da se to odnosi na one sa područja izvan posebne državne brige.

Na predstavljanju regionalnog programa stambenog zbrinjavanja, čiji cilj je obezbeđivanje trajnih stambenih rešenja za oko 27.000 najugroženijih izbegličkih porodica (74.000 osoba) u regionu, njegov regionalni koordinator Mario Nenadić kazao je da program "nije zamišljen kao čarobni štapić za rešenje pitanja svih izbeglih.

"Donatori su odlučili da se (program) samo odnosi na izbegle između 1991-95. sa prostora zemalja regiona ", rekao je Nenadić, koji je i pomoćnik ministra za ljudska prava i izbeglice BiH.

Nenadić je naveo da je u BiH predviđeno da tim programom bude rešeno stambeno pitanje 5.400 porodica, od čega 1.800 bošnjačkih, 1.800 srpskih i isto toliko hrvatskih, kao i 2.400 povratničkih porodica i 2.400 porodica interno raseljenih osoba.

Za realizaciju programa u BiH biće uloženo 101 milion evra, od koga država BiH treba da kontribuira 15%, i to kroz nefinansijske kontribucije, a predviđeno je da se program primenjuje četiri godine.

Hrvatska u obavezi da reši problem

Preskar je ukazao da Hrvatska već 15-tak godina sprovodi program stambenog zbrinjavanja, u okviru koga je obnovljeno 150.000 porušenih kuća, a predato je 70.000 zahteva za stambeno zbrinjavanje.

Kada se radi o stambenom zbrinjavanju bivših nosilaca stanarskog prava s područja posebne državne brige u Hrvatskoj, konkurs je stalno otvoren, kako je ukazao Preskar, i dodao da je regionalnim stambenim programom inicijalno predviđeno zbrinjavanje 3.500 porodica, a njegova primena biće pet godina.

On je ukazao da regionalni stambeni program kasni jer donatori žele da budu sigurni u šta idu njihove pare, te su zbog toga administrativne procedure duge.

"Mi, bez obzira na regionalni program, iz vlastitih sredstava radimo na stambenom zbrinjavanju povratnika", rekao je Preskar i dodao da se Hrvatska obavezala i pošto je završila pregovore sa EU, tokom kojih je po ovom pitanju bila pod monitoringom, da će nastaviti sa njegovim sprovođenjem.

EU najveći donator

Evropska komisija je 24. aprila saopštila da su prva četiri projekta u okviru programa nedavno odobrena. Ukupna vrednost projekata je 8,7 miliona evra od čega je 7,1 miliona obezbeđeno iz Regionalnog fonda za stambeno zbrinjavanje. Reč je o izgradnji stambenih zgradna, montažnih kuća i podele građevinskog materijala za renoviranje postojećih kuća.

Očekuje se da će 74.000 ljudi iz regiona imati korist od ovog programa što je dogovoreno prošle godine na donatorskoj konferenciji u Sarajevu.Program će sprovoditi četiri zemlje, a novac obezbeđuju donatori i međunarodne organizacije, uključujući EU, Razvojnu banku Saveta Evrope (CEB), UNHCR, Organizacija za ekonomsku bezbednost i saradnju kao i SAD.

Regionalni program stambenog treba da reši stambeno pitanje ljudi koji su  postali izbeglice nakon ratova u bivšoj Jugoslaviji devedesetih godina. Program će se sprovoditi pet godina uz podršku međunarodne zajednice na čelu sa Evropskom unijom. Procenjuje se da će ceo program koštati 580 miliona evra. Evropska unija je najveći donator sa 234 miliona evra podrške, od čega će više od 100 miliona izdvojiti do kraja 2013. godine.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : U Srbiji prošle godine odobrena tri zahteva za azil
  
• 

  Vesti

  : Predstavljeni predlozi za rešavanje statusnih pitanja izbeglih
  
• 

  Vesti

  : U BiH milion interno raseljenih osoba
  
• 

  Vesti

  : Izbeglice pokreću posao uz pomoć EU
  
• 

  Vesti

  : Donatori prikupili 261 milion evra za stanove izbeglica
  
• 

  Vesti

  : Od EU polovina novca za rešavanje problema izbeglica