Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Svaka treća žena u EU žrtva nasilja
|
|
|
|
Objavljeno : 05.03.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Fizičko i/ili seksualno nasilje doživela je svaka treća žena u Evropskoj uniji a petina ih je bila žrtva partnerskog nasilja, pokazao je novi izveštaj Agencije EU za osnovna prava (FRA). Gotovo polovina ispitanica bila je žrtva nekog vida psihološkog nasilja (javno ponižavanje, zaključavanje, pretnja nasiljem ...) od strane trenutnog ili ranijeg partnera a sedam od deset žrtava partnerskog nasilja nije prijavilo nasilje. Žene su izložene i "sajber" nasilju, naročito mlađe, ali i seksualnom uznemiravanju koje je doživelo više od polovine ispitanica. Agencija u cilju borbe protiv nasilja nad ženama preporučuje članicama da ratifikuju Istanbulsku konvenciju, da partnersko nasilje tretiraju kao javno a ne privatno pitanje, unaprede zakone i obuče, opreme i ovlaste policiju, lekare, poslodavce i službe za podršku žrtvama za borbu protiv nasilja.
Izveštaj "Nasilje nad ženama - svaki dan i svuda" objavljen 5. marta sadrži rezultate najvećeg u svetu istraživanja nasilja nad ženama i pokazuje u kojoj su meri žene izložene nasilju kod kuće, na poslu, u javnosti i "onlajn". Iako je cilj istraživanja bio da pokaže izloženost nasilju odraslih žena, izveštaj sadrži i podatke o fizičkom i seksualnom nasilju koje su žene trpele u detinjstvu.
Istraživanje ukazuje da kreatori politike moraju da "priznaju" obim nasilja nad ženama i obezbede da se odgovori na potrebe žrtava nasilja i zaštite njihova prava i to u praksi "a ne samo na papiru".
"Ovo istraživanje FRA ne može se i ne sme ignorisati. Ono pokazuje da fizičko, seksualno i psihološko nasilje nad ženama predstavlja kršenje ljudskih prava u svim članicama EU", istakao je direktor Agencije Morten Kjerum (Kjaerum).
Kjerum je rekao da obim problema pokazuje da nasilje nad ženama ne pogađa tek nekoliko žena, već da svakodnevno utiče na društvo i da je stoga potrebno preispitati mere za borbu protiv svih vidova nasilja nad ženama.
Kako se navodi, borba protiv nasilja nad ženama zahteva angažman svih - političara, civilnog društva, poslodavaca, lekara, internet provajdera.
Porazni rezultati
Fizičko i/ili seksualno nasilje iskusilo je 33% žena od 15 godina naviše, što odgovara broju od 62 miliona žena, dok je 22% ispitanica navelo da su fizičko i/ili seksualno nasilje doživele od partnera.
Od više od 40.000 žena obuhvaćenih istraživanjem 5% je bilo silovano a jedna od deset žena koje su doživele seksualno nasilje od strane nekoga ko im nije partner navela je da je bila žrtva više od jednog zlostavljača.
Istovremeno je 43% ispitanica doživelo neki vid psihološkog nasilja od trenutnog ili ranijeg partnera. Najčešće je reč o javnom ponižavanju, zabrani izlaska iz kuće ili zaključavanju, primoravanju na gledanje pornografije ili pretnji nasiljem.
Dok su bile deca 33% ispitanica bilo je žrtva fizičkog ili seksualnog nasilja.
U detinjstvu je 12% žena bilo žrtva seksualnog nasilja, od toga polovina od strane nepoznatih ljudi, a reč je uglavnom o izlaganju genitalija pred decom ili dodirivanju dece.
Na uhođenje je u istraživanju ukazalo 18% žena u dobi iznad 15 godina.
Žene su izložene i virtuelnom nasilju - 11% se srelo sa neprikladnim komentarima na sajtovima ili dobilo seksualno ekspilicitan mejl ili SMS. Tom vidu nasilja izloženije su mlađe žene, između 18 i 29 godina, od kojih je 20% bilo žrtva sajber uznemiravanja.
Neki vid seksualnog uznemiravanja doživelo je 55% ispitanih žena a 32% svih žrtvava tog vida nasilja iskusilo ga je od strane šefa, kolege ili mušterije.
Istraživanje pokazuje i da se 67% žrtava partnerskog nasilja nije obratilo policiji ili nekoj organizaciji za zaštitu.
Preporuke
Agencija EU za osnovna prava utvrdila je preporuke usmerene na poboljšanje stanja i podsticanje evropskih i nacionalnih kreatora politike da uvode i sprovode sveobuhvatne mere za sprečavanje i reagovanje na nasilje nad ženama.
Članicama EU preporučuje se da ratifikuju Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istanbulsku konvenciju). Do sada su Istanbulsku konvenciju ratifikovale samo Austrija, Italija i Portugalija a 17 članica EU je potpisalo.
Evropskim zemljama Agencija savetuje i da nasilje od strane partnera smatraju javnim a ne privatnim pitanjem. Zato zakoni u zemljama EU silovanje u braku treba da tretiraju kao i svako drugo silovanje i da odgovore na nasilje u porodici kao na ozbiljan problem od javnog značaja.
Takođe zemlje Evropske unije treba da preispitaju i unaprede važeće zakone i politike kada je reč o seksualnom uznemiravanju.
Istovremeno policija, lekari, poslodavci i službe za podršku žrtvama nasilja treba da budu adekvatno obučeni i opremljeni, kao i ovlašćeni da dopru do žrtava. Takođe svi oni treba da budu obučeni da prepoznaju i shvate uticaj psihološkog zlostavljanja na žrtve.
Policija treba i da prepoznaje i istražuje slučajeve "sajber" napada i uznemiravanja a internet provajderi i društvene mreže moraju proaktivno da pomognu žrtvama "sajber" zlostavljanja da ga prijave i da nastoje da ograniče nepoželjno ponašanje.
Stručnjaci za podršku pak imaju i obavezu da odgovore na potrebe žena koje se loše osećaju nakon što su bile žrtve nasilja. Žrtve najčešće osećaju stid ili krive sebe zbog onog što im se dogodilo.
Kampanje za borbu protiv nasilja nad ženama, ukazuju iz Agencije, treba da budu usmerene na muškarce, ali i na žene.
Potrebno je takođe unaprediti i harmonizovati prikupljanje podataka o nasilju nad ženama u članicama i između članica EU.
Istraživanje je obuhvatilo više od 42.000 žena i to po 1.500 iz svake članice osim Luksemburga, gde je bilo 900 ispitanica. Reč je o ženama između 18 i 74 godine.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
